Nezavisni film Whenever I’m Alone With You ovih dana je krenuo da se strimuje na Amazon Prime platformi a uskoro kreću i premijere filmova. U planu je i balkanska premijera filma imajući u vidu da je i vajb balkanskog Novog talasa utkan u film i da mu to daje jednu posebnu draž i doživljaj. Povodom toga izrazita mi je čast što sam dobio priliku da film među prvima pogledam i kažem koju reč.
Whenever I’m Alone With You je jedno jedinstveno filmsko iskustvo, hrabra i eksperimentalna semi-dokumentarna punk-ljubavna priča, ljubavno pismo filmskoj kinematografiji, i pre svega, omaž Žan-Liku Godaru i Ani Karini, snimljen u duhu francuskog Novog talasa (Godard/Cinéma Vérité/Magični realizam).
Film predstavlja saradnju dvoje bivših životnih i poslovnih partnera Vesper Egon i Gijoma Kampanačija (Guillaume Campanacci) rodom iz Kana koji se potpisuju kao režiseri, scenaristi, producenti i glavni glumci. Film je snimljen je na Azurnoj obali.
Whenever I’m Alone With You imao je svetsku premijeru na prestižnom evropskom Oldenburg Film Festivalu (rangiran među Top 5 filmskih festivala širom sveta za nezavisne filmove) u septembru 2023. godine, sa dva rasprodana prikazivanja i dva bisa, te je isti proglašen miljenikom festivala.
Sinopis filma
Radnja filma smeštena je na veličanstvenoj Côte d’Azur, Gijom (Guillaume Campanacci) je morbidni Francuz, slomljenog srca, sklon suicidu i neumerenom piću, koji se zakleo da više nikada neće voleti.
Vedrana (Vesper Egon) je rodom iz Sarajeva, beznadežni romantik, izgubljena duša, koja polako trune u ustaljenoj vezi.
Kada im se po prvi put sretnu pogledi, ne nekom dosadnom stereotipnom partiju, oboje znaju da je to početak nesvakidašnje ljubavne priče kakvu do tada nisu doživeli. I baš u trenutku kada počinju da prihvataju jedno drugo kao srodne duše, Guillaumeova bivša zaručnica se pojavljuje na njegovom pragu, trudna sa njegovim detetom.
Whenever I’m Alone With You je jedinstvena „anti-romantična“ romantična komedija koja istražuje složenosti ljubavi i ljudske povezanosti. U eri u kojoj dominiraju stereotipne romantične komedije, ovo filmsko ostvarenje ističe se hrabrom i nepokolebljivom predstavom ljubavi i bunta, kroz spoj humora, introspekcije i dirljive semi-autobiografske pripovesti.
Još od prvog kadra u filmu i uvodne špice postaje jasno da je reč o delu koji je omaž Francuskom novom talasu a pre svega Godaru. Film počinje upozorenjem za gledaoce koji očekuju da gledaju romantičnu komediju, kojima je potrebno objašnjenje da bi razumeli film jer su glupi i jer su Amerikanci. Na samom početku pljuvanje po gledaocima, kritika američkog načina života i američkih vrednosti. I više nego prava referenca na Francuski novi talas koji se smatra jednim od najuticajnijih pokreta u istoriji kinematografije i manifestuje kroz odbacivanje tradicionalnih filmskih konvencija u korist eksperimentisanja, duha ikonoklazma i istraživanja u novim pristupima montaži, vizuelnom stilu i narativu, kao i angažovanju na društvenim i političkim prevratima, često koristeći ironiju ili istražujući egzistencijalne teme.
Mnogo je simbolike utkano u ovo ostvarenje i zato treba pažljivo gledati film jer njegova suština nije u dešavanjima, kojih u suštini i nema mnogo, ali je zato bitna konverzacija, ono što se govori ali i ono što se pomisli ali se ne izgovori, jer se titl prikazuje i za prećutano, tako da vi kao gledalac možete da vidite kako filmski junaci jedno misle a drugo govore ili po nešto i prećute što bi želeli da kažu. To je možda u trenutku teško ispratiti jer se priče preklapaju naročito ako ne znate Francuski jezik pa su vam neophodni titlovi, pa se u tim trenucima emituju dva titla. Mešaju se i prepilću reči koje su rečene i one koje su prećutane ali ako vratite scenu ili kadar možete sve detaljno da ispratite.
I kroz gestikulaciju se mnogo govori u filmu. Izgleda da je svaki kadar važan i bitan. Spomenimo neke delove koje sam uočio.
Ljudi koji na žurci umesto da razgovaraju kokodaču, gaču i guguču.
Muškarac koji oponaša petla kukuriče i snosi jaje.
