Krajem februara ove 2024. godine krenula je da se emituje serija Šogun (Shōgun) od svega deset epizoda, jednom nedeljno, a premijera je bila svakog utorka na FX-u. Poslednje deseta epizoda premijerno je prikazana 23.4.2024. čime se televizijska saga o Šogunu završila. Barem za sada. Šogun se odigrava u srednjovekovnom Japanu sa dešavanjima koja počinju 1600. godine. Serija je nastala na osnovu romana Šogun iz 1975. godine engleskog pisca Džejms Klejvela koji je 1980. godine bio adaptiran u istoimenu mini seriju od pet epizoda, koju sam gledao kao klinac i koja mi se zauvek urezala u sećanje. Zapravo, baš ta prvobitna ekranizacija Šoguna, u kojoj su glumili Ričard Čembrlen, Toširo Mifune i Joko Šimada bila je moje prvo sretanje sa japanskom kulturom i istorijom. Tu sam prvi put saznao za postojanje samuraja, nindži, šoguna, čudne japanske običaje i tradiciju sa harakirijem, odnosno, sepukuom kao kulminacijom.
Pre izvesnog vremena pojavili su se trejleri za novi serijal o Šogunu tako da sam nestrpljivo i sa uzbuđenjem dočekao početak emitovanja serije.
Glavni protagonista u seriji je Džon Blektorn viši engleski oficir na trgovačkom brodu Skorvi, zapravo, holandskom brodu Erazmo, koji se nasukao na obali Japana. U to vreme, za postojanje Japana kao države, znali su samo Portugalci, a oni su lokaciju ove ostrvske države skrivali od drugih evropskih država samo da bi uspostavili trgovački monopol. Očuvanje te tajne podrazumevalo je sukobe i ubijanja onih koji bi tu tajnu otkrili.
Radnja Šoguna započinje i odigrava se u napetim i krititčnim trenucima japanske istorije: Taiko, vrhovni vladar Japana je preminuo, ostavivši naslednika premladog da bi vladao. Pet gospodara ratnika čine savet regenta, koji deluju kao privremeni vladari, ali tenzije i rivalstvo između njih preti da kulminira u sveopšti rat.
Gospodar Toranaga je drugi protagonist u seriji. Glumi ga poznati japanski glumac Hirojuki Sanada. Toranaga je ratni heroj i glavni strateg koji ima najviše potencijala da preuzme sveukupni suverenitet, to jest da postane šogun, pa je zbog toga najveći rival i pretnja svojim kolegama ratnicima. Toranaga lukavo uviđa prednosti Blektornovog iznenadnog dolaska i počinje da manipuliše njegovim prisustvom u svoju korist. Blektorn je poznat još kao Varvarin i Anjin – kormilar, zbog svojih vrhunskih jedriličarskih sposobnosti. Gledaoci koji ne poznaju istoriju, tradiciju i običaje Japana lako se mogu poistovetiti sa Blektornom, jer bi njihove reakcije i postupci na situacije i događaje u kojima je kormilar učestvovao i prisustvovao bili poput njegovih, baš zato što je i za njega sve ono što se događa i što ga okružuje nešto novo, čudno, neobično, nerazumljivo i neshvatljivo. Sa druge strane, Blektorna na isti način doživljavaju Japanci u čijem se „zatočeništvu“ on nalazi. Odličan prikaz dva suprostavljena sveta, dve različite kulture, dve životne filozofije koje se bitno razlikuju ali koje nastoje da shvate ono što ne razumeju. Ipak, mnogo je zastupljenije kritikovanje, podsmevanje i nipodaštavanje onoga što nije u skladu sa vlastitim principima, stavovima, mišljenjima, običajima i tradicijom.
