Mladen Šljivović, profesor ili supermen?

Mladen Šljivović je profesor fizike u Gimnaziji u Zaječaru i prvi je dobitnik priznanja „Prosvetitelj“, koju dodeljuje Fondacija Alek Kavčić, sa idejom da se prepoznaju i nagrade izvanredni prosvetni radnici…

Geopolitičke analize Vučkovića objavljene i u Rusiji

Ivan Vučković, master filozof (Mphil) i potpredsednik skupštine grada Bora, već par godina u okviru geopolitičkih analiza piše aktivno za “Politiku” a sva je prilika da će postati i njen…

Multimedijalni konkurs: ADAF 2024: Techno(s)cene

Athens Digital Arts Festival (Atinski festival digitalne umetnosti, ADAF) vam želi srećnu godinu punu kreativnosti, inspiracije i inovacija! Ova 2024. je prekretnica za festival jer će se 20. godišnjica ADAF-a održati…

Životinjska farma – priručnik za večnu vladavinu i osvrt na genezu čoveka

Džord Orvelovu Životinjsku farmu prvi put sam pročitao pre četvrt veka i moram priznati da sam bio oduševljen i šokiran u isto vreme. Brutalna novela koja je na malom broju…

Tehno-religija i duhovnost sajberverzuma u distopiji video igrica 3

Tekst koji sledi delo je Tijane Rupčić (Centralnoevropski univerzitet u Beču, (CEU), Odeljenje za istoriju). Fasciniran njegovim kvalitetom, načinom pisanja i stručnošću, preveo sam ga sa engleskog jezika i podelio…

eXperimentisanje sa AI

Svi smo postali svesni pomame koja je zavladala u vezi AI i ChatGPT-a. Svakog dana objavljuju se članci i video snimci na svim društvenim mrežama koji prikazuju mogućnosti i veličinu…

Tehno-religija i duhovnost sajberverzuma u distopiji video igrica 2

Tekst koji sledi delo je Tijane Rupčić (Centralnoevropski univerzitet u Beču, (CEU), Odeljenje za istoriju). Fasciniran njegovim kvalitetom, načinom pisanja i stručnošću, preveo sam ga sa engleskog jezika i podelio…

Tehno-religija i duhovnost sajberverzuma u distopiji video igrica

Tekst koji sledi delo je Tijane Rupčić (Centralnoevropski univerzitet u Beču, (CEU), Odeljenje za istoriju). Fasciniran njegovim kvalitetom, načinom pisanja i stručnošću, preveo sam ga sa engleskog jezika i podelio…

Da li je hipnoza moguća?

 „Postoje mnogi mitovi o hipnozi, koje su u najvećoj meri plasirali mediji“, kao što su fikcioni filmovi i romani, kaže Irving Kirš, predavač i direktor programa Placebo studija na Harvardskoj…

Mašina za snimanje snova

Na internetu su se pojavila više članaka koja govore o tome kako su japanski naučnici izmislili mašinu pomoću koje mogu da se snimaju snovi. I ne samo to. Nakon što…

Priznanje iz Beča za filozofa Ivana Vučkovića

Saradnik eXperiment-a, filozof Ivan Vučković, dobio je zvanično priznanje (preporuku) sa Bečkog univerziteta od profesora dr Štefana Milera (dr Stephan Müller), stručnjaka za nemački jezik i nemačku književnost i dugogodišnjeg…

Slušanje boja pomoću Gugla

Jeste li ikada čuli boje? Kao deo nove izložbe, svetovi kulture i tehnologije se sudaraju, donoseći zvuk bojama pionira apstraktne umetnosti Vasilija Kandinskog. Kandinski je imao sinesteziju[1], odnosno sposobnost da…

Knjiga o starom, zaboravljenom rogljevačkom groblju

U mesecu februaru ove 2021. godine svetlost dana ugledala je knjiga Staro rogljevačko groblje autora Srđana Radosavljevića i Ivana Usića. Knjiga obiluje fotografijama starog rogljevačkog groblja koje su sačinili autori ove…

Ko je bio Sokrat?

Mnogi Sokrata smatraju osnivačem Zapadne filozofije i jednim od najzanimlјivijih likova drevne istorije. On nije napisao ni jedno delo, pa je sve znanje grčkog filozofa preneto u spisima njegovih savremenika…

Bauhaus: Stogodišnje uobličavanje našeg sveta

Članovi Bauhausa smislili su nadimak arhitekti Valteru Gropijusu (Walter Gropius), idealističnom osnivaču i dugogodišnjem direktoru njihove avangardne škole: Pijus (Pius). Nadimak je zapravo skraćenica izvedena iz prezimena Gro-pius i ujedno…

Da li smo na putu civilizacijskog kolapsa?

Proučavanje propasti civilizacija kroz istoriju može nam reći sa koliko se rizika danas suočavamo, kaže stručnjak sa Univerziteta u Kembridžu Luk Kemp (Luke Kemp), koji se bavi proučavanjem kolapsa civilzacija.…

Veza između duševne bolesti i kreativnosti

Platon i Aristotel su razmišljali o tom pitanju i kroz mnogo aspekata ga razmatrali. Mi i dan danas o tome  razmišljamo, tako da bi se to pitanje moglo smatrati jednom…

Da li je Bardžisova „1985” nastavak Orvelove „1984“?

Države će postati veće i moćnije. Naoružane najđavoljskijom tehnologijom za ugnjetavanje, one će sve više i više svoditi pojedinca na blebetavog humanoida. Budućnost donosi neravnopravan sukob između čoveka i države,…

error: Content is protected !!