Filip Ristić, Januar 2006
On se zove Filip, a Ristić preziva
on je mali bata, jedna vatra živa
ceo dan se igra i uopšte ne umara
za nestašluke baš ima dara,
svoju biciklu uvek brzo vozi
može da skače i na jednoj nozi,
zubiće on zna dobro da opere
najjače od svih može da se dere,
odelo može sam da obuče
ponekad se sa bratom potuče,
neće da sluša tatu i mamu
mnogo voli da jede salamu,
mleko, još uvek, iz flašice pije
u ormanu obožava da se krije,
ima dugu kosu a voli da se šiša
plaši se kad grmi i pada kiša,
po gradu voli da lunja i skita
radoznao je, stalno nešto pita
sve hoće da zna i sve ga zanima
za igranje uvek vremena ima,
taj lepi, mali, nevaljali plavušan
ulepšava nam svaki božji dan
mnogo ga volimo i brižno čuvamo
Fićkom se mi baš ponosimo!