Facebook ili Fakebook

Pisao sam i ranije o Facebooku (Facebook #1, #2 i #3), ali to su bile priče iz stvarnog života ljudi koje poznajem, sa nekima čak i družim i sarađujem. Ovaj post će biti moje shvatanje i doživljavanje te socijalne mreže kao fenomena današnjice koji je u velikoj meri uticao na život cele civilizacije. Fenomen koji je druženje i zbliživanje ljudi podigao na jedan sasvim drugi i novi nivo. Fenomen koji je reči prijatelj dao sasvim drugačiju definiciju. Fenomen koji je izrodio neke nove devijacije i anomalije u ljudskom ponašanju. Znam da ću posle ovog teksta navući gnev mnogih, možda i pojedinih koji prate blog eXperiment, ali šta da se radi. Ovo je moje mišljenje, svidelo se to nekom ili ne.

Bitno je da, na samom početku, naznačim da sam se oduvek ponašao slušajući svoje srce. Uvek sam bio iskren i otvoren. Kod mene nije bilo poltronstva, licemerja, proračunatog ponašanja. Zbog takvog odnosa često sam loše prolazio u životu, ali jednostavno nisam želeo, niti sam mogao da se promenim. Ponašao sam se shodno onom što sam propovedao jer sam smatrao da tako treba. Nikad se nisam femkao, prenemagao, glumatao, pozirao, kalkulisao samo da bih u očima drugih izgledao fensi, mnogo lepše, prihvatljivije, popularnije, više cool ili samo da bih ostvario određenu korist odnosno postigao određeni cilj. Ma jok. Nikad nisam bio manipulator niti su me tuđa mišljenja nešto mnogo i zanimala. Tu izuzimam mišljenja meni dragih osoba. Njihova mišljenja, kritike i sugestije prihvatao sam i poštovao.  Ali kakve to veze ima sa Facebook-om?

E tu sam vas čekao. Meni kao takvom, Facebook i nema neki značaj. On je kao izmišljen za totalno drugačiji soj ljudi. Za pozere, ekscentrike, folirante, ljude koji traže pažnju, usamljenike, asocijalne likove, obmanjivače, napaljenu klinčuriju… Facebook pruža mnoge mogućnosti i prednosti da sebe predstavite ne onakvim kakvim stvarno jeste već onakvim kakvim želite da vas drugi vide. A to je velika razlika. Moraćete to da priznate. Od stotine, pa čak i hiljada fotografija uskadištenih na vašem hard disku, pažljivo se biraju desetine fotki na kojima ste ispali najlepše. Na kojima ste bili mršaviji, mlađi, lepši nego što ste u prirodi… Pojedine slike se obrađuju u  Photoshopu i tek onda se objavljuju na fejsu. Da svi vide kako ste lepi, seksipilni, poželjni, cool… Nema veze što na tim fotkama i ne ličite na sebe.

O gomili fotografija sa letovanja, zimovanja, ludih žurki, koncerata, noćnih izlazaka i navodnog nezaborovnog provoda neću da pričam. To me posebno nervira. Namera i svrha tog samoreklamiranja i poziranja je da ljudi koji vas posmatraju i prate steknu dojam kako vi stvarno imate lud provod, kako vam je super u životu, kako ste uspešni, kako vam sve polazi od ruke, kako ste terminator za suprotni ili isti pol, u zavisnosti od opredeljenja, kako ste zapravo zabavni, šašavi, nevaljali, ludi i veseli, kako je super biti vaš prijatelj… Pitam se koga pokušavate da slažete? Sebe ili druge? Da li je u pitanju obmana ili samoobmana? Ili oba? Mene, iskreno rečeno, baš  zabole gde je ko bio/bila na moru, skijanju, noćnom provodu, ko kako živi, ko se skim i kako provodi, kako se ko obuko ili svuko, ko se skim pohvatao ili raskantao. Alo rajo, to je vaš život i ako imate potrebu da ga servirate na izvolte celom internetu onda to činite. Mene to nimalo ne zanima. Imam pametnija posla. Nemojte samo posle da kukate kako nemate privatnost i kako vam se sva ta tranparentnost koju ste shvatali kao urbanost, trend i razonodu obila o glavu. Sami ste to dozvolili samo da bi zadovoljili svoju sujetu i nahranili vlastiti ego. Dozvolili ste raznim voajerima, frikovima i drugim duševnim bolesnicima, infiltriraninim među vašim mnogobrojnim cenjenim virtualnim prijateljima, da slobodno posmatraju vaš život i naslađuju se, možda i samozadovoljavaju gledajući vaše slike sa plaže na kojima ste oskudno odeveni… O pristupnosti drugim podacima (email, adresa stanovanja, brojevi telefona…) i mogućnostima za zloupotrebu nećemo da polemišemo. To je već tema za novi post i o tome sam već pisao… Neke stvari treba da ostanu vaša privatnost i vaša intima. Nije sve za oko javnosti. Međutim, sada je izgleda nastupilo doba koje je Orvel još odavno nazvao »1984«. Facebook je u velikoj meri tome doprineo. Čak, usudiću se da kažem, da je Facebook, u neku ruku, otelotvorenje, Orvelovih telekrana iz 1984-te. Sve gledaš i svi te gledaju. Razlika je jedino što su ljudi facebook sami prihvatili a telekrani su im bili nametnuti od strane državnog aparata radi što lakše manipulacije i kontrole.

Za kraj ovog posta postavio bih vam dva prosta pitanja:

»Koliko ste prosleđenih Facebook zahteva za prijateljstvo odbili?«

ili još teže pitanje

»Koliko ste prosleđenih Facebook zahteva za prijateljstvo od ljudi koje poznajete u stvarnom životu odbili?«

Ako su vaši dogovori na jedno ili oba pitanja tipa »nijedan«, »0«, »kod mene su svi dobrodošli« i sl… onda, moraću da vam kažem, niste prošli test…