Jutros dok sam autom putovao na posao, čuo sam na radiju novu vrstu upozorenja kojim se upozoravaju, slušaoci, korisnici usluga i mogući korisnici. To do sada još nisam imao prilike da čujem pa sam se baš iznenadio kada je upozorenje krenulo da se emituje.
Upozorenje! Pozajmljivanje novca košta!
Jbte, kakvo glupavo upozorenje. Kao Manulać u filmu „Zona Zanfirova“: „Sag su skupe pare. Sag je oskudacija“.
Na šta im mi ličimo? Na maloumnike i debile? Sad su i banke krenule da se sprdaju sa svojim korisnicima. Nije im dosta što nam uzeše sve pare, sada nas i zajebavaju.
Pozajmljivanje novca košta. Jok ne košta. Znamo dobro da košta. Sve smo mi to platili i preplatili.
Sigurno da tu postoji neka pravna začkoljica da se banka osigura kad prestanete da plaćate svoje obaveze. Da posle mogu, u svoju korist da kažu: „Mi smo ih, kao savesna i poštena finansijska ustanova, lepo upozorili. Znali su dobro u šta se upuštaju kada su uzeli kredit. I sada kada treba da vrate novac oni nešto izvode i prave se pametni“.
Svi mi dobro znamo kako je to kada uzmeš kredit. Niko ne bi ni uzimao da nam nisu preko potrebni. Egzistencija je u pitanju. Ali čemu ovakvo upozorenje? Pozajmljivanje novca košta! Težak cinizam.
Ne znam da li je ovo upozorenje uspelo da prevaziđe ono prethodno upozorenje isto tako glupavo, ali tu su u istom rangu. Upozorenje za lekove. Znate ono brzo izgovaranje reči pa sve izgleda da je osoba koja izgovara tekst zapravo nafilovana helijumom i priključena na struju od 220 volti pa melje 300 na sat. Samo da reklama što brže prođe jer je reklamiranje prilično skupo.
Upozorenje! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
Evo šta piše na legendarnom Vukajliji o tom upozorenju za lekove, sa kojim se u potpunosti slažem:
Najbolji pokazatelj renomea firme koja reklamira lek, a samim tim i pokazatelj kvaliteta leka. Ako narator čita obavezni tekst brzo i smuva ga nekako na brzaka, znači da firma koja ga reklamira nema para za poštenu reklamu i postoji mogućnost dobijanja otrova u pakovanju. U suprotnom,ako narator čita tekst sporo i bez žurbe, znači da firma koja ga reklamira ima para za dobru reklamu i postoji mogućnost dobijanja skupog otrova u pakovanju![1]
Znači, nije bilo dovoljno da medicinari i farmaceuti imaju upozorenje za svoje proizvode i usluge, sada su i banke dobile svoje upozorenje. Najebaće kao inače krajnji potrošač. Ili narodski rečeno, narod.
Da je stvar ozbiljna potvrđuje i činjenica da je ovo upozorenje sadržano u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga i to u članu 17. koji glasi:
Finansijske usluge moraju da se oglašavaju na jasan i razumljiv način, a oglašavanje ne sme da sadrži netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojima korisnik može koristiti ove usluge, o njihovoj dostupnosti i troškovima, kao i o ukupnom iznosu koji korisnik treba da plati radi korišćenja tih usluga.
Pri oglašavanju kreditnih usluga i lizinga, oglasna poruka mora da sadrži jasno i istaknuto upozorenje sledeće sadržine: „Pažnja! Pozajmljivanje novca košta.“ ili sličnog sadržaja na osnovu kojeg bi korisnici morali postati svesni da pozajmljivanje novčanih sredstava podrazumeva plaćanje kamate i drugih naknada od strane korisnika.
Pa vi sad vidite da li ćete da uzimate kredit. Nemojte posle da kažete: „Nismo znali, nismo čitali sitna slova.“ Zato je tu ovo upozorenje. Vodite računa. Znate kako kaže naš narod: Posle jebanja nema kajanja. Zato pamet u glavu i dupe uz zid. Da vam ne uleti kredit sa povoljnim kamatnim stopama. Mnogo će da vas boli, čim su uveli i upozorenje. Mada ko voli anal možda mu i prija sve dok ne krenu rate za naplatu onda to postaje pravi finansijski sado-mazo.