Za roman Kal juga Mladena Milosavljevića čuo sam odmah po objavljivanju prvog izdanja 2018. godine, ali sam ga pročitao tek sada, 2026. godine, i to drugo izdanje romana. U pitanju je prošireno izdanje sa preko sto strana više u odnosu na inicijalno izdanje. U drugom izdanju dodati su novi likovi, više je zapleta, pa shodno tome roman postaje složenije i kompleksnije književno delo.
Kal Juga sastoji se od dva narativna toka. Jedan se odigrava počevši od 1967. godine, u toku arheoloških radova na dunavskom lokalitetu Lepenski Vir u blizini Donjeg Milanovca gde grupa arheologa, uključujući i mladog arheologa-asistenta Mijata Petrovića pronalazi čudnovate relikvije prastare civilizacije u obliku ribolikih skulptura. Nakon tog 16. avgusta kada je javnost obaveštena o ovom značajnom areheološkom otkriću kreću da se odigravaju tajanstveni događaji koji u čitaocima bude znatiželju ali ne otkrivajući previše, na taj način ostavljajući prostor za proširenje priče i uvećanja misterije kroz nove knjige.
Drugi narativni tok nas vraća 250 godina u prošlost na isti dan, 16. avgust 1717. godine, u toku jedne od najmasovnijih bitaka za Beograd između Habzburške monarhije i Osmanskog carstva nakon koje je nastala Kraljevina Srbija koja je postojala u periodu od Požarevačkog do Beogradskog mira (nekih 22 godine, od 1718. do 1739). Ovaj vremenski period obrađen u knjizi pred čitaoce iznosi mnoge događaje i istorijske likove, o kojima nema mnogo podataka kroz dosadašnje istorijske arhive, što je autora zaintrigiralo da detaljnije istražuje ali i pružilo mogućnost da da mašti na volju i u svoje delo unese nadrealne i fantastične elemente.
Glavi lik je austrijski službenik, carski provizor Erist Frombald koji dobija zadatak da vrši poslove tumača, špijuna i beležnika događaja i koji putujući širom tadašnje Srbije doživljava i beleži istorijske, neobične i mistične događaje i iskustva u svoj dnevnik koji igrom sudbine dospeva u ruke mladog arheologa Mijata, 250 godina kasnije. I to je ta nit koja povezuje njih dvojicu i dva vremenska toka. Prošlost i sadašnjost sadržane u romanu. Što dublje ulazimo u tok romana, odnosno u sadržaj Frombaldavog dnevnika te granice se sve više stapaju a nadrealno i mitsko sve više uvećava. Bitno je napomenuti da je Frombald stvarna istorijska ličnost i da njegov izveštaj objavljen u bečkom časopisu Wienerisches Diarium (Bečki dnevnik) spada u prva pominjanja vampirizma u Evropi novijeg doba.
Kal Juga je roman koji kombinuje istorijske činjenice i balkansku etnologiju sa folklornom fantastikom, mitolologijom, onostranim i okultnim, pa čak i hororom. I taj spoj je rezultirao jednim odličnim književnim ostvarenjem u čije je središte stavljena reka Dunav, koja svojim tokom i u svojim dubinama krije i nosi drevne tajne, misterije i opasnosti. Nedovoljno istražena i nepoznata sila prirode koju ljudska ruka ne može obuzdati i kontrolisati, iako uspeva da je pregradi.
Mladen Milosavljević, po zanimanju etnolog, je svoje znanje i iskustvo na najbolji mogući način ugradio u ovaj roman i pred čitaoce predstavio odlično savremeno istorijsko-folklorno- fantastično štivo koje će vas poput vira uvući u svoje tokove i dešavanja i na taj način naterati da roman ne ispuštate iz ruku dok ga ne pročitate.
Za čoveka koji živi u Istočnoj Srbiji i koji odlično poznaje lokalitete i mesta o kojima je Milosavljević pisao, ovaj roman je više od užitka i klasičnog čitalačkog iskustva. Zapravo, sve vreme dok sam čitao Kal juga, mislima sam putovao u prošlost na mesta na kojima sam fizički boravio, decenijama ili pak vekovima kasnije u odnosu na period obrađen romanom. (Donji Milanovac, Đerdapska klisura, HE Đerdap, Muzej Lepenski vir, Kisiljevo, Boljetin,Veliko Gradište, Tašmajdan…). Neobično mentalno i duhovno iskustvo, svojevrsno putovanje kroz vreme koje mi je neverovatno prijalo.
Šta je Kal juga?
Pre samog upuštanja u čitanje romana zapitao sam se šta bi to mogao da znači naslov romana. Kal juga. Dobro sam znao da turcizam kal upućuje na blato, glib, močvaru… ali Milosavljević je u svom romanu dobro objasnio značenje samog naslova.
