Efraim Kišon – REKLAMA ZA KNJIGU

Izdavač izvuče rukopis iz fioke i okrenu se Tolatu Šaniju.– Pročitao sam vaše pesme.Pesnik skliznu na ivicu stolice.– Jeste li? – prošaputa. – Stvarno?– Pesme su predivne. Mislim da u zadnjih dvesta godina nije napisano ništa što bi se moglo uporediti sa vašom zbirkom „Ja te lјublјah, tebe lјublјah ja”.– Hvala – reče Tolat Šani …

More

Franc Kafka – UZ VAVILONSKU KULU

Na izgradnji Vavilonske kule najpre je sve bilo u podnošljivom redu; čak je reda bilo možda suviše: preterano smo mislili na putokaze, tumače, radničke barake i saobraćajne puteve, kao da su pred nama stoleća koja će nam omogućiti nesmetani rad. Tad je čak vladalo mišljenje da ne možemo da gradimo dovoljno sporo; jedva da je …

More

Horhe Luis Borhes – Inferno*

Od jutarnjeg do večernjeg sumraka jedan leopard, poslednjih godina XII stoleća, gledao je drveni pod, uspravne gvozdene šipke, uvek druge ljude i žene, jedan veliki zid i možda kameni slivnik sa suvim lišćem. Nije znao, nije mogao znati, da žudi za ljubavlju i svirepošću, toplim zadovoljstvom komadanja mesa i vetrom koji donosi miris divljači, ali …

More

Glad

Subota. Kako to lepo zvuči! Dan koji najviše volim. Dan namenjen za odmor i kuliranje posle naporne radne nedelje. Ne mogu vam opisati svoju euforiju kada se probudim u subotu ujutru, bez prethodno navijenog alarma i kada otvaranjem očiju postanem svestan činjenice da je subota i da samim tim nema odlaska na posao, nema jurnjave, …

More

Zoran Ilić – PRAZNICI NAM STIŽU

Zapisi iz Blogosfere 1. Poslednji je dan kalendarske godine, i nije vreme za blogerske aktivnosti. Ne izgleda dovoljno uzbudljivo. To je tek onako… Za običnije dane… Ali Kralj Pajaca je apsolutni bloger. Bez Ograničenja! No speed limit. Pajaco: – Neurodžez je pomenula da sam mator onoliko koliko se tako osećam. Ne možeš biti večito mlad, …

More

Zaboravljena knjiga

Na svom posledenjem danu godišnjeg odmora jurcao sam kao muva bez glave sa namerom završavanja svih preostalih obaveza koje svakako da neću moći da završim kada krenem sa radom i kada upadnem u tu svakodnevu radnu mašinu, koja će me svakim radnim danom bez milosti mleti sa namerom da iz mene maksimalno iskoristi i iscedi …

More

Outhide Inicijacija

Sigurno je da te neke starije i sredovečne generacije ljudi pamte mnoge bapske priče uz koje su kao deca odrastali, kojima su ih bake plašile kada nisu bili dobri i kada nisu slušali roditelje, ali koje su obožavali da čuju, jer su im bile zanimljive, pobuđivale im radoznalost i potpaljivale maštu. Ujedno kroz njih su …

More

Lečenje u kafani

Dok sam surfovao netom i ubijao svoje slobodno vreme, čekajući da supruga završi spremanje ručka, začuh zvonjavu fiksnog telefona. Iznenadio sam se baš zato što je retko ko zvao na fiksni telefon, iz razloga što živimo u 21. veku, vremenu masovne ekspanzije tehnologije, u kojem je statična telefonija sve više gubila na značaju. Ipak, znao …

More

Pogrešno shvaćena pesma Partibrejkersa

Dok sam na jutubu tragao za nekim muzičkim novitetitma, želeći da čujem kako zvuče neka nova imena naše muzičke scene, odnekud se u samom uglu monitora pojavi kao muzička preporuka pesma Partibrejkersa „Daleko od srca“. Bez razmišljanja kliknuh na pesmu i čim se začuše prvi tonovi pesme, instiktivno pojačah ton na zvučnicima, jer sam tu …

More

Tamara Lucić Dinić – LJUBAV

Našao se ispred malog manastira na vrhu malog brda. Bilo je jako rano i sunce se još nije u potpunosti pojavilo iza horizonta. Slaba kiša mu je kvasila obraze i bilo je neizdrživo hladno. Jak vetar u naletima je probijao grudi snažnim fiukom. Manastir je bio polusrušen. Krst je visio okrenut naopačke. Vrata nije bilo. …

More

Kult slušanja muzike

Kada pogledamo današnju omladinu i njihov socijalni život možemo slobodno reći da je prilično usamljena a ipak u centru je zbivanja i dešavanja posredstvom socijalnih mreža i interneta.  To je i apsurd modernog doba, virtuelno socijalizovani a u stvarnosti usamljeni i asocijalni. Međutim, to ne znači da se klinci ne druže i ne zezaju. Možda …

More

Sanja Radulović – Voz

Često stojim na jednoj nozi i držim se za zamišljeni rukohvat. Ličim na noja, glava mi je, naravno, u pijesku. Moj pijesak bi se mogao nazvati „šta bi bilo da nije bilo rata.”  Ima života i poslije smrti nade ali je drugačije boje, manje je pjenušav, i dalje je žilav ali pomalo opor. Nedostaje mu …

More