Kakav bi svet bio danas da je Hitler bio kao Čaplinov Veliki diktator?

Čarli Čaplin u svojstvu režisera, producenta i glavnog glumca je 1940. godine snimio je svoj prvi zvučni film „Veliki diktator“.  Film je parodija na Nacističku Nemačku, Hitlera i Musolinija, a imena su za potrebe filma promenjena.  Neverovatna sličnost između zaštitnog znaka Čarli Čaplina „Skitnice“ i „velikog vođe“ je samom filmu donela još veću dozu parodije i ironije.  Međutim, tadašnji američki establišment film nije shvatio samo kao kritiku i ismevanje nemačkog nacizma već i američke politike i vladajuće elite.

Iako Čaplin lično nikada nije propovedao bilo kakav politički radikalizam, njegov filmski opus bio je dovoljan da u vreme reakcionarne histerije 1950-ih godina zbog svojih levičarskih ubeđenja postane jedna od žrtava senatora Makartija. Zbog ismevanja mnogih američkih političara bio je optužen za širenje ideje komunizma, pa mu je zbog toga tokom pedesetih godina bio zabranjen povratak iz Evrope u Ameriku. Njegov film „Kralj u Njujorku“ bio je zabranjen u Americi do 1973. godine (više od 15 godina). Napustivši Sjedinjene Države, Čaplin je od 1952. godine živeo u Evropi, uglavnom u Švajcarskoj.[1]

Iako se film „Veliki diktator“ u najvećoj meri odnosi na Hitlera, Čaplin se ovim filmskim ostvarenjem sprdao sa svim svetskim diktatorima i političkim moćnicima, jer su svi tirani i političari u suštini isti. Bili oni veliki ili mali. To je i osnovna poruka ovog filma.

Razlog pisanja ovog teksta jeste završni govor u filmu kojim se jevrejski brica obraća masi ljudi. Zapravo brica je likom isti diktator Adenoid Hynkel. Igrom sudbine on zauzima mesto velikog diktatora, dok stvarni tiranin završava u logoru umesto brice. Na taj način pravda biva zadovoljena a karma ostvarena. Zločinac završava na užasnom mestu koje je sam stvorio a jedan dobar, pošten i plemenit čovek postaje centralna figura moći i vlasti.

Gledajući te završne minute filma u kojima dvojnik diktatora drži žustar i temperamentan govor baš poput stvarnog uzora, malog prgovog brke, po kojem je ovaj lik i baziran, pitanja su se sama nametnula.

Kakav bi svet bio danas da je Hitler bio kao Čaplinov veliki diktator? Kakav bi bio svet da su svi diktatori poput Čaplinovog velikog diktatora? Da li bi ovaj svet bio bolje, veselije i lepše mesto?

Odgovore na ova pitanja moraćete da nađete sami. Zbog toga i objavljujem preveden govor velikog diktatora iz filma starog više od osam decenija.

Svi želimo pomoći jedni drugima. Želimo da ljudi budu srećni. Ne želimo mrziti ni prezirati jedni druge.
Na svetu ima mesta za sve. Zemlja je bogata i daje svima.
Život može biti slobodan i predivan. Ali zastranili smo. Pohlepa je zatrovala ljudske duše, zagušila je svet mržnjom, uvela nas u bedu i krvoproliće.
Razvili smo brzinu, ali zatvorili smo se. Mašine su nam donele oskudicu. Znanje nas je pretvorilo u cinike.
Pametni smo i hladni. Mislimo previše, osećamo premalo.
Više od mašinerije trebamo ljudskost. Više od pameti trebamo nežnost i ljubaznost. Bez ovih kvaliteta, život će postati nasilan i sve će biti izgubljeno.
… I sada moj glas dopire do miliona očajnih muškaraca, žena i dece, žrtava sistema koji muči ljude i zatvara nevine.
Onima koji me čuju poručujem da ne očajavaju. Beda koja nas je snašla samo je prolazna pohlepa, gorčina ljudi koji se boje napretka. Mržnja će proći. Diktatori umiru.
Moć koju su oduzeli ljudima vratiće se ljudima.
I dok ljudi umiru, sloboda neće nestati.
Vojnici! Ne povodite se za tim zverima, koje vas preziru, tlače, govore vam što da činite, kako da mislite i osećate! Oni vas obučavaju, hrane, tretiraju kao stoku i hranu za topove! Ne popuštajte tim ljudima mašinama! Umesto mozga i srca oni imaju mašine. Vi niste mašine! Ni stoka!


[1] Vikipedija: Čarli Čaplin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?

error: Content is protected !!