Negotinski vajar, slikar i muzičar Nedim Hadži Ahmetović – Mafa u sklopu izložbe „Dnevnik snova imperatora Galerija“ predstavio je pred negotinsku publiku svoje skulpture, slike i crteže. U prepunom Muzeju Hajduk Veljka tj. Todorčetovom konaku izložbu je otvorio Direktor Muzeja Krajina Ivica Trajković a o Mafinom stvaralaštvu je govorila i Dušanka Botunjac, akademski slikar i primenjeni umetnik. Ovo nije prvo izlaganje Mafinog stvaralaštva pred publiku u svom rodnom gradu tako da Negotinci dobro znaju vrednost i značaj svetski priznatog umetnika a svog sugrađanina pa je izložba zato i izazvala veliko interesovanje i bila tako masovno i posećena.
Evo šta je Istoričar umetnosti Vesna Nikolić, između ostalog rekla za ovu izložbu:
„Dnevnik snova imperatora Galerija“ je autorsko tumačenje one strane istorijske stvarnosti, putem njenog spiritulanog sadržaja i koncepta kolektivnog nesvesnog. Skulpture i slike integrisane u autorski koncept vizuelne basne, ispituju dividualističku prirodu ljudi kroz zamišljena emocionalna iskustva projektovana kroz prizmu sna kao stvarnosti. Imperator Galerije, balkanskog porekla, od malih nogu nerazdvojan od konja, sebe i svoja iskustva realnosti projektuje kroz snove u kojima su akteri uglavnom konji. Tek, tu i tamo, Mafa nas počasti pokojom realističnom smislenom kompozicijom.
Nedim Hadži Ahmetović – Mafa, rođen je 22.01.1970. godine u Negotinu. Kao veliki zaljubljenik u stripove, kreće na studije grafike, ali kasnije prelazi na odsek skulpture, Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, na kome diplomira 1997. godine. Tokom svog aktivnog i veoma produktivnog rada postao je član više umetničkih udruženja. Šest godina provodi u Budimpešti gde radi i kao scenograf u Nacionalnom pozorištu i postaje član Udruženja mađarskih skulptora, zatim od 2007. do 2011. vodi Udruženje likovnih stvaralaca Negotina kao predsednik, član je i ULUPUDUS-a – Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, kao i mnogih drugih organizacija. Dobitnik je velikog broja priznanja i učesnik velikog broja simpozijuma i likovnih kolonija širom sveta. Samim tim je učesnik velikog broja domaćih i internacionalnih izložbi, kako grupnih, tako i samostalnih.
Hadži Ahmetovićevu produktivnost možemo pratiti kroz veliki broj vizuelnih medija, budući da je reč o veoma svestranom umetniku. Prepoznatljiv je po monumentalnim skulpturama koje se nalaze u velikom broju zemalja, od Nemačke i Rusije, preko Gabona, Turske, Egipta i Rumunije. Pored monumentalnih, bavi se i skulpturama manjeg formata, plastikom, dizajnom enterijera, slikarstvom i crtežom. Ne smemo izostaviti i njegov veliki rad na polju kompjuterskog dizajna, ilustracije i animacije. Još jedna umetnikova strast je i muzika, i rad u alternativnoj rok grupi Irfan Muertes, kao i negotinskoj grupi Superplan, u kojima svira trubu. Ovu priču o umetničkom stvaralaštvu zaokružuje i njegov rad na pisanju, čime ga svrstava u red nadarenih i neumornih umetnika današnjice koji potiču iz Negotina i Srbije, a deluju sa puno uspeha i van granica zemlje. I u pisanoj reči se Hadži Ahmetović ne boji da iskaže sve što mu je na umu, pa makar i britkim, i duhovitim jezikom i načinom pisanja. Mitološka bića poput kentaura se prožimaju i u pričama, kao i u skulpturama, a ceo opus umetnika kao zaštitni znak i akcenat nosi mitologiju i njene priče ovekovečene kod starih Grka.[1]
[1] Filip Blagojević – PRIKAZ STVARALAŠTVA NEDIMA HADŽI AHMETOVIĆA MAFE