Korišćenje stranih reči, to jest, tuđica u svakodnevnom govoru i pisanom izražavanju postalo je normalna i sve učestalija pojava. Naročito u slengu i govoru mladih. Takav vid komuniciranja i izražavanja ima višestruke štetne posledice i samo je refleksija pomodarstva, trenda i društva koje propagira neke drugačije principe i vrednosti. Normalno da se pri tom pojedine reči neprikladno koriste što u komunikaciji dovodi do nerazumevanja, zabune, podsmeha, gubljenja konteksta, smisla i značenja samih reči. Ova pojava je u tolikoj meri uzela maha da pojedini klinci i omladinci bolje barataju engleskim nego maternjim jezikom i za mnoge engleske reči koje koriste u svom izražavanju i čije značenje shvataju i razumeju ne znaju odgovarajuću reč na srpskom jeziku.
To je poražavajuća činjenica.
Jedna od takvih reči je i reč krindž.
Na sajtu Amarilis on line koji se bavi Srpskim jezikom i lingvistikom navedeno je sledeće:
Krindž – sramota, blam, kada je ponašanje tako neuobičajeno i neprihvatljivo da je posmatrača zbog toga sramota i oseća se neprijatno.
Reč je proistekla iz engleske reči cringe što znači ustuknuti, dodvoravati se, savijati se, klanjati se zbog straha od autoriteta.
Krindž komedija: specifični podžanr komedije u kome se kometariše i obrađuje društveno neprihvatljivo ponašanje koje nije u skladu sa opšte prihvaćenim društvenim normama a nije delikventno ni patološko u klasičnom smislu.
Obično su junaci egocentrične osobe koje nisu svesne svog ponašanja niti preuzimaju odgovornost za takvo ponašanje
Gledaocima takvih scena obično bude neprijatno, sramota ih je zbog ponašanja i postupaka junaka.
Kulturni krindž, cultural cringe, kulturno dodvoravanje:
U socijalnoj antropologiji taj termin se odnosi na kompleks inferiornosti zbog koga se ljudi stide svoje sopstvene kulture i odbaciju je u korist tuđe kulture.
Javlja se često u post-kolonijalnim zemljama, konkretno je definisan u Austriliji, gde se sopstvena kultura i stvaralaštvo dugo smatralo inferiornom u odnosu na britansku kulturu i stvaralaštvo.[1]
Čak i kultni sajt Vukajlija ima definiciju za krindž:
Transfer blama jutjub generacije.[2]
Kao zaključak na napred navedeno krindž bi najkraće bio definisan kao velika sramota ili blam. Ali ako se za trenutak osvrnemo oko sebe i pogledamo društvo u kojem živimo i koje činimo, zaključićemo da danas više nema sramote i nema blama. Pogledajte šta nam se sve to dešava. Pogledajte kako se ljudi ponašaju i šta rade. U stvarnom životu ili na društvenim mrežama. Svejedno je. Budale i oni koji nemaju trunke pristojnosti i uljudnosti dolaze do izražaja i trijumfuju. Zarađuju dobre pare. Dobijaju na značaju. Postaju uvaženi i uticajni članovi društva. Uzori. Njihovo odsustvo sramote, vaspitanja i kulture se ne smatra štetnim, nepristojnim i neprihvatljivim ponašanjem, već poželjnim manirima i normama koje vode u lični prosperitet i lični interes.
Zapravo, u društvu sa takvim ustrojenim sistemom vrednosti, oni koji kritikuju, upućuju na svest i samosvest, apeluju i upozoravaju na sve društvene anomalije i devijacije su najveći krindž.
A to ćete morati da priznate već težak krindž.
[1] https://amarilisonline.com/glossary/krindz-znacenje/, https://en.wikipedia.org/wiki/Cultural_cringe
[2] https://vukajlija.com/krindz/736549