Hipnopedija – Kontrola uma kroz san

Hipnopedija ili učenje kroz san je pokušaj prenošenja informacija osobi koja spava, obično reprodukovanjem zvučnih zapisa.

Iako se učenje novih informacija tokom spavanja nije smatralo mogućim, bar ne u meri u kojoj je to prikazano u fikcionim književnim i filmskim ostvarenjima, termin hipnopedija se takođe koristio za označavanje tehnike puštanja zvukova ili mirisa tokom spavanja u cilјu povećanja pamćenja ranije naučenih informacija. Hipnopedija je, u tom smislu, povezana sa tehnikom koja je danas poznata kao Cilјna reaktivacija memorije (TMR).[I] Za razliku od pop-kulturne ideje učenja za vreme spavanja ili učenja novih informacija tokom spavanja, TMR spaja novo stečene informacije sa zvucima koji se kasnije mogu reprodukovati ili emitovati tokom elektroencefalografije (EEG), u fazi sna, a sve u cilju poboljšanja pamćenja. Ova vrsta reaktivacije sna kod lјudi se pokazala uspešnom u poboljšanju pamćenja u velikom broju različitih primera, uklјučujući učenje stranih jezika, učenje motoričkih veština i poboljšanju prostorne memorije. Istraživanje iz oblasti ciljne reaktivacije memorije pokazalo je da je emitovanje zvukova koji su povezani sa ranije naučenim materijalom tokom perioda sna delotvornije za stimulisanje pamćenja nego da se ono sprovodi za vreme budnosti.[II]

Međutim, svrha pisanja ovog teksta nije predstaviti proces hipnopedije kao nešto što je korisno za pojedinca i društvo, već kao sredstvo manipulisanja i masovne kontrole uma i kolektivnog mišljenja.

Negde smo pročitao izjavu jednog svetskog političara i lidera, koji zajedno sa ostalim svetskim moćnicima kreira živote čitave ljudske civilizacije, a koju ću ovom prilikom parafrazirati:

Ovo sadašnje doba u kojem živimo postalo je pogodno i tehnički izvodljivo da se ostvari stepen kontrole i dominacije nad ljudima koji su opisali Orvel i Haksli u svojim distopijskim romanima. Sam razvoj tehnologije pružio je takvu mogućnost ostvarivom i samim tim vladanje nad ljudskim duhom, misli i voljom može biti uspostavljeno za večnost.

Ne mogu tačno da se setim ko je to rekao, ali te reči su mi se urezale u pamćenje pa ih eto sada i iznosim.

Za hipnopediju sam prvi put čuo kada sam, pre četvrt veka, prvi put pročitao Haksiljev distopijski roman „Vrli novi svet“ koji je objavljen daleke 1932. godine. Malo je reći da sam bio šokiran. Sistem u kojem se deca „proizvode“ u fabrikama i svet u kojem više nema rađanja dece već njihova masovna proizvodnja tada mi je delovalo kao teška naučna fantastika, jer u tom trenutku, kada sam roman otkrio i krenuo da čitam, razvijenost tehnologije nije bila na stepenu na kojem se danas nalazi. Pristup informacijama nam je bio prilično oskudan i ograničen, jer internet tada nije postojao (barem u našoj zemlji), tako da smo u tom smislu teže dolazili da informacija koje su nam danas dostupne za delić sekunde i sa svega nekoliko klika mišem. Pored pomenutog, mi smo u tim devedesetim godinama dvadesetog veka, kao država bili pod embargom, što je podrazumevalo ograničavanje i zabranu mnogih materijalnih, intelektualnih, duhovnih tvorevina, informacija i znanja iz ostalog „civilizovanog“ sveta, što se svakako odražavalo i na samu razvijenost države u svakom pogledu pa i u tom tehnološkom i naučnom smislu. Shodno tome, to saznanje o proizvodnji dece prikazano u romanu bilo je još šokantnije i grandioznije. Međutim, kako sam u roman ulazio sve dublje, šokiranost je bivala sve veća, jer proizvodnja ljudskih bića bila je samo početak priče. U romanu su na jedan jednostavan način, rečima koje može razumeti svaki mediokritet, opisivani postupci i procedure masovne kontrole i manipulacije nad ljudima, koje su imale za cilj stvaranje poslušnog i svrsihodnog građanstva koje će biti produktivno nekolicini moćnika koji su vladali. Ta razna nehumana eXperimentisanja sprovodila su se još pre nego što su ljudi bili proizvedeni (rođeni) dok su u bili fazi embriona, u simulatoru materice, da bi se sprovodila i dalje nakon njihovog „rođenja“ i kroz njihov dalji razvoj i rast, sve do trenutka dok se njihov život, koji tačno ima određenu svrhu i cilj i koji je u potpunosti isplaniran i određen još pre nego što su proizvedeni, ne okonča.