Blektorn je takođe jeretik, otvoreno se suprostavlja rimokatoličkim sveštenicima koji tih godina u Japanu stiču sve veću moć i uticaj. Toronaga i u tome vidi Varvarinov značaj i korisnost. Sukob između Portugalaca i Španaca zamagljuje granice između religije i trgovine, jedne od mnogih velikih tema koje se Šogun ne plaši da iznese. Takođe serija se bavi i državništvom, diplomatijom, ratom i, na posletku, ljubavlju, ali to u prve dve epizode ne dolazi do izražaja. Umesto toga, krvavost i brutalnost feudalnog Japana gurnuta je u prvi plan, tako da se gledajući seriju mogu videti brza i nemilosrdna odsecanja glava i kako se čovek postepeno, do smrti kuva u ogromnom kazanu; kako izgleda osoba obolela od skorbuta, sa krupnim kadrom kamere. Tu su još zadivljujući arsenali oružja i nekoliko prelepo koreografisanih bitaka, ali i nemilosrdna ubistva i posebno jezivi činovi sepukua, ritualnog samožrtvovanja za više ciljeve ili zbog časti, a koji se tokom serije nekoliko puta odigravaju.
Glavni ženski lik je Toda Mariko (prelepa Ana Savai), staložena i misteriozna žena plemenitog porekla. Mariko je odana i mračno odlučna. Udata je za Buntara, više po dužnosti nego iz ljubavi. Posvećena je hrišćanka. Visoko obrazovana i lojalna do srži, postaje najbliži Toranagin saveznik.
Toranaga je zadužuje da prevodi razgovore sa Blektornom, jer je jedna od retkih Japanaca i Japanki koji znaju engleski jezik. Ona to čini krajnje savesno i iskreno, ali u tom prevođenju ona se sve više upušta u neformalne i nezvanične razgovare sa Varvarinom tako otkrivajući mnoge suprotnosti i sličnosti između njih dvoje ali i dva suprostavljena i različita sveta kojima pripadaju. Neminovno između njih se rađa emocija, ali to samo komplikuje čitavu situaciju i diže tenziju i napetost.
U NIN-ovom tekstu „Zašto je serija „Šogun“ postala instant hit i dogurala do devet miliona pregleda za nedelju dana, između ostalog navedeno je i sledeće:
Sanada, jedan od najvećih japanskih filmskih zvezda, po prvi put je preuzeo i ulogu producenta za ovu seriju. Angažovao je japanske stručnjake za samurajsku dramaturgiju, kostime, frizuru i šminku, a čak je unajmio i „majstora gesta“ da radi zajedno sa članovima ekipe koji nisu iz Japana, kako bi se stvorio autentični dojam takvog sveta. Svaki tim koji je radio na seriji imao je svog japanskog konsultanta, a Sanada je preuzeo na sebe da uči mlađe glumce u seriji.
Ovog puta smo scenario više fokusirali na japanski ugao posmatranja“, rekao je Sanada, upoređujući seriju sa prethodnom adaptacijom iz 1980. godine koja se, kao i knjiga odakle je preuzeta ideja, više fokusirala na drugog lika, Engleza Džona Blektorna.
Nova verzija je takođe značajno proširila i poboljšala ženske uloge na suptilne i ne tako suptilne načine, stavljajući akcenat herojstvu i žrtvovanju glavne glumice u pretposlednjoj epizodi. Iako to danas ima smisla, nekada ne bi imalo, te veština sa kojom su producenti osmislili priču o ženskom liku ne čini se malim podvigom, s obzirom na strukturu feudalnog japanskog društva u kojoj su dominirali muškarci. [1]
Da je serija izazvala veliku pažnju potvrđuje i njena velika gledanost. Ono što je mene iznenadilo je poređenje serije Šogun sa serijom Igra prestola iako su u pitanju dve sasvim različite serije. Šogun je daleko od epske fantastike na kojoj Igra prestola počiva. Ipak, to poređenje samo potvrđuje veličinu Šoguna imajući u vidu činjenicu da je Igra Prestola jedna od najboljih i najgledanijih serija svih vremena.
Vi pogledajte video u prilogu koji se bavi ovim dvema velikim serijama pa zaklučite sami ima li sličnosti i vrede li se porediti ova dva ostvarenja iz sveta sedme umetnosti.
[1] NIN – Zašto je serija „Šogun“ postala instant hit i dogurala do devet miliona pregleda za nedelju dana