Hellenae ad Zanes Još jedan radni dan bližio se kraju. Ines je protegla duge noge koje su se od sedenja ukočile i počela da sređuje lokal u kojem smo radile. U toj rupčagi trošile smo svoje dane i ambicije. Dok je moja koleginica i cimerka saldirala poker aparate, ja sam brzim pokretima i dugim, u …
Moje žene više nema. Pokupila je prnje i otišla. Javio sam komšijama, javio konobarima i svima koji me znaju. Došlo mi je da stanem na sred parka i vrisnem : „Moje žene više nema!“, al’ onda sam došao kući, frižider je bio prazan, orman je bio prazan, tv ugašen. Našao sam u kupatilu na podu …
Pre izvesnog vremena otišao sam sa suprugom do Zaječara, najbližeg grada u okolini, u cilju završavanja privatnih obaveza a ujedno i šopinga jer mesto u kojem živimo po svim pitanjima je ograničeno mogućnostima pa se tu uključuje i izbor kupovine. Kako smo kao po običaju poranili, jer to je geslo kojim se rukovodimo, „bolje poraniti …
Poznajem umetnike koji svima pričaju da su umetnici. Veliki umetnici. Tako se i ponašaju. Kao veliki umetnici. Glume neke veličine. Dok hodaju paraju oblake. Dok pričaju gordost iz njih kulja. Egoizam ih puca iz sve snage. Uvek nastoje da budu u centru pažnje i uvek su oni ti koji sve znaju. Tuđa mišljenja ne uvažavaju …
Obično sam neprijatno iznenađen poslednjih godina, mada me skoro ništa više ne i iznenađuje. Žene od sultana, Elitni odredi, Plavi slonovi muzičke industrije. Kakofonija. Ovaj ponoćni ekspres, koji bi lako mogao i da se nazove imenom onog broda što je sinonim za potonuće, već se skoro trideset godina ne zaustavlja i ne smiruje, već tutnji …
Sada je okean jedno more, ili sistem mora; za Grke je bio kružna reka koja je okruživala kopno. Sve vode su tekle iz nje, a nije imala ni ušća ni izvora. Takođe je bio bog ili div, i to možda čak najstariji, jer ga San, u XIV pevanju Ilijade, naziva vrelom bogova; u Hesiodovoj Teogoniji, …
– Znaš, pronašao sam vrata koja vode u drugu dimenziju. Neki drugi svet. – Vrata za drugu dimenziju? Ti mora da se šališ. Da nisi počeo da se drogiraš? Ha, ha, ha. – Ne drogiram se. I nisu u pitanju samo jedna vrata. Postoje milioni takvih vrata. Samo ljudi to ne shvataju. – Čoveče, šta …
Znao sam Radmilovića, kako da ne. Bili smo dobri drugari i pili smo svakodnevno za šankom Ateljea. Pera Kralj i Taško nisu ni dobacili dotle. Oni su uvek sedeli u ćošku, kao i Butko, i gledali tugaljivo ka nama, a onda u vinjak i čašice na kariranom stolnjaku. Suze su ronili u limenu pepeljaru. Bio …
Već treću noć zaredom pokušavao je da ga prizove. I sve je opet bilo kao u košmaru iz čijih kandži nije želeo da se iščupa: On, Aarseth zvani Uništitelj, zatočen je u sopstvenoj podrumskoj tamnici; od poda do plafona, od zida do zida svuda su police sa kolekcijom od nesagledivih redova gramofonskih ploča. Prilazi jednoj …
Od Šapketa do Fredija, preko Male Krsne, kreće se ova teretna kompozicija slogova i reči, zastajući kao nekad, u mećavi, u Vinkovcima recimo, tek da bi se izređali svi oni veličanstveni glumci predvođeni Albertom Finijem u onom filmu iz mog klinačkog sećanja. Da, svi su jednom krknuli nožem onu nesrećnu babu, svi su bili ubice. …
DA LI JE ROKENROL UMETNOST, DILEMA JE SAMO GLUVIH… B. Vukojević Tog leta, školsko dvorište je, dupke puno, pravilo neki atmosferski sešn od sporta i ćaskanja o muzici… Samo jedan koš je imao mrežicu i samo neki od nas su imali pravu, košarkašku loptu. Mogli smo da igramo basket, put oko sveta i američki samo …
Tup bol iza očiju preseca trenutno svaku misao na pola. Dok se zgrčen na hladnim pločicama valjam u sopstevenoj izbljuvotini. To je jebeno prelepo. Čujem neonsku lampu kako zuji, i njeno neujednačeno treperenje zabija mi se u mozak kao ekseri. Moja bela treger majca, dobila je primese narandžaste povraćke. Ja sam jebeni Ašok Murti, ikona …
Tog 25. maja 1938. godine u Oregonu rodio se američki pisac kratkih priča i pesnik Rejmond Karver. Vodio je buran život. Čim je završio srednju školu, počeo je da radi kao domar, kasnije kao dostavljač, pomoćnik bibliotekara, radnik u pilani samo da bi imao od čega da izdržava svoje dvoje dece i ženu. Bio je …
Na današnji dan 2014. godine, u 87. godini života, napustio nas je kolumbijski velikan magijskog realizma Gabrijel Garsija Markes. Međutim, njegova književna dela i dalje magijski deluju i utiču na čitaoce širom sveta. Za ovu priliku, a njemu u čast, predstavljam u eXperimentu jednu njegovu kratku priču koja je objavljena u njegovoj knjizi Oči plavog …
Odlomak iz romana u pripremi 1. O čemu će ovde biti reči?O tome kako je slučajni susret dvojice sredovečnih muškaraca naterao jednog od njih da se zapita šta on zna o… O čemu?Neozbiljno bi bilo odmah na početku otkriti šta se to zapitao jedan od dvojice sredovečnih muškaraca. Ali zato nije neozbiljno da se upitamo …
Izdavač izvuče rukopis iz fioke i okrenu se Tolatu Šaniju.– Pročitao sam vaše pesme.Pesnik skliznu na ivicu stolice.– Jeste li? – prošaputa. – Stvarno?– Pesme su predivne. Mislim da u zadnjih dvesta godina nije napisano ništa što bi se moglo uporediti sa vašom zbirkom „Ja te lјublјah, tebe lјublјah ja”.– Hvala – reče Tolat Šani …
Tek što sam izašao iz 1994. godine spopali su me problemi kojima se bave poststrukturalisti. Nakon toga sam izgubio volju, veru i nadu, a potom i struju. Bio sam u mraku, a u mraku ne možeš da radiš ništa osim da se prisećaš malo većeg mraka, u mom slučaju taj veliki mrak je bio onaj …
Na izgradnji Vavilonske kule najpre je sve bilo u podnošljivom redu; čak je reda bilo možda suviše: preterano smo mislili na putokaze, tumače, radničke barake i saobraćajne puteve, kao da su pred nama stoleća koja će nam omogućiti nesmetani rad. Tad je čak vladalo mišljenje da ne možemo da gradimo dovoljno sporo; jedva da je …