I onda je na red došla hipnopedija, masovna kontrola uma dece u toku sna, dok spavaju, i kada im se u um nasilno, protiv njihove volje i znanja usađuju određene ideje, stavovi, principi i uputstva za dalja postupanja. Rečeno današnjim rečnikom, ispiraju im se mozgovi dok spavaju i pretvaraju u poslušne i korisne individue bez identiteta i ličnosti, pa shodno tome postupaju po programu koji im je umetan u um posredstvom dugogodišnje indoktrinacije[III]. Takva populacija opisana u romanu i nije svesna svojih postupaka i ponašanja, ona misli da postupa po svojoj volji a zapravo postupa onako kako je isprogramirana i kako se od nje očekuje. A to je najviši stepen duhovnog i mentalnog ropstva.

Čitanjem prethodnih redova svakako da ćete u velikoj meri prepoznati život današnjeg čoveka i stepen kojim je posredstvom masmedija manipulisan i indoktriniran. To nije svrha pisanja ovog teksta, jer to se odnosi na spinovanje stvarnosti i širenje određenih propagandi sa svrhom nametanja određenih mišljenja i sticanja određenih interesa. Sa druge strane, to samo potvrđuje činjicu da je Haksli u velikoj meri bio u pravu kada je tako nešto predvideo u svom romanu koji je napisao pre skoro 90 godina.

Ipak, trebalo bi da se napravi razlika između masovnog ispiranja mozga posredstvom masmedija koje se obavlja nad jednim narodom ili populacijom i hiponoze koje se sprovodi dok ljudi spavaju. Najvažnija razlika između ove dve vrste manipulisanja ljudskim umom i mišljenjem je ta što čovek u budnom stanju (što ne znači da je svestan svojih postupaka) ma koliko bio zaveden, obmanjen i medijski omađijan ipak ima mogućnost izbora, što može umanjiti efekat same manipulacije i kontrole i samim tim predstavlja jedan vid odbrane samog pojedinca od pokušaja indoktrinacije. Jednostavno svaka jedinka može da izabere da gleda bilo koji televizijski kanal, čita bilo koju štampu, surfuje na internetu posećujući sajtove koje god poželi. Ali takođe postoji mogućnost da se isključi televizor i internet, a štampa ne kupuje i ne čita. Pored pomenutog, svaka individua ima sopstveno mišljenje, u manjoj ili većoj meri ima izgrađen stav, ličnost i integritet i shodno tome može prezentovanu inforamciju, vest i podatak, nakon svojevrsne analize prihvatiti kao istinu ili laž, kao nešto važno i revolcionarno ili nešto totalno nevažno i banalno.

U stanju sna, čovek nema takvu mogućnost i takav izbor. On spava nesposoban da se od nečega distancira i ogradi. Dostupan je za manipulaciju bez bilo kakvih ograničenja koja pruža slobodna volja, mogućnost izbora, lično mišljenje i stav.

E, to je hipnopedija koja je svoju prvu primenu svakako pronašla u romanima naučne fantastike. Pored već pomenutog Haksiljevog „Vrlog novog sveta“ neminovno moram da spomenem i Bardžisov roman iz 1962. godine „Paklena pomorandža“ na osnovu kojeg je Kjubrik devet godina kasnije snimio svoj istoimeni kultni film koji je izazvao mnoge kontroverze širom sveta. U „Paklenoj pomorandži” hipnopedija se koristi za poništavanja efekata Ludvigove tehnike, forme klasičnog uslovljavanja, koja je sprovedena na glavnom junaku Aleksu da bi ga načinila nesposobnim za nasilno ponašanje. Uslovlјavanje je bila nova tehnika koja je trebalo da rehabilituje nasilne kriminalce u kratkom vremenskom periodu, ali sve to je rezultiralo Aleksovim pokušajem samoubistva zbog čega su pale teške kritike i osude Vlade koja je zbog toga sankcionisala eXperiment, pa je hipnopedija korišćena za poništavanje uslovljavanja.