… kal juga, specifičan ambijent magle, blata i nezdravih zemljanih isparenja koji je i ranije znao da bude koban za mnoge armije koja su tuda prolazile.[1]
Prema starim indijskim verovanjima, poslednji stadijum čovečanstva zvaće se Kali Juga, a obeležavaće ga vladavina poroka, razdori svih vrsta, bludnjičenja i rušenje. Biće to trenutak u kome će nama poznati svet da dosegne svoju najnižu tačku, onu sa koje više nema povratka.[2]
Kal juga sadrži dosta istorijskih događa koji nisu dovoljno poznati široj javnosti kao i likove koji su stvarno postojali, a koji su obavijeni velovima mističnog i tajanstvenog. To je Milosavljeviću omogućilo da u svoju naraciju utka elemente imaginacije, nadrealnog i okultnog. Na taj način dobijamo jedno štivo alternativne istorije potkrepljeno istorijskim izvorima i koje se u velikoj meri bazira na stvarnim činjenicama. Međutim, gde god je moglo da se poseje seme mističnog i folkorno-fantastičnog, autor je to izveo znalački i umereno tako da priča nije nimalo izgubila na verodostojnosti i pretpostavci da su događaji opisani u romanu stvarno mogli da se dogode bez obzira što su neki od njih u potpunosti izvan granica mogućeg i stvarnosti.
Pored pomenutog Frombalda, u Kalu juga svoje mesto su pronašli i Eugen Savojski jedan od najvećih vojskovođa Habsburške monarhije, Karl Aleksandar, vojvoda od Virtemberga, viterberški plemić koji je kao regent upravljao Kraljevinom Srbijom od 1720. do 1733. godine, Nikola Doksat de Morez, švajcarski general u vojsci Habzburške monarhije i inženjer koji je obnovio Kalemegdansku tvrđavu, hajduk i kapetan Teodor Prodanović poznat kao kapetan Čupa, oko čijeg javnog, surovog pogubljenja i danas postoje mnoge nerazjašnjene činjenice, oberkapetan Staniša Marković Mlatišuma, koji poseduje natprirodne moći…
Onostrano u Kalu Juga
Mnogo je referenci u romanu koje upućuju na onostrano, okultno i folklornu mitologiju.
Počevši od Petra Blagojevića i prvog srpskog vampira koji se u romanu spominje na nekoliko mesta, preko vlaških Rusalja i njihovih komunikacija sa mrtvima, odeljenja za natrprirodne pojave u sklopu policije u tadašnjoj SFRJ, do sprovođenja mračnog rituala prizivanja vodenog demona na obali Dunava.
U imenovanju tog demona koji obitava u dubinama Dunava Milosavljević koristi više imena poput Kemza, Tartor, Vodenjak, Anđama, ali i Naprata kojem se već bavio u svom ranijem romanu i filmu, pa čak i Dagon koji upućuje na drevno pagansko božanstvo ali i Lavkrafta.
Kada već govorimo o okultnom, neizbežno je spomenuti Hitlera i nacističku Nemačku jer su i nacisti pronašli svoje mesto u romanu spominjanjem ekspedicija koje su sprovodili na Đerdapu za vreme Drugog svetskog rata.
Ovo čitavom narativu donosi još veću mističnost imajući u vidu činjenicu da su Nacisti na čelu sa Hitlerom posebnu pažnju posvećivali okultizmu i ezoteriji.
Verovatno znaš da je Hitler bio veliki poklonik magije, ezoterije, astrologije i sličnih stvari i da je Eugen Savojski bio njegov vojni uzor. Pisano je mnogo o tome. Postoje teorije da je tokom Drugog svetskog rata deo jedne specijalne divizije bio zadužen baš za operacije na Đerdapu. Znaš kako se zvala ta divizija.
Kako?
Princ Eugen.[3]
Kao zaključak na Kal juga mogu reći samo reči hvale. Uživao sam u čitanju ovog književnog dela. Sa nestrpljenjem iščekujem nastavke koji su najavljeni jer ima još mnogo toga da se otkrije i kaže u vezi kulture Lepenskog vira koja je sada skrivena u dubinama moćne prirodne sile zvane Dunav. Nadam se da Milosavljević u najvećem radi na pisanju nastavka i da će nam novim knjigama otkriti još neke velove tajni vezanih za tu drevnu civilizaciju, zaboravljena znanja i zabranjene istine a koje i danas utiču na živote svih nas.
[1] Mladen Milosavljević – Kal Juga (2025, Laguna, str. 22)
[2] Mladen Milosavljević – Kal Juga (2025, Laguna, str. 291)
[3] Mladen Milosavljević – Kal Juga (2025, Laguna, str. 196)