Letos, na Arsenal Festu u Kragujevcu nastupili su velikani i pioniri trip hopa Massive Attack. Normalno da sam bio. To se ne propušta. Zapravo, kupio sam kartu čim je puštena u prodaju i mesecima nestrpljivo čekao koncert. I čekanje se isplatilo. Gužva je bila ogromna, da nisi mogao da se okreneš, ali mi smo našli dobru poziciju za užitak u tom masivnom muzičko-vizuelnom napadu.
Ono što je koncert učinilo posebnim užitkom i iskustvom bili su video snimci i vizuelni efekti koji su se emitovali na tri ogromna ekrana. Sadržaj je bio prilagođen domaćoj publici pa su poruke koje su se plasirale u toku nastupa bile na srpskom, makedonskom, bugarskom jeziku. Tako je poruka i propaganda koju su Massive Attack pokušavali da prenesu posredstvom svoje muzike bila učinkovitija i efikasnija. Ipak, najveće iznenađenje bila je upotreba tehnologije prepoznavanja lica (facial recognition). U toku nastupa kamera je snimala publiku u realnom vremenu, softver je prepoznavao lica i potom ih projektovao na veliki ekran iza scene sa istaknutim zanimanjem snimljenih lica. To je izazvalo oduševljenje i šok kod publike kada su emitovani likovi počeli da se prepoznaju na ekranu. Na taj način i oni su postali deo performansa ovog velikog trip hop benda.
Massive Attack su tehnologiju prepoznavanja lica koristili na mnogim svojim nastupima a reakcija publike je uvek bila istovetna kao i na Arsenal festu. Neverica, šok i oduševljenje u isto vreme. Odličan primer da se pokaže moć i snaga tehnologije koja sve više preuzima kontrolu nad životima svih nas. I više nego jasna poruka koja zloslutno upozorava: „Neko nas posmatra“. Baš kao što je pisao Orvel i pevala Ekatarina velika.
Povodom upotrebe ove nadzorne tehnologije na svojim nastupima, društvene mreže su eksplodirale zbunjenim reakcijama ljudi koji su prisustvovali koncertima širom Evrope. Neki su hvalili bend što je nametnuo temu nadzora i kontrole koju većina ljudi izbegava, dok su drugi izrazili nelagodnost zbog neočekivanog i neovlašćenog prikupljanja podataka. Podeljene reakcije potvrdile su da je provokativna namera benda ispala tačno onako kako je zamišljeno.[1]
Da se cela priča podigla na visok nivo potvrđuje i činjenica da su Massive Attack javno demantovali da koriste pravu tehnologiju prepoznavanja lica, pritom tvrdeći da ne snimaju niti čuvaju nikakve lične podatke, i da ne koriste prave baze podataka sa imenima ili identitetima prisutnih.
Prema njihovom saopštenju vizuelni efekat koji se vidi jeste detekcija lica (face-detection). To znači da sistem locira lica sa snimka u realnom vremenu, prepoznaje da je to lice (ne nužno čije je), ali ne identifikuje osobu iz baze. Natpisi („database”, „posao”, „ime”) su fikcionalni, namenjeni su kao umetnički komentar na ono kako nadzor i „surveillance capitalism” funkcioniše, a ne kao stvarno mapiranje prisutnih osoba. Nikakav lični podatak nije snimljen niti pohranjen.[2]
Etika, percepcija i dileme
Ovo otvara više pitanja, jer čak i kada tehnologija nije doslovno „prepoznavanje lica + baza podataka”, efekat koji publici stvara može biti prilično snažan i izazovan.
Razlika između detekcije i prepoznavanja
Face detection = softver detektuje da je određeni deo slike lice (da je geometrijski uzorak nalik ljudskoj glavi/licu).
Face recognition = sistem identifikuje koja je to osoba — povezuje lice sa identitetom u bazi podataka.
Massive Attack tvrdi da koriste samo prvi.
Saglasnost / obaveštenje
Mnogi u publici nisu bili svesni da će se lica koristiti na taj način. To postavlja pitanje: da li je potrebno unapred obavestiti publiku, dobiti saglasnost? Čak i ako se ne čuvaju podaci, vizuelni efekat je takav da stvara utisak da se nad njima nadzire, što može biti uznemirujuće.
Privatnost i percepcija
Ljudi su osetljivi na ideju da bi se informacije o njima — ili samo slike lica — mogle koristiti ili snimati bez njihovog znanja. Vizuelna projekcija lica + nasumičnih opisa koji liče na lične identitete (ime, zanimanje) može stvoriti osećaj lažnog nadzora.
Može udariti na poverenje publike prema umetnicima; neki mogu smatrati da je previše invazivno.
Umetnički komentar
Massive Attack izgleda da čini upravo to: koristi tehnologiju i javnu percepciju tehnologije da bi kritikovao njeno širenje, normalizaciju nadzora i način na koji ljudi mogu biti identifikovani ili praćeni. Umetnost ovde služi kao ogledalo društvu: da ljudi budu svesni da slične tehnologije postoje i da mogu uticati na privatnost, slobodu.
Regulatorni i pravni aspekt
Zakonodavstvo o biometrijskim podacima varira od zemlje do zemlje. U nekim jurisdikcijama, čak i detekcija lica + čuvanje slika može biti regulisano. Ako bi Massive Attack (ili bilo ko drugi) čuvao podatke, identifikovao osobe ili povezivao sa bazama, bili bi izloženi pravnim rizicima. Massive Attack sam navodi da je tehnički nemoguće da oni imaju pristup „javnim bazama podataka” u više zemalja.[3]
U svakom slučaju Masive Attack su ovim provokativnim i gotovo ekcesnim umetničkim činom potvrdili naziv benda i izneli pred publiku upozoravajuću činjenicu da je vreme masivnih napada pred nama ali da će te napade sprovoditi i kontrolisati hi-tec. Dobro došli u budućnost. Dobro došli u distopiju.
[1] Yahoo: Massive Attack Turns Concert Into Facial Recognition Surveillance Experiment
[2] NME: Massive Attack correct “outright lies” of reports on facial recognition at live shows
[3] NME: Massive Attack correct “outright lies” of reports on facial recognition at live shows
Hvala na članku. Baš kao što Massive Attack koriste tehnologiju za umetnički komentar, ja koristim komentар kao alat za… ovaj umetnički čin? Evo i ja obavestim publiku: ovo lice koje gledate je detekcija, a ne prepoznavanje. Ime ovog komentara je anoniman, a podaci se ne cuvaju, samo kao što tvrde oni u Londonu. Ali evo i da li je ovo previše intruzivno? Možda, možda ne, zavisi od toga da li ste svesni da ćete biti obratno upozoreni. U svakom slučaju, ovo je samo umetnički komentar… na ovu tehniku komentara.hẹn giờ online