– Znaš, pronašao sam vrata koja vode u drugu dimenziju. Neki drugi svet. – Vrata za drugu dimenziju? Ti mora da se šališ. Da nisi počeo da se drogiraš? Ha, ha, ha. – Ne drogiram se. I nisu u pitanju samo jedna vrata. Postoje milioni takvih vrata. Samo ljudi to ne shvataju. – Čoveče, šta …
Znao sam Radmilovića, kako da ne. Bili smo dobri drugari i pili smo svakodnevno za šankom Ateljea. Pera Kralj i Taško nisu ni dobacili dotle. Oni su uvek sedeli u ćošku, kao i Butko, i gledali tugaljivo ka nama, a onda u vinjak i čašice na kariranom stolnjaku. Suze su ronili u limenu pepeljaru. Bio …
Već treću noć zaredom pokušavao je da ga prizove. I sve je opet bilo kao u košmaru iz čijih kandži nije želeo da se iščupa: On, Aarseth zvani Uništitelj, zatočen je u sopstvenoj podrumskoj tamnici; od poda do plafona, od zida do zida svuda su police sa kolekcijom od nesagledivih redova gramofonskih ploča. Prilazi jednoj …
Od Šapketa do Fredija, preko Male Krsne, kreće se ova teretna kompozicija slogova i reči, zastajući kao nekad, u mećavi, u Vinkovcima recimo, tek da bi se izređali svi oni veličanstveni glumci predvođeni Albertom Finijem u onom filmu iz mog klinačkog sećanja. Da, svi su jednom krknuli nožem onu nesrećnu babu, svi su bili ubice. …
DA LI JE ROKENROL UMETNOST, DILEMA JE SAMO GLUVIH… B. Vukojević Tog leta, školsko dvorište je, dupke puno, pravilo neki atmosferski sešn od sporta i ćaskanja o muzici… Samo jedan koš je imao mrežicu i samo neki od nas su imali pravu, košarkašku loptu. Mogli smo da igramo basket, put oko sveta i američki samo …
Tup bol iza očiju preseca trenutno svaku misao na pola. Dok se zgrčen na hladnim pločicama valjam u sopstevenoj izbljuvotini. To je jebeno prelepo. Čujem neonsku lampu kako zuji, i njeno neujednačeno treperenje zabija mi se u mozak kao ekseri. Moja bela treger majca, dobila je primese narandžaste povraćke. Ja sam jebeni Ašok Murti, ikona …
Tog 25. maja 1938. godine u Oregonu rodio se američki pisac kratkih priča i pesnik Rejmond Karver. Vodio je buran život. Čim je završio srednju školu, počeo je da radi kao domar, kasnije kao dostavljač, pomoćnik bibliotekara, radnik u pilani samo da bi imao od čega da izdržava svoje dvoje dece i ženu. Bio je …
Na današnji dan 2014. godine, u 87. godini života, napustio nas je kolumbijski velikan magijskog realizma Gabrijel Garsija Markes. Međutim, njegova književna dela i dalje magijski deluju i utiču na čitaoce širom sveta. Za ovu priliku, a njemu u čast, predstavljam u eXperimentu jednu njegovu kratku priču koja je objavljena u njegovoj knjizi Oči plavog …
Odlomak iz romana u pripremi 1. O čemu će ovde biti reči?O tome kako je slučajni susret dvojice sredovečnih muškaraca naterao jednog od njih da se zapita šta on zna o… O čemu?Neozbiljno bi bilo odmah na početku otkriti šta se to zapitao jedan od dvojice sredovečnih muškaraca. Ali zato nije neozbiljno da se upitamo …
Izdavač izvuče rukopis iz fioke i okrenu se Tolatu Šaniju.– Pročitao sam vaše pesme.Pesnik skliznu na ivicu stolice.– Jeste li? – prošaputa. – Stvarno?– Pesme su predivne. Mislim da u zadnjih dvesta godina nije napisano ništa što bi se moglo uporediti sa vašom zbirkom „Ja te lјublјah, tebe lјublјah ja”.– Hvala – reče Tolat Šani …
Tek što sam izašao iz 1994. godine spopali su me problemi kojima se bave poststrukturalisti. Nakon toga sam izgubio volju, veru i nadu, a potom i struju. Bio sam u mraku, a u mraku ne možeš da radiš ništa osim da se prisećaš malo većeg mraka, u mom slučaju taj veliki mrak je bio onaj …
Na izgradnji Vavilonske kule najpre je sve bilo u podnošljivom redu; čak je reda bilo možda suviše: preterano smo mislili na putokaze, tumače, radničke barake i saobraćajne puteve, kao da su pred nama stoleća koja će nam omogućiti nesmetani rad. Tad je čak vladalo mišljenje da ne možemo da gradimo dovoljno sporo; jedva da je …
Od jutarnjeg do večernjeg sumraka jedan leopard, poslednjih godina XII stoleća, gledao je drveni pod, uspravne gvozdene šipke, uvek druge ljude i žene, jedan veliki zid i možda kameni slivnik sa suvim lišćem. Nije znao, nije mogao znati, da žudi za ljubavlju i svirepošću, toplim zadovoljstvom komadanja mesa i vetrom koji donosi miris divljači, ali …
Subota. Kako to lepo zvuči! Dan koji najviše volim. Dan namenjen za odmor i kuliranje posle naporne radne nedelje. Ne mogu vam opisati svoju euforiju kada se probudim u subotu ujutru, bez prethodno navijenog alarma i kada otvaranjem očiju postanem svestan činjenice da je subota i da samim tim nema odlaska na posao, nema jurnjave, …
Zapisi iz Blogosfere 1. Poslednji je dan kalendarske godine, i nije vreme za blogerske aktivnosti. Ne izgleda dovoljno uzbudljivo. To je tek onako… Za običnije dane… Ali Kralj Pajaca je apsolutni bloger. Bez Ograničenja! No speed limit. Pajaco: – Neurodžez je pomenula da sam mator onoliko koliko se tako osećam. Ne možeš biti večito mlad, …
Doputovala sam jutros i nastanila sa u malenoj kući na ivici grada. Previše je daleka od svakog mog zamišlјenog prijatelјa pa ne moram sa njima da pijem zamišlјenu kafu, niti da se budim svaki put kad požele da me vide budnu… Doterujem zidove da izgledaju staro kao na fotografiji i popravlјam ogradu tako da može …
Zamalo da mi promakne čovek sa kesama i psom. Bila sam fokusirana na ono dvoje u kafeu preko puta, pa sam lako mogla da propustim priliku da se sklonim sa ulice. Nestrpljivi labrador lavežom je požurivao svog vlasnika koji je čeprkao po džepovima, tražeći ključ od ulaza. Bilo bi zgodno da se provučem za njima …
Pre neki dan sam igrom slučaja razgovarao sa jednim poznanikom. U jednom trenutku nekako kroz šalu rekoh mu „Koji si ti kurajber“ i nastavih sa pričom. Međutim, nakon izrečene rečenice ponašanje dotičnog se naglo promenilo. Izraz lica mu postade namrgođen. Povisio je ton dok mi se obraćao pritom mi se unoseći u lice. U jednom …