Opšte je poznato da muzika ima terapeutsko, isceljujuće dejstvo. Na pravim frekvencijama, koje su nam, kako stvari stoje, oduzete (proveriti 432 herca), ćelije mogu započeti proces obnove i regeneracije. Najnovije izdanje Saše Veljkovića pod nazivom Signali donosi visokofrekventni zvuk u svojih 52 minuta i, gotovo u trajanju jednog školskog časa Muzičkog vaspitanja, pred slušaoca donosi njegove svetove protkane ezoterijom, atmosferom beskraja i tonovima lišenim uobičajene domaće instrumentalne ili gitarske muzike. Zapravo ,Teslina filozofija života kao da provejava ovim albumom, kroz tajne brojeva 3,6 i 9, kroz božanske frekvencije, audio talase, brojeve sa bezgranično mnogo nula i dimenzije koje se međusobno prožimaju. Na 6 pesama, Od Fibonačijevog niza do I šta ako i kada dobijemo signal, Veljković plovi ambijentom i prostorom sigurno i ubedljivo, kao da ovim albumom demonstrira punu zrelost i svoj umetnički kredo primenjuje najdoslednije do sada. Album ima neki svoj unutrašnji balans, ritam i sklad. Delovi se pretapaju, gitara nikad ili skoro nikad nije u prvom planu, a pesme se nižu brzo do ponovnog slušanja. Gitare, uronjene u osmominutne pesme, brižljivo kreirane i konceptualno postavljene, nikad mi nisu zvučale prikladnije i fluidnije, još od ranijeg favorite Pro Et Contra. Nesumnjivo je da je koncept dočaran i grčkom alfabetom, sa bookletom i fotografijom koja ovo izdanje prati, te da se o albumu razmišljalo. Za prethodni mi je trebalo više vremena i više slušanja, jer su raspoloženja bila raznovrsnija. Za ovaj, osećaj je drugačiji. Album čine numere sličnog raspoloženja i vajba; spajanjem nizova pesama i melodija u jednu neprekidnu vožnju, koja niti počinje, niti se završava, čini da on teče organski prirodno. Osim sasvim gitarske Googolplex, sve ostale pesme su nežni kovitlac, oksimoron, kojim se najbolje opisuje svirački proces primenjen na ovom albumu. Muzika zaista teče kao reka, podvučena sintisajzerskim pasažima, moćnim synthom i basom, dok je bubanj možda i najprirodnije snimljen dosad, te naročito pleni na High Frequency, no, da ne ulazimo u sinkopiranu analizu, čitavi Signali su, po mom mišljenju, sjajni amalgam ambijentalne muzike, psihodelije i space rocka koji je Veljković ovde, u naročitom, specifičnom raspoloženju, nekako oslobođen i opušten, ako se uopšte može upotrebiti takva reč, dao kao gitarista i autor muzike i koncepta.
Nekima je bilo jasno da se njegova barka odavno kreće nebeskim okeanima, šaljući signale u deep space, od kojih se neki vraćaju i ponovo porađaju u nebrojenim svetovima kreacije i mašte. Posle Signala, gotovo da nedoumica nema. Signal je tu.
Nismo sami.
Jedan od najboljih progressive rock albuma koje možete pronaći na svetskoj muzičkoj sceni. Da ne trošim reči, uživajte u muzici.