Zatim tu je i kultni „Matriks“ iz 1999. godine u kojem se primenjuje svojevrsna hipnopedija u cilju filovanja Neovog uma potrebnim znanjima i veštinama. Neo je jednom takvom transmisijom informacija iz računara u svoj um ovladao borilačkim veštinama, naučio da upravlja futurističkom letelicom i sl.

Pored pomenutih dela, koji između ostalog govore i o hipnopediji, to manipulisanje ljudskim umom dok spava poslužilo je mnogim autorima da izgrade svoje fikcije. Nema potrebe da ih spominjemo ovom prilikom, jer ova tri pomenuta su najbitniji i najvažniji predstavnici iz branše i dovoljan su primer za shvatanje šta je to hipnopedija. Ipak, to je samo fikcija. Naučna fantastika, koja vrlo često odstupa od realnosti i stvarnosti u kojoj je i nastala.

Zato je nužno da za trenutak fikciju ostavimo po strani i osvrnemo se na svet današnjice, svet koji nas okružuje i u kojem živimo. Gde god da se okreneš videćeš istu sliku i pojavu. Mase ljudi koje bez obzira gde da se nalaze rade jednu te istu stvar. Hipnotisano i opijeno gledaju u svoj pametni telefon i čačkaju po njegovom ekranu. Dok hodaju, sede u kafeu sa društvom i piju kafu, dok navodno razgovaraju, dok voze auto, na poslu, u školi, kod kuće, u wc-u, u gradskom prevozu, za vreme seksa… pametni telefon je uvek uz njih. Postao je sastavni deo njihovog bića i tela. Čak i dok spavaju, telefon im je na dohvatu ruke. Uvek dostupan i uvek pri ruci. Za svaki slučaj ako im stigne neko „veoma bitno i važno“ obaveštenje ili poruka. Da mogu odmah da pogledaju i budu upućeni i obavešteni bez obzira šta rade i koliko je sati. Non-stop umrežen, pametni telefon u sve većoj meri upravlja našim životima. I sve smo zavisniji kako vreme prolazi i tehnologija evoluira. Pametna tehnologija se razvija i sve više dominira. Mi smo sve izgubljeniji u toj nekoj novoj realnosti. To je činjenica koja ne može da se porekne i koje je svako od nas, u manjoj ili većoj meri svestan, jer to je realnost koju živimo. Ali hajde da u celu priču uključimo i hipnopediju i malo damo mašti na volju.

Šta ako u našim pametnim telefonima postoji neka aplikacija (da ne kažem veštačka inteligencija, jer možda je ona i produkt ljudskog uma) koja se aktivira kada legnemo da spavamo i koja ispušta određene frekvencije koje nam utiču na mozak? Šta ako nas na taj način ta aplikacija hipnotiše i predodređuje naše postupke i ponašanja dok smo u fazi sna, baš kao što je to opisano u „Vrlom novom svetu“? Mislite da je to danas nemoguće? Pogledajte samo koje sve aplikacije koristite u svom telefonu a koje besplatno možete da preuzmete sa neta za svega nekoliko sekundi. Daljinomer koji meri koliko ste metara prešli (koraka načinili) u toku dana, kalkulator potrošenih kalorija, merač krvnog pritsika i broja otkucaja srca, planer koji vam kreira dan i način na koji ćete organizovati svoj dan… Zatim, tu se mogu nadovezati i društvene mreže tipa Facebook, koje su napravile algoritam koji funkcioniše shodno našim navikama, postupcima i aktivnostima na internetu. Za svakog od nas određeni algoritam napravio je virtuelni profil, digitalni ego koji je pohranjen ko zna na kom serveru i koji nam (taj algoritam) čim se povežemo na mrežu prikazuje i nudi ono što ’smatra’ da će nam biti zanimljivo, na osnovu prethodno sakupljenih informacija koje smo mi sami, svesni ili nesvesni, dali na izvolte našim aktivnostima na netu. Ako se za trenutak udaljimo od interneta i osvrnemo se na svet ekonomije u kojem smo mi kao jedinka jedan mali, nebitni delić tamo nekog malog nebitnog delića[IV] koji se ništa ne pita i ni o čemu ne odlučuje i više je nego očigledno da sva plaćanja koja vršimo kreditnim kartica našoj banki tj. našem ekonomskom gopodaru omogućavamo da sagleda kako raspolažemo svojim novcem, koliko ga imamo i gde ga trošimo. Na osnovu naših transakcija jasno se može videti da li ga trošimo u kafani, supermarketu ili apoteci i u kojoj svoti i shodno tome može se isprofilisati naš potrošački i ekonomski profil. Na primer ako velike iznose novca trošimo za kupovinu lekova odajemo jednu bitnu informaciju da možda imamo ozbiljnih zdravstevnih problema što će banka svakako imati u vidu kada apliciramo za neki dugoročni kredit. Sigurno je da nam neće odobriti kredit ako smo teško bolesni, jer ako usled te teške bolesti preminemo kako ćemo isplatiti kredit i banka ostvariti profit?  Postoji još mnogo primera koji govore o stepenu kontrole i manipulisanja nad našim životima ali mislim da je ovo i više nego dovoljno. Zato, ako uzmemo u obzir sve prethodno pomenuto, što nam se u stvarnosti već dešava, indoktrinacija pamentim telefonima dok spavate više i ne zvuči kao naučna fantastika, zar ne? Pored pomenutog, a što čitavu priču još više komplikuje, je činjenica koja govori da nismo u potpunosti svesni da smo zakoračili u jednu drugu dimenziju čije mogućnosti, potencijal i opasnosti retko ko da u jednoj sveobuhvatnosti razume i shvata. Sukobljni smo sa nečim novim (nova dimenzija realnosti, fenomen virtuelne stvarnosti) sa čime sve prethodne ljudske generecije i civilizacije koje su bistvovale na ovoj planeti nisu bile suočene. Pametni telefoni su celu priču zakomplikovali i produbili.