Mnoštvo balona koji se tokom celog filma namerno buše od strane glavnih likova.
Žurka među plastičnim lutkama bez glava uz zvuke ex-yu post panka.
Potraga za televizorom skakanjem u more i ronjenjem.
Misteriozni bolesnik u bolnici kojem se ne vidi lice.
Ovom prilikom neću da pojašnjavam šta bi ovo moglo da znači, to ostavljam gledaocima, ali osvrnuću se na najupečatljiviju simboliku u filmu a to je simbolika knjige.
Simbolika knjige
Knjiga se pojavljuje tokom celog filma počevši od prvog pogleda dvoje protagonista u kojem se prepoznaju kao srodne duše. U staroj kućnoj bibilioteci sa mnoštvo knjiga Vedrana na polici pronalazi knjižicu gotovo sakrivenu i progutanu gomilom drugih knjižurina. Otvara je, lista i zaključuje da je u pitanju remek-delo.
Nekoliko trenutaka kasnije Gijom čini to isto.
U tim trenucima, gledaoci mogu steknuti utisak da je misteriozna knjiga zapravo po obimu najmanja knjiga u biblioteci, ali da je za dvoje junaka iz filma bila najvažnije i najprivlačnije delo koje su pronašli. Gijom je čak pokušao da je ukrade. To sa jedne strane poručuje da knjigu ne treba suditi po svom obimu i koricama, već po onome što u njoj piše. Sa druge strane, simbol otvorene knjige može značiti početak ove ljubavne priče koja bi sudeći po reakcijama protagonista trebalo da bude nešto vanvremenski. Izreka „život piše romane“ odlično se može primeniti na ovaj film. Šta više, izreka se može proširiti i reći: „Život piše romane i režira filmove“.
U tom smislu knjiga može postati još jedan junak u filmu, jer je uvek tu, zaljubljeni par je svuda nosi sa sobom, čitaju je, pišu poruke jedno drugom i crtaju cvetove na praznim stranama. Knjiga je kraj njih čak i kada vode ljubav. Znači knjiga je ono što ih spaja i što im znači. Knjiga je važna. Knjiga je suština.
A koja je knjiga u pitanju?
To sam uspeo da odgonetnem pažljivim gledanjem filma i zumiranjem scene gde se to da razaznati. To se ne može uočiti neobaveznim gledanjem, bez fokusa pažnje ili dok se čačka pametni telefon, već je potrebno uložiti dodatni trud da se to razotkrije. Meni to nije teško palo. Zapravo, to sam shvatio kao malu pustolovinu koju je pred gledaoce postavio ovaj rediteljski duo.
U pitanju je veliki Franc Kafka i njegovo remek-delo Proces. Kada znamo ovu činjenicu film dobija jednu drugačiju percepciju jer je u pitanju jedan od najznačajnijih romana dvadesetog veka koji se bavi apsurdom i besmislom birokratije, gubitakom kontrole nad sopstvenim životom, osećajem krivice i straha pred nepoznatim autoritetom, izolacijom, otuđenošću i egzistencijalnom teskobom. Delo koje je trebalo da bude spaljeno a ipak nije. Naprotiv. U ovom slučaju je učestvovalo u građenju priče.
Muzika u filmu
Muzika u fimu predstavlja posebnu draž jer obuhvata Novi talas jugoslovenske muzičke scene, države koje više ne postoji, koja je nestala u vatrama rata neuspevši da se izbori sa duhom vremena koje je vladalo i koje je donelo i nametnulo neka nova pravila i principe, ali koja je nastavila da postoji kroz umetnost koja je tada stvorena inspirišući neke mlađe naraštaje koji su polako gradili svoje puteve i pokušavali da ponovo zatalasaju učmalu površinu Mrtvog mora nekim novim talasom. Te avangardne osamdesete godine prošlog veka iznedrile su odličnu muziku koja je bila ispred svog vremena, koja se i dan danas sluša i inspiriše i zvuči veoma sveže i novo. To se potvrđuje i ovim filmom dok je slušamo gledajući dešavanja koja se odigravaju na filmskom platnu (ekranu).
U filmu je iskorišćena muzika četiri benda sa prostora ex-Yu a koji su svoj muzički vajb bazirali na pravcima new-wave, minimal electro, post-punk, dark-wave, gothic rock, gothic punk. U pitanju su sledeće bendovi: Idoli iz Beograda (Srbija), Phantasmagoria iz Zagreba (Hrvatska), Pauk iz Zavidovića (Bosna i Hercegovina) i Bukowsky Band iz Beograda (Srbija).
