Japanski reditelj i scenarista Sion Sono snimio je izuzetno dobar film pod nazivom „Cold Fish“, a gledalac ne može ni da pretpostavi kuda će ga to na kraju odvesti. Film je premijerno prikazan na festivalu u Veneciji, gde je prilično šokirao publiku. Šok je bio tim veći što nije bilo naznaka da bi ovaj film mogao da se pretvori u ono u šta će se pretvoriti.
Naime, „Cold Fish“ počinje kao sasvim običan porodični film. Tinejdžerka Mitsuko je uhvaćena u krađi u prodavnici, a naizgled dobrodušni i simpatični stariji gospodin je odlučio da joj pomogne i reši situaciju oko krađe. I ne samo da ovaj čovek po imenu Yukio Murata rešava situaciju u prodavnici, već se ispostavlja da je bogat čovek i vlasnik prodavnice akvarijuma, u kojoj se prodaju i ribice za akvarijum. Da situacija bude još bolja, Mitsukin otac Nobuyuki je takođe vlasnik prodavnice akvarijuma, ali mnogo manje prodavnice od koje njegova porodica jedva preživljava.
No, ni tu nije kraj. Murata čak nudi devojci posao u njegovoj prodavnici, a takođe želi da pomogne i njenom ocu, na šta ovaj pristaje iz ljubaznosti. Murata lako šarmira porodicu, ali od samog početka je očigledno da nešto nije u redu sa ovim čovekom. Nakon pomalo sporog prvog čina, postaje očigledno da Murata svoju prodavnicu koristi za mnogo više od prodaje ribe. Nobuyuki će ubrzo shvatiti da Murata nije ni blizu tako dobrodušan i pošten kao što se predstavlja, te da su on i njegova mnogo mlađa supruga Aiko daleko od savršenog para. Ispostaviće se da su oboje ne samo nezamislivi sociopati i ludaci, već i ubice koje čine da ljudi postaju „nevidljivi“. Naravno da se sve to neće dobro završiti po Nobuyukija i njegovu porodicu, a čak i ako uspe da preživi i iščupa se iz te situacije, više neće biti isti čovek kao s početka filma. Dakle, jadni, nežni Nobuyuki je i sam do kraja pretvoren u čudovište.
Sion Sono je inspiraciju za film pronašao u stvarnim događajima iz 1990-ih u Tokiju, o bračnom paru koji je posedovao prodavnicu kućnih ljubimaca. Ispostavilo se da su oboje serijske ubice koje su odnele najmanje četiri života. Sonova namera je svakako bila da pokaže ono najgore u ljudima, ali i kako jedan naizgled običan i prosečan čovek može vrlo brzo da se pretvori u nešto sasvim drugo, pogotovo kada ga na to natera patnja. Nobuyuki je u početku običan i prosečan građanin, koji izbegava sve konfliktne situacije i pokušava kroz život ići linijom lakšeg otpora. Upravo će ga ta tradicionalna japanska poniznost i poštenje dovesti u nevolje, jer nakon što pristane na prvi kompromis i prvi put popusti Murati, nema povratka. Jedan pristanak na nešto što ne želi vodi sledećem i tako dalje, a kada jednom dopusti da bude uvučen u tu sredinu, nema povratka i ne samo njegov život, već i život svih članova njegove porodice pretvara se u potpuni haos.
Sion Sono je, doduše, poznat kao reditelj koji baš i nema kočnicu, odnosno da gledaoce redovno vodi na mračna i šokantna putovanja u svojim filmovima, u kojima brutalnost raste sve više kako se film približava kraju, što je i ovde slučaj. Snimao je Siono filmove kakve bi se malo ko usudio, a gotovo svi su čista majstorija, zbog čega je postao jedan od najkvalitetnijih autora iz Japana. Ovde radi sjajan posao, kako režijski, tako i scenaristički (napisao je scenario zejedno sa svojim zemljakom Yoshikiom Takashiom), a izbor glumaca se takođe pokazao kao vrlo dobar, reč je o iskusnim i proverenim glumcima koji dolaze iz iste zemlje. Naravno, “Cold Fish” nije film za svakoga, ne samo zbog onoga što će se dogoditi, već i zbog trajanja od čak dva i po sata, ali hrabri gledalac koji mu se prepusti, neće zažaliti…
Ocena: 9/10.
Autor: Marko Jovanović
