Dana 20.3.2026. godine u promotivnoj sali Narodne biblioteke „Dositej Novaković” u Negotinu održano je pesničko veče zavičajnih autora povodom Svetskog dana poezije, koji se širom sveta obeležava 21. marta.
Publici su stihove kazivali Radojka Plavšić, Saša Skalušević, Miljan Ristić, Goran Paović, Maja Janjić, Zdenka Tomić, Marija Puslojić, Dragoljub Firulović, Dragoslava Madžar, Gradimir Stanisavljević, Tamara Lucić Dinić, Saša Stanimirović, Danijela Pavičić, Miodrag Zlatković i Nedim Hadžiahmetović.
Zvuci violončela i klavira Vesne Garabantin i Marka Miljkovića samo su upotpunili i oplemenili poeziju koja se kazivala.
Organizator i moderator večeri bio je Miloš Zlatković, koji je u kratkim crtima predstavio svakog pesnika/pesnikinju koji su nakon toga kazivali svoje stihove. Dakle, bilo je minimalno priče i mnogo poezije. Odlične i raznolike. I to je godilo kako učesnicima tako i publici. Kao što reče profesorka Bojana Pavlović niko nije gledao na sat.
Veče kada je poezija pobedila i pokazala svoj potencijal i raznovrsnost. Retke su ovakve večeri. Zato su toliko i bitne.
Fotografija: Narodna biblioteka „Dositej Novaković”
Odata je počast i pesnicima koji više nisu među nama i pročitana i po neka pesma njima u čast. Ćerka Adama Puslojić – Marija Puslojić pročitala je nekoliko pesama svog oca i tako započela ovo nesvakidašnje poetsko veče. Milica Simonović, ćerka Gorana Vučkovića, koja je bila u publici, pročitala je jednu pesmu svog oca i najavila posthumnu zbirku njegovih neobjavljenih pesama. Zdenka Golubović pročitala je pesmu Branka Pavkovića Bakija koji je dan ranije sahranjen.
Na taj način je prisutnima potvrđena činjenica da i posle fizičke smrti pesnika poezija nastavlja da živi, da je tu da podseća, izaziva emocije, oplemenjuje i opominje. A to je ono najbitnije.
Goran Vučković – OPOMENA
krv se moja u žilama ledi
od svih ljudskih jama i grobnica
opominju iz zemlje pogledi
iskopane oči kvase mrtva lica
sad ne sreću ni gavrani vrani
ljudsko meso gadi se i njima
s neba mole vešani zaklani
za mir večni mrtvim i živima
i ribe su već leševa site
mutne reke od jeze se lede
ubijanjem ako pobedite
to je poraz veći od pobede