Viagr Aboys je četvrti studijski album švedskog post pank, garaž pank, art pank benda Viagra Boys, objavljen 25. aprila 2025. godine, preko njihove sopstvene izdavačke kuće Shrimptech Enterprises. Ovo izdanje označava povratak benda ka sirovijem, gitarski orijentisanom zvuku, nakon eksperimentisanja sa elektronskim i country elementima na prethodnim albumima. Ipak, i u ovom albumu bend se i dalje oslanja na samorefleksiju, egzistencijalni strah i trenutke neočekivane iskrenosti, sve to bez gubitka njihove prepoznatljive apsurdnosti.
Na albumu se nalazi 11 numera i traje nešto duže od 37 minuta. Albumu su prethodila tri singla i video spota za numere Man Made of Meat, Uno II i The Bog Body. U pitanju su prve tri pesme sa albuma kojima se publici nagovestilo o kakvom je albumu reč. Mada oni koji prate rad ovih momaka na vijagri ili momaka čija muzika deluje poput vijagre znaju šta mogu da očekuju. I očekivana su opravda. Bez trunke sumnje mogu to da kažem. Album kombinuje humor, nihilizam i društvenu kritiku, zadržavajući prepoznatljivu satiričnu oštrinu benda. U poređenju sa albumom prethodnikom Cave World, Viagr Aboys se više oslanja na gitare, dok su elektronski elementi prisutni, ali u manjoj meri.
Prema rečima frontmena Sebastijana Merfija, njihov četvrti LP je „jednostavan i glup“ album, od samog početka vođen jezičkim haosom samog naslova. Merfi je objasnio da je „čitava politička stvar bila iscrpljujuća“, implicirajući da ovih 11 novih numera predstavljaju njegov lirski glas koji se okreće ka unutra, dalje od društveno-političkog ludila i ka jednostavnoj gluposti svakodnevnog postojanja.[1]
Prvi singl i prva pesma sa albuma, Man Made of Meat, prilično je zajeban uvod u album. Od samog početka kreće psihoza, ironija, sarkazam kritika modernog načina života koji se manifestuje kroz konformizam, konzumerizam, lenjost, banalnost i perverziju. Ova pesma je nastala inspirisana iskustvima benda tokom turneje sa Queens of the Stone Age, posebno posetama Walmart prodavnicama u SAD-u. Spot za numeru je odlična i neobična kritika i podsmeh savremenoj likovnoj umetnosti. U spotu se pojavljuje i slika naslovnice albuma izložena u prestižnoj galeriji što opet nosi određene poruke i reference.
The Bog Body drugi singl i druga numera se na jedan neobičan način bavi starenjem i strahom od starenja dok se pesma Uno II bavi psom i peva iz perspektive psa koji ima probleme sa zubima i kojeg zbog toga vode kod veterinara. Zanimljivo za ovu pesmu je činjenica da se spominje veterinar poreklom iz Hrvatske što je referenca na rat u Hrvatskoj koji se dogodio devedesetih godina prošlog veka, što psa izrazito plaši od veterinara koji treba da mu pomogne.
Pyramid of Health je groteskna, psihodelična parodija velnes kulture, obavijena prašnjavom estetikom pustinjskog misticizma i gastrointestinalnog horora. „Sedam lakih koraka“ i „piramida zdravlja“ su zamene za svaki kult zdravlja, MLM[2] šemu ili Instagram šamana koji obećava spasenje ako samo pratite njihovu formulu. Narator prihvata – povraća staro ja na planini, pretvara se u prah i ponovo se rađa kao „vreća mesa“, sveže dozirana misterioznim muljem koji mu predaje „mali zeleni crv“. Da li je taj crv vanzemaljac, halucinacija ili Bog, namerno je ostavljeno nejasno.
Pesma briše granicu između satire i iskrenosti. Niste sigurni da li treba da se smejete ili da se vrtite u spirali. Postoji nešto uznemirujuće u tome koliko lako narator prihvata smrt, transformaciju i kosmičke tajne sve dok su upakovane u ritual sa koracima koje treba slediti. Smešno je dok ne počne da deluje previše poznato.[3]
Dirty Boyz je haotična, horor-fank himna koja pretvara urbane legende, ludilo podstaknuto metamfetaminom i močvarne kriptide u prljavi, znojavi ritual transformacije. To nije samo pesma – to je sporo opsedanje. Počevši kao upozorenje, a završavajući se kao potpuno priznanje, pesma uvlači slušaoca u mračni svet „prljavih momaka“, gotovo mitske bande divljih sakupljača štetočina koji kradu bicikle, puše metamfetamin ispod mostova i krvare benzin.
