Paklena pomorandža (Stanley srećan rođendan)

Stanley srećan rođendan. Žao mi je što više nisi među nama, mada ćeš posredstvom svojih filmova ti uvek biti tu. Tvoje stvaralaštvo ostavilo je večiti pečat na svetsku kinematografiju, kulturu, standarde, ukuse, civilizaciju uopšte… Šteta što nisi poživeo duže i snimio više filmova. Neka ti je večna slava gde god da si. Sigurno je da si otpočeo svoju odiseju u svemiru kao što si je i snimio…

Ovaj post je u tvoju čast !!!

Paklena pomorandža (Clockwork orange) – Stanley Kubrick

po knjizi Antony Burgess-a

Iako je film snimljen još pre 40-tak godina i dan danas je vrlo aktuelan. Nije ga pregazilo vreme kao što jeste mnoge filmove. Čak naprotiv. Film još uvek pleni i privlači pažnju, još uvek izaziva stanje šoka i neverice. Međutim, možda je vreme da se napravi rimejk. Mnogi, znatno lošiji filmovi, su odavno rimejkovani, zašto onda ne bi bio rimejkovan i on? Ali ko bi se usudio da ga snimi nakon Kubricka? Bilo bi to teško svetogrđe. Blasfemija filmske umetnosti. Težak izazov i iskušenje. Čak i za najpriznatije režisere.

O čemu govori i šta poručuje film? Odgovor i nije baš tako jednostavan.

»Paklena pomorandža« prikazuje i demistifikuje izopačenost, licemernost,  brutalnost i zlo ne samo čoveka kao individue već i čoveka kao pripadnika kolektivizma, čoveka koji kao jedan mali zupčanik sa mnoštvom drugih malih zupčanika čini deo ogromnog mehanizma zvanog institucija, sistem, država… Film na jedan surov, eksplicitan i posve neobičan način kritikuje porodicu, vlast, državu, sistem, civilizaciju, kolektivizam i institucionalizam uopšte. Međutim, mnogo je filmova koji su prikazivali i pokušavali da prikažu dehumanizovane društvene poretke i sisteme vladavine, ali Kubrick je otišao korak dalje. On je isuviše transparentno i vrlo uspešno uspeo da prenese svoju mračnu viziju i objasni postupke neophodne i nužne za ostvarenje potpune dehumanizacije jednog društva. Satiranje individualnosti, ispiranje mozga, lišavanje prava izbora i slobodne volje, eliminisanje nepoželjnog i štetnog ponašanja i postupaka, ubijanje poriva, grešnih i poročnih misli… Film možda malo podseća na Orvelovu »1984« ali ipak to nije ista priča… Posmatrano iz jedne druge perspektive, Kubrick posredstvom naracije glavnog aktera upotpunjene pokretnim slikama i klasičnom muzikom (Betovenovom 9 simfonijom) gledaoce “uvodi” u um jednog prilično agresivnog, nasilnog, poročnog, izopačenog i krimnalogenog adoloscenta, samo sa namerom da bi im, u što većoj meri, prikazao i dočarao svet viđen njegovim očima.

Neminovno je napomenuti da sam naziv filma »Clockwork orange«  ne znači »Paklena pomorandža« kako je bukvalno preveden kod nas pre mnogo godina, već bi pre imao značenje čovek-sprava na navijanje. Čovek je igračka kojom se nečije ruke igraju i manipulišu. Običan sklop mišića i kostiju. Klasičan bio-mehanizam koji funkcioniše stimulacijom ljudskog uma. Da bi svaka ljudska igračka bila institucionalno i društveno korisna i svrsishodna, država, sistem, vlast, iznašla je modus da utiče na ljudsku svest i um i da samim tim taj mehanizam satkan od kostiju i mesa usmerava na delovanje i ponašanje korisno i potrebno instituciji.  Cilj opravdava svako sredstvo i zato nije ni bitno što u tom pokušaju preobraženja ljudske svesti i duše institucija čini upravo ono što želi da u svakom individualcu uništi i satre. Potrebno je podneti i neke žrtve zarad ostvarenja viših ciljeva. I Hitler (opet ga spominjem) je imao više ciljeve. I on nije birao sredstva. I on nije mario za žrtve.

S obzirom na to da je knjiga napisana pre pola veka a film snimljen nešto malo kasnije, »Paklena pomorandža« je smatrana mračnom futurističkom kritikom društva. Međutim, ono što je tada smatrano fikcijom danas je realnost. Čak i mnogo više od toga. Evolucija nauke i tehnike pružila je mogućnost instituciji obistinjenje mračne fikcije – uspostavljanje „savršenog“ društva, „idealnog“ sistema vladavine u kojem ljudi zombiji pokorno deluju i rade kako im se kaže, od njih zahteva i očekuje, bez obzira što to i nije njihova volja, njihov izbor i njihova odluka. Institucija je prioritet. Institucija je jedino bitna.

Svi mi znamo da je Kubrick bio vizionar i da je on skontao mnoge stvari još pre više od 40 godina. Antony Burgess 10 godina ranije. Ali ko se nadao da će naučna fantastika postati relanost ? Možda institucija ?

10 Comments

  1. Ti si ovo sve sam skontao nakon što si pogledao ovaj film? ili je ovaj tvoj tekst posledica čitanja raznoraznih kritika i recenzija ovog filma?

  2. pročitala još juče, odlična recenzija i Stanley, srećan ti, srećan!! :)

    kad kažemo da je čovek sam sebi najveći neprijatelj, lažemo, još je veći svemu na ovoj planeti, a i šire! i dok čini dobro on je štetočina, jer nije ‘programiran’ za drugačije.

    • Šunjo
      citat iz filma Matrix:
      “Podelio bih s tobom otkriće do kojeg sam došao radeći ovde.
      Došlo mi je dok sam pokušavao da klasifikujem vašu vrstu,
      I shvatio sam, da vi zapravo niste sisari.
      Svaki sisar na ovoj planeti nagonski razvija prirodnu ravnotežu sa okolinom oko sebe.
      Ali vi ljudi ne.
      Dođete na neko područje i razmnožavate se, i razmnožavate dok ne potrošite sve prirodne resurse. Preživljavate jedino tako, da se širite u nova područja.
      Na ovoj planeti postoji još jedan organizam, koji se ponaša isto tako.
      Znaš li koji?
      Virus.
      Ljudska bića su bolest.
      Rak ove planete.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com