Da bi se neko mogao nazvati pravim filmskim majstorom – taj čovek to mora da zaradi, odnosno da isporuči odlične filmove, a takvih je, naravno, veoma malo. Reditelj i scenarista Na Hong-jin, koji dolazi iz Južne Koreje, snimio je vrhunski triler “The Chaser”, a zatim je potvrdio da je veliki majstor sa svoja dva naredna veoma dobra filma, “The Yellow Sea” (2010) i “The Wailing” (2016). Film kojim ćemo se baviti u ovom tekstu je prvi koji smo spomenuli – inspirisan stvarnim korejskim serijskim ubicom.
Ovde imamo dva glavna lika. Prvi je bivši policajac po imenu Joong-ho (Kim Yoon-seok), sada makro, i nije fin čovek. Ljut je jer mu devojke nestaju, a kada nestane devojka koja je upravo trebalo da “odradi” mušteriju, alarm se pali. Ona je bila dobra majka divnoj maloj ćerki, a iako je tog dana bila teško bolesna, šef ju je terao da radi svoj posao, pristala je tako poluživa, ali je nestala. Joong-ho će se tako baciti u veliku potragu za njom, rešen da je pronađe po svaku cenu, no to će mu zadati ogromne muke.
Uskoro će postati jasno da je ova majka niskog morala kidnapovana, a kada upoznamo drugog glavnog lika (Ha Jung-woo), shvatićemo da je psihički poremećen. Upravo ju je oteo i odveo u svoju kuću, gde iz torbe vadi čekić i dleto dok je vezana na podu u kupatilu. On je otvoreno pita: “Daj mi jedan razlog zašto da živiš?” Panika joj ne dozvoljava da razmišlja, ali se ipak setila da ima malo dete kome je majka očajnički potrebna. Biće šta bude, a onda dolazi do okršaja pomenutog bivšeg policajca i psihopate koji nema nameru da stane sa svojim bolesnim namerama. Pored toga što će tražiti jednu od svojih žena, Joong-ho će morati da pazi na njeno dete, da joj kupuje hranu i da je vozi svuda, pošto mala očigledno nema nikog osim majke.
Znamo ko je ubica i kakvo gnusno delo može da uradi i šta će se desiti ako mu niko ne stane na put i spreči ga da radi loše stvari, on se prema svojim žrtvama ponaša kao prema insektima koje treba zgaziti bez obzira da li žele da žive ili ne, ali nije neki preterano pametan momak, već samo običan ološ koji lovi one slabije od njega i koristi često “nesposoban sistem” da izbegne kaznu. Iako nikada ne osećamo mnogo poštovanja, a kamoli afiniteta prema liku, on je neverovatno dobro napisano i izvedeno telo ka kome gledalac može da usmeri svoju mržnju, kao i strah i užas gledajući kroz perspektivu njegovih žrtava. Film nas sve vreme drži na ivici sedišta, a pored pune napetosti, reditelj Na Hong-jin, u svom debitantskom dugometražnom filmu, zadivljujuće dočarava atmosferu mračnih uličica. Suočavajući se sa neobjašnjivim zlom, Joong-hoova savest i instinkt policajca se budi. U početku nije siguran da li ima posla sa manijakom, ali kasnije shvata da je devojku gurnuo u strašnu situaciju. On se oseća krivim zbog nje, brine o njenoj ćerki i zaista želi da je pronađe i spase što je pre moguće. Ali, da li je ona uopšte živa?
Film funkcioniše jer nam je duboko stalo do likova. Seo Yeong-hie igra Mi-jin i ona je više od “žene u opasnosti”, ima neverovatnu volju da preživi zbog svoje ćerke i trudi se koliko može u veoma teškoj situaciji, ali se ne pita mnogo, njenu sudbinu odlučuje onaj ko je drži zaključanu. “The Chaser” je moćan film sa mnogo verodostojnosti, sa pričom koja samo na prvi pogled deluje predvidljivo i poznato, ali ovo nije američki film i očekujte da će vas iznenaditi kada se najmanje nadate i budite spremni za šokove. To je jedan od najnemilosrdnijih i najboljih trilera koje ćete ikada videti, parirajući čak i filmovima kao što su “Se7en” (1995) Davida Finchera i “Oldboy” (2003) drugog korejskog velikana Parka Chan-wooka.
Majstorski režiran, briljantno napisan, neverovatno dobro odglumljen, “The Chaser” od početka izgleda savršeno. Iako u žanru trilera, u kojima su prisutne serijske ubice, jedva da postoji nešto što nismo videli, Korejci iznova i iznova uspevaju da odlično snime takve filmove, imaju svoje ideje i odavno su shvatili da ako žele da budu prepoznatljivi i jedni od najboljih, moraju biti svoji i posebni, i u tome zaista uspevaju. Ovo je film koji ima moju ogromnu preporuku, a Na Hong-jin ide na listu reditelja čiji ću rad pomno pratiti. Kapa dole!
Ocena: 9/10.
Autor: Marko Jovanović