Medicine for horses je nadrealni i emocionalno sirov pad u romantični nihilizam, apsurdni misticizam i egzistencijalnu iscrpljenost. Pesma se može shvatiti kao monolog nekoga ko balansira na ivici – polušaljivo, polu potpuno ozbiljno – razmišljajući o kosmičkim ritualima isceljenja i samouništenju u istom dahu. Odmah od uvodnih stihova, narator ležerno traži da pozajmi auto kako bi se zabio u zid i spljoštio se u crtani lik, mešajući samopovređivanje sa logikom crtanog filma i suvim sarkazmom. To je emocionalni trik – smešan, sumoran i uznemirujuće intiman.[4]
I ostale pesme sa albuma su u tom maniru manične, apsurdne i gotovo neshvatljive ali u kombinaciji sa psihodeličnom muzikom zvuče prilično moćno.
Lični pečat lirike možda najviše nosi pesma You N33d Me koja je dobila naziv po tetovaži koju je Sebastijan Merfi istetovirao odmah ispod vrata — trag koji je dobio tokom onoga što je opisao kao mračan, haotičan period u svom životu. U intervjuima je otvoreno govorio o tome kako je tada bio „pravi kreten prema drugima“, i taj osećaj nestabilnosti se uliva u DNK pesme. Ona je drska, neuredna, tužna i iskrena u isto vreme.[5]
Ipak, moj favorit je pesma Best in Show Pt. IV koju Merfi manično deklamuje dok se u pozadini čuje distorziona i psihodelična muzika. Prosto me je raspametila. Ne znam da li da ovu pesmu shvatim kao ispovest, umobolno trabunjanje ili poziv u pomoć, mada to nije ni bitno. Vrhunac koji traje duže od dva minuta izaziva urlajući saksofon koji podiže stepen psihoze i paranoje do krajnjih granica. Ludilo kroz muziku i liriku. Mnogo dobro. Mnogo ludo. A kulminacija kulminacije nastupa kada Merfi kreće da urla i ponavlja „I need access to heaven”, „I need access to heaven. Oduševljen sam. Ili sa mnom nešto nije u redu. Ko će to znati?
I vizuelno rešenje albuma je prilično simbolično i uvrnuto, baš u skladu sa konceptom celog albuma. Plastificirana glava bez očiju i nosa, sa ogromnim ušima i otvorom koji se ne može nazvati ustima već se može koristiti za (nasilno) hranjenje da bi se preživelo ili gastoroskopiju (lečenje i eksperimentisanje) koja se spominje u pesmi Pyramid of Health ili bilo koju vrstu penetracije. Na vrhu glave nalazi se kupa ali koja upućuje i na piramidu kao referencu na liriku u albumu. I to nije jedina referenca na slici koja upućuje na liriku. Mislim da je lik bez karaktera, kreatura bez crta lica, kreiran i uobiičen shodno tekstovima pesma koji čine ovaj album. Šta više, na čelu bezlične spodobe piše LØS što upućuje na istovetnu tetovažu na Merfijevom čelu a zapravo je referenca na raskalašnost i poročnu prošlost samog frontemana benda kao tekstopisca. To samo govori o stepenu ličnog iskustva na kojem je ovaj album građen.
Naslov albuma kao čin igranja rečima i pomeranjem slova i dobijanja novih reči koje nemaju značenje zapravo samo daju smernicu ka haosu, besmislu i apsurdu koji je upakovan u ovo muzičko izdanje.
Mislim da je ovo bilo dovoljno da vas nateram da preslušate ovaj album jer u pitanju je nešto što izlazi iz klišea i prosečnosti. Usudiću se da kažem da će ovaj album vijagriranih momaka biti u samom vrhu muzičkih izdanja objavljenih ove 2025. godine. A meni se toliko dopao da sam ga, nakon svega nekoliko slušanja, uvrstio na listu najboljih albuma ikad, shodno mojim muzičkim afinitetima.
Odavno me neki album nije vozao kao što je učinio ovaj novitet Vijagričnih momaka.
Na kraju samo mogu da im kažem: Hvala vam za ovo muzičko izdanje. Bilo mi je preko potrebno.
[1] NME: Viagra Boys – ‘viagr aboys’ review: eclectic art-punk for the end times
[2] MLM – Multi level marketing (piramidalna prodaja)
[3] Genius: Viagra Boys: Pyramid of Healt
[4] Genius: Viagra Boys – Medicine for horses
[5] Genius: Viagra Boys – You N33d Me