Moj sin je zombi, ma užas jedna

Bio juče jubilarni maskenbal za decu. Filip, moj mlađi sin, je insistirao da bude zombi. Mi već poučeni iskustvom maskiranja dece u zombije rešismo da od njega napravimo pravog filmskog zombija. Poručih preko neta sve što mi je bilo potrebno za taj poduhvat. Tečni lateks, lepak za lice (spirit gum), šminku za lice, veštačku krv i krenusmo sa maskiranjem.

filip-blood-zombie2

 

Napravismo mi od Fiće pravog pravcatog živog mrtvaca. Stvarno je delovao jezivo. A on oduševljen i nestrpljiv da što pre ode na maskenbal samo je poskakivao i non stop govorio jednu jedinu reč. »Idemo. Idemo. Idemo…« Želeo je što pre da fascinira i plaši drugove i drugarice. Čim smo stigli, odmah smo privukli pažnju.  Neki su bili u šoku. Neki oduševljeni. Neki zgroženi. Neki nisu znali kako smo uspeli da napravimo takvu masku. Ono što je bilo zajedničko svima njima je to da si svi gledali i pokazivali na Fiću ne verujući da zapravo vide pravog zombija.

 filip zombie 5

Krenuo je maskenbal. Deca su šetala glavnom ulicom grada. Ja u grupi gomile roditelja koji su se međusobno gurali i pravili sebi mesto, pokušavao sam da se probijem do kolone dece koja su šetala u nameri da slikam jednog presrećnog zombija. Fićina maska bila je najbolja od svih. U to nije bilo sumnje. A on je bio abnormalno srećan. Proporcionalno odvratnosti same maske. Šepurio se i frajerisao znajući da je bio u centru pažnje. U jednom trenutku jedna poznanica koja je stajala do mene upita me:

»Jesi li video ono dete?«
»Koje dete?« – upitah je, onako naivno, znajući da misli na mog sina.
»Ma onog dečaka, pogledaj ga.« – pokaza mi rukom u njegovom pravcu i nastavi sa pričom.
»Koja je to boleština. Odvratno. Tako da unakaze dete. Baš me zanima koje su budale roditelji tog deteta.«
»Zašto budale? Baš je super maska.« – odgovorih joj, ne naznačavajući joj da sam ja taj roditelj po kome je pljuvala.
»Ma gde super. Odvratno da odvratnije ne može da bude. Pogledaj one rane. Ma ne smem ni da pogledam. Koje sve budale nemaju decu. Pojedinim ljudima zakonom treba da se zabrani da imaju decu.«

 filip zombie 2

U tom trenutku klinac baš prođe pored nas, izađe iz kolone i dotrča do mene.

»Tata, odlepljuje mi se ova rana« i pokaza mi ranu na desnom obrazu.

Ja izvadih iz torbice bočicu sa lepkom za lice i zalepih veštačku ranu za obraz. Klinac nastavi svojim putem još veseliji i srećniji.

filip zombie 3

Po odlasku malog zombija, okrenuh se da bih video gde je poznanica koja me je do maločas pljuvala i gadila se supruginom i mom umetničkom delu. Baš me je zanimalo šta će mi reći nakon spoznaje da sam ja taj neodgovorni roditelj. Nije je bilo. Video sam je kako se užurbano pognute glave udaljavala od mene. Valjda je bilo sramota. Samo sam se osmehnuo i okrenuo ka koloni maskirane dece ne hajući ni malo za njene prostačke i zlonamerne konstatacije. Meni je jedino bilo bitno da je klinac bio presrećan što je maska dobro ispala. Čak su ga snimali sa lokalne televizije. Dao je  i intervju i objasnio kako je maska napravljena. Mnogi, što mladi, što stari su se slikali sa njim. Mnogi su se uplašili.

filip-blood-zombie

A tek reakciju ljudi kada smo seli u kafić da popijemo po piće, pa kasnije odlazak u supermarket da kupimo neke slatkiše, to je tek priča za sebe. Bitno je da niko nije ostao ravnodušan. Bitno je da je klinac bio prezadovoljan, neizmerno srećan i ponosan. Sve drugo i nije bitno.

filip-zombies

17 Comments

  1. Pingback: Moj sin je zombi, ma užas jedna | www.blogovnik.com

  2. Vrhunska maska! Posebno sam oduševljen jer sam fan Romerovih negativno-utopističkih pop fantazija o zombijima iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

    Veštini tvoje supruge i tebe pozavideo bi i sam Miroslav Lakobrija koji je radio maske za prvi srpski zombi film “Zona mrtvih” :)

    A što se tiče poznanice, dovoljno govori njeno iznenadno gubljenje iz vidokruga kada je saznala o čijem sinu je reč ;)

    • Kolekcionar
      dobrodošao u eXperiment. Sa Lakobrijom sam se upoznao pre par godina na Zombie Walku u Zaječaru kada sam vodio klince na maskiranje. Tada sam ukrao par fora od njega a tu je i Youtube na kome se može pronaći mnogo klipova na tu temu. Za Lakobriju sam svakako amater. On je čovek umetnik u svom poslu ali svako poređenje mi prija. http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

  3. To zombi maskiranje kod vas prešlo u tradiciju, hahahaha! Imaš čistu desetku što podržavaš decu, jako simpatično iskustvo. Masku neću da hvalim, znaš i sam da je uspela sto posto! :-)

  4. Maska je predobra…svaka cast…mene samo zanima gde ste uspeli da kupite sve te neophodne stvari za mesku(tecni lateks, vestacku krv….)

    • Ivana najpre dobrodošla u eXperiment
      Uglavnom je u pitanju domaća radinost. Na youtubu uglavnom imaš kako se prave maske. Za iste je potreban tečan lateks. U Srbiji se nema gde kupiti pa sam ja improvizovao. Pravio sam rane i ožiljke od lateksa za građevinarstvo stim što se isti ne sme nanositi na kožu. Rane i ožiljke sam nezavisno pravio i kada se osuše i stegnu onda sam ih lepio na lice. Lepak za lice i premaz da zubi deluju crni i truli naručio sam preko neta: http://www.maslacak.net Veštačku krv sam napravio sam. Sirup od kupine, boja za hranu crvena i plava, malo šminke i to bi bilo to…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com