Zato ovo što pišem i nije neka naučna fantastika već moguća i izvesna realnost koja ako trenutno nije nastupila, vrlo brzo će se obistiniti. Postaćemo robovi tehnologije koja će u sve većoj meri ovladavati našim životima i našim bićem. Da li će se taj stepen ropstva ostvariti posredstvom hipnopedije dok spavamo ili na neki drugi način vreme će pokazati. Ono što je sigurno, mi kao civilizacija kao da smo već zapali u taj veliki masovni san, samo što spavamo otvorenih očiju. Mislimo da smo budni a dubokom smo snu, baš kao što je prikazano u filmu Matriks koji sam prethodno pomenuo. A čim toga nismo svesni, onda to samo govori da smo u nekom procesu indoktrinacije i masovne hipnoze, da se neko igra našim umom i nama upravlja i manipuliše… Pitanje je ko je taj neko? Da li su u pitanju pohlepna ljudska bića, veštačka inteligencija ili neki drugi viši intelekt? Odgovor neka da neko drugi. Moje je bilo da pitanje postavim!

[I] Targeted Memory Reactivation during Sleep Depends on Prior Learning  
[II] Izvor: Sleep-learning (Vikipedija) 
[III] Indoktrinacija je proces nasilnog usađivanja ideja, stavova, kognitivnih strategija ili profesionalnih metodologija. Često se razlikuje od obrazovanja zbog činjenice da se od indoktrinisane osoba očekuje da ne dovodi u pitanje i kritički ne ispituje doktrinu koju je naučila. Kao takav, termin se može koristiti pežorativno, često u kontekstu obrazovanja, političkog mišljenja, teologije ili religijske dogme. Učenje naučnim metodom, posebno, se ne može pravilno nazvati indoktrinacijom, u smislu da se osnovni principi nauke baziraju na kritičkoj evaluaciji i skeptičnom ispitivanju sopstvenih ideja, što je stav van bilo koje doktrine. U praksi, međutim, određeni nivo neracionalne indoktrinacije, obično viđene kao needukativne, je uvek prisutan. Termin je blisko povezan sa socijalizacijom; u standardnom govoru, indoktrinacija je često povezana sa negativnim konotacijama, dok se socijalizacija odnosi na kulturno ili obrazovno učenje. (Izvor: Vikipedija: Indoktrinacija).[IV] Kada kažem mali delić nije u pitanju pleonazam već moj pokušaj da iskažem koliki je taj delić zapravo mali i nebitan.

2 Comments

  1. Kontaktirati autora…tako je označeno a nigde nemate adresu,.Zato se obraćam preko komentara. Htela bih preneti jedan vaš tekst na jedan od mojih blogova, podrazumeva se pod vašim imenom i linkom ( Vašeg) sajta odakle se tekst prenosi. Molim da mi se s tim u vezi javite na dole unešenu mail adresu.

    Pozdrav

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com