Pored jugoslovenskog Novog talasa saundtrek je upotpunjen autorskom muzikom Vesper Egon i njenim bendom La Petite Mort kao i velikim klasičnim delima kao što su Rosinijev Figaro, Štrausovi Prolećni zvuci ali za mene najvažnija Rosinijeva Svraka Kradljivica koja je pre više od pola veka dala moćan audio bekraund kultnom Kjubrikovom filmu Paklena Pomorandža koji je pomerio granice i postavio standarde.
Imajući sve to u vidu shvatamo da ovaj film nije samo omaž francuskom i ex-yu Novom talasu već i klasičnoj muzici kao neprolaznoj duhovnoj tvorevini homosapijensa, kvalitetnoj evropskoj, egzistencijalističkoj, alegorijskoj, psihološkoj i nadrealnoj književnosti sa početka Dvadesetog veka kao i remek-delu sedme umetnosti Paklenoj pomorandži koja je bila čist pank i bunt protiv sistema i ustaljenih normi i vrednosti i koja je ostavila snažan uticaj na mnoge velike umetnika kao što su Endi Vorhol, Dejvid Bouvi, The Velvet Underground, Sex Pistols…
Evo šta kaže režiserka, glavna glumica, producentkinja i scenaristkinja Vesper Egon za muziku iskorišćenu u filmu:
Nakon što smo shvatili koliko je ex-YU muzika utjecala na naš film, odlučili smo da muzički soundtrack oblikujemo sa pjesmama ex-YU scene iz tog perioda „Novog talasa”, uz dodatak muzike koju sam ja radila s svojim bendom „La Petite Mort“ (Jonathan Burkes/Steve Abagon).
Kultni bendovi ex-YU zlatne muzičke scene 80-tih, kao što su Idoli (besmrtni Vlada Divljan, Srđan Šaper, Nebojša Krstić), Phantasmagoria (Tomi Edvard Šega / Robert Gelo / Darko Toth / Tihomir Preradović), Pauk (Jayco Selak) i Bukowsky Band (Gorjan Krstić, Zoran Petrovic) su donirali svoju muziku našem projektu, koja je zaista obogatila naš film, pretvarajući ga u intimni i nostalgičan portret dnevnika jedne posebne romantične ljubavi.
Bez njihove podrške i doprinosa, ovaj film ne bi bio moguć. Svi festivali na kojima smo do sada učestvovali su uvijek bili impresionirani i očarani muzikom u filmu, i ista je bila tema većine konverzacija.
Whenever I’m Alone With You je dobio pohvalne kritike i priznanja na filmskim festivalima širom sveta. Prepoznat je po izvanrednim izvedbama, inovativnoj režiji, inovativnoj montaži i soundtreku.
Sa dve nagrade za najbolju glumicu, priznanje za najbolju originalnu muziku i najbolji soundtrek, počasno priznanje za najboljeg glumca, najbolju režiju, najbolji film, i više, već je dokazao svoju privlačnost, kako kritici, tako i publici.
Do sada je osvojio 25 nagrada na svetskim filmskim festivalima u proteklih godinu dana.
Lista nagrada:
BEST ACTRESS AWARD (Vesper Egon) at MatiFF-Matera International Film Fest, Italy
BEST ACTRESS AWARD (Vesper Egon),
HONORARY MENTION BEST ACTOR AWARD (Guillaume Campanacci)
BEST ORIGINAL MUSIC IN FILM AWARD
(Vesper Egon, Jonathan Burkes, Steve Abagon & La Petite Mort Band)
BEST SOUNDTRACK AWARD
(Idoli/Bukowsky Band/Phantasmagoria/Pauk & La Petite Mort)
at Girona Film Fest, Spain
Bi-monthly Winners:
BEST FILM AWARD
(Vesper Egon, Guillaume Campanacci)
BEST DIRECTOR AWARD
(Vesper Egon, Guillaume Campanacci)
BEST SOUND DESIGN AWARD
(Kai Morrison)
BEST EDITING (Guillaume Campanacci)
&
Year End Winners:
BEST DIRECTOR AWARD
(Vesper Egon, Guillaume Campanacci)
BEST EDITING AWARD
(Guillaume Campanacci)
at T.I.F.A., Tieté International Film Fest, Brazil
BEST INDIE FEATURE AWARD
(Vesper Egon, Guillaume Campanacci) at CANNES World Film Festival
HONORABLE MENTION
BEST ENSEMBLE AWARD
(Vesper Egon, Guillaume Campanacci)
at RED MOVIE AWARDS
BEST FEATURE FILM AWARD
BEST EXPERIMENTAL FILM AWARD
BEST ROMANTIC FILM AWARD
(Vesper Egon, Guillaume Campanacci)
Milasa film Awards
BEST PERFORMANCE AWARD
(Vesper Egon & Guillaume Campanacci)
Brighton Rocks Films