Dana 17. decembra 2025. godine u galeriji negotinskog Doma kulture otvorena je izložba ilustracija „Za kim zvono zvoni“, autora Negomana Gicelanovića iz Negotina.
U pitanju su ilustracije za grafičku novelu „Za kim zvono zvoni: O prvom vampiru i potomcima“ poznatog srpskog pisca fantastike i epske fantastike Nenada Gajića čije su knjige bestseleri prodati u preko 50.000 primeraka.
Za ovu neobimnu grafičku novelu Gajić je uspostavio saradnju sa Negotincem Negomanom Gicelanovićem koji se crtanjem i slikanjem bavi još od rane mladosti a što je za nas Negotince posebno važno i zanimljivo. I moram priznati da je ova kolaboracija iznedrila jedno odlično književno delo a Negomanove ilustracije i crteži su samo podigli na viši nivo Gajićeve reči koje same od sebe izazivaju strah i jezu.
Knjiga obuhvata tri segmenta: grafički deo, publicistički dodatak i belešku za čitaoce u kojoj autor dodatno razjašnjava novelu i njene teme, što sve zajedno čini autentično i jedinstveno delo koje kombinuje elementa horora, mitskog i fantastičnog.
Kao što se da nasultiti iz samog naslova, novela se bavi prvim vampirom sa ovih prostora Petrom Blagojevićem i njegovim potomcima bazirajući se na demonološkom predanju o izgubljenom jaretu. U odeljku o mitskom biću vampiru možete pročitati i saznati dosta toga o ovom stvorenju mraka, što možda niste znali, ali i pronaći dodatna pojašnjenja novele. Bitno je napomenuti da ova novela ima drugačiji pristup i ekspresiju u odnosu na vampiristiku „zapadne“ kulture koja nam se u najvećoj meri plasira preko filmova i serija, što joj u još većoj meri donosi jedinstvenost i važnost.
Takođe, naslov upućuje i na istoimeno remek-delo književnosti Ernesta Hemingveja, a zašto je dat baš takav naslov shvatićete samo ako pročitate ovu grafičku novelu.
Evo šta je, između ostalog, rekla recenzentkinja ove grafičke novele Marija Ristić:
„Za kim zvono zvoni: O prvom vampiru i potomcima“ predstavlja grafičku novelu koja kombinovanjem folklornih elemenata istražuje srpske mitove i ljudsku prirodu, razmatrajući odnose života i smrti, ljubavi i gubitka. Vezivanjem ljudske tragedije za mističnu, vampirsku priču, ova novela nudi izuzetno originalnu i izazovnu interpretaciju slovenskog folklora koja će zadovoljiti kako ljubitelje tradicije, tako i pristalice horor žanra. Uz crtački vešto osmišljenu vizuelnu komponentu i duboke, nejednoznačne likove, pred nama je delo koje će pobuditi pažnju čitalaca i podstaknuti ih na večita razmišljanja o prirodi života i smrti.
Korišćenjem repeticionih elemenata ilustrator je ikonografski adekvatno predstavio proces metamorfoze jarenceta u demona imitatora. Mrak koji postepeno obavija scene je prikaz fizičkog ali i metafizičkog mraka koji je u slovenskom folkloru simbol za dublje istine o životu i smrti. Monohromna atmosfera stripa pažljivo je kreirana kako bi odgovorila na mesta preobražaja bezazlenosti u nešto mračno i natprirodno, dok likovni rukopis ilustratora uspešno transponuje emotivni tok radnje i mistične transformacije koje pisac opisuje. Istovremeno, u ovoj mitološkoj interpretaciji stvara se novi folklorno-fantastični motiv: jarence, isprva simbol ljubavi i bezazlenosti, prelazi u nešto što predstavlja silu iznad ljudskih shvatanja, figuru prokletstva, biće koje sobom nosi život i smrt – prvog vampira.[1]
Posetite ovu izložbu ako budete u prilici, dobro znajući činjenicu da je reč Vampir potekla baš iz srpskog jezika.
[1] Prikaz knjige „Za kim zvono zvoni: O prvom vampiru i potomcima” (recenzent Marija Ristić)