„Postoje mnogi mitovi o hipnozi, koje su u najvećoj meri plasirali mediji“, kao što su fikcioni filmovi i romani, kaže Irving Kirš, predavač i direktor programa Placebo studija na Harvardskoj medicinskoj školi. Ali ostavljajući po strani klišee pop kulture, Kirš kaže da je hipnoza dobro proučen i legitiman oblik pomoćnog lečenja za stanja koja se kreću od gojaznosti i bola posle operacije do anksioznosti i stresa.
Što se tiče gubitka težine, neka Kiršova istraživanja su otkrila da ljudi koji su bili podvrgnuti kognitivno-bihejvioralnoj terapiji (KBT) u kombinaciji sa hipnozom imaju tendenciju da izgube znatno više težine. Nakon četiri do šest meseci, oni koji su bili podvrgnuti KBT + hipnozi su izgubili više od 10 kilograma, dok su oni koji su upravo bili na sprvođenju KBT izgubili oko pola te težine. Grupa koja je bila podvrgnuta hipnozi je takođe zadržala tu težinu tokom perioda praćenja od 18 meseci, dok je grupa koja je koristila samo KBT imala tendenciju da povrati određenu težinu.
Osim što pomaže u gubitku težine, postoje „značajni istraživački dokazi“ da hipnoza može efikasno da smanji fizičku bol, kaže Len Miling, klinički psiholog i profesor psihologije na Univerzitetu Hartford.
Jedan od Milingovih analitičkih članaka otkrio je da hipnoza može pomoći u smanjenju dečjeg post-hirurškog bola ili bolova u vezi sa drugim medicinskim procedurama. Još jedna njegova stručna analiza otkrila je da kada je u pitanju porođaj i porođajni bolovi, hipnoza u nekim slučajevima može značajno da poboljša efekat standardne medicinske nege — uključujući epiduralnu anesteziju i lekove.
„Hipnoza je veoma korisna za odvikavanje od pušenja“, dodaje dr Dejvid Špigel, stručnjak za hipnozu i profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stenford. „Polovina ljudi koja me je posetila prestane da puši a polovina njih dve godine neće dirnuti cigaretu. Nasumično ispitivanje iz 2007. godine na 286 pušača pokazalo je da je 20% ljudi koji su bili pod hipnozom uspeli da prestanu sa pušenjem, u poređenju sa 14% onih koji su bili podvrgnuti standardnom savetovanju o ponašanju. Efikasnost u prestanku pušenja bila je još izraženija među pušačima sa istorijom depresije – što ukazuje na dodatnu potencijalnu korist od hipnoze.
Hipnoza takođe može biti „veoma korisna“ u lečenju stresa, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), kaže Špigel. Istraživanja su otkrila da hipnoza čak može da promeni imunološku funkciju osobe na načine koji neutrališu stres i smanjuju podložnost virusnim infekcijama.
Kako se tačno postiže stanje hipnoze i kakve zapravo prednosti donosi hipnoza?
Ovde stvari postaju malo nejasne i mutne. „Ako biste pitali deset stručnjaka za hipnozu kako hipnoza funkcioniše, verovatno biste dobili 10 različitih objašnjenja“, kaže Miling. Ali skoro svi stručnjaci iz ove oblasti slažu se da praksa hipnoze uključuje dve faze, koje se nazivaju „indukcija“ i „sugestija“.
„Tokom indukcije, subjektu se obično govori da se opusti, da fokusira svoju pažnju dok ne upadne u stanje hipnoze“, kaže Miling. Ova faza može trajati od nekoliko sekundi do 10 minuta ili duže, a cilj indukcije je da utiša um i usmeri mu pažnju na glas i uputstva terapeuta ili savetnika.
Faza „sugestije“ uključuje razgovor sa hipnotisanom osobom kroz hipotetičke događaje i scenarije koji imaju za cilj da joj pomognu u rešavanju ili suprotstavljanju štetnom ponašanju i emocijama. Pacijenti su usmeravani da dožive imaginarne događaje kao da su stvarni, kaže Miling. Način ovakvog navođenja i usmeravanja zavisi od pacijenta i njegovih ili njenih jedinstvenih izazova.
Na neki način, hipnoza se može uporediti sa vođenom meditacijom ili fokusiranom pažnjom; ideja je da se ostavi po strani normalno rasuđivanje i čulne reakcije i da se uđe u dublje stanje koncentracije i prijemčivosti. I Miling i Špigel upoređuju hipnozu sa gubljenjem sebe u knjizi ili filmu. To su oni trenuci kada spoljašnji svet izbledi jer je čovekov um u potpunosti zaokupljen onim što čita ili gleda. Kroz istraživanja hipnoza se još definisala i kao o privremeno „brisanje“ ega.
„Dok se većina ljudi plaši da će izgubiti kontrolu pod hipnozom, ona je zapravo sredstvo za poboljšanje kontrole uma i tela“, kaže Špigel. Umesto da dozvoli bolu, anksioznosti ili drugim štetnim stanjima svesti da zavladaju, hipnoza pomaže ljudima da ostvare veću kontrolu nad svojim mislima i percepcijama.
Kako to hipnoza deluje?
Špigelovo istraživanje je pokazalo da hipnoza može da deluje na više delova mozga, uključujući i neke povezane sa percepcijom i regulacijom bola. Takođe, je utvrđeno da hipnoza utišava delove mozga uključene u čulnu aktivnost i emocionalnu reakciju.
Međutim, postoji mnogo kontroverzi oko toga kako hipnoza funkcioniše, kaže Milling. „Prvobitno je Frojd teoretisao da hipnoza oslabljuje barijeru između svesti i podsvesti“, kaže on, dodajući da je ova teorija uglavnom odbačena. Neke teorije pripisuju moć hipnoze plasibo efektu. Pored pomenutih, postoji teorija koja navodi da „hipnoza dovodi do izmenjenog stanja svesti kod ljudi, što ih čini veoma osetljivim na hipnotičke sugestije“. Iako spominjanje izraza „izmenjeno stanje svesti” zvuči pomalo sablasno, nema gubitka svesti ili amnezije.
Nemaju svi podjednako koristi od hipnoze. Miling navodi da oko 20% ljudi u velikoj meri reaguje na hipnozu, dok isti procenat ljudi uopšte ne reaguje. Preostalih 50% do 60% ljudi se nalazi negde između. „Deca su većoj meri podložnija hipnozi“, kaže Špigel. Ali čak i ljudi koji imaju niske rezultate u merama hipnotičke sugestivnosti i dalje mogu imati koristi od toga, dodaje Kirš. On takođe kaže da je važno gledati na hipnozu kao na dodatak drugim oblicima terapije – kao nešto što se može isprobati samo u kombinaciji sa KBT-om, psihoterapijom ili drugim vrstama lečenja.
Kada je reč o hipnozi Miling upoređuje praktičare koji su obučeni samo za hipnozu sa stolarima koji znaju da koriste samo jedan alat i napominje: „Da biste bili efikasan stolar, potrebno je više od znanja kako da koristite testeru“, kaže on. „Potražite pomoć od licenciranih psihologa, licenciranih psihijatara i licenciranih kliničkih socijalnih radnika koji su obučeni za hipnozu, kao i niz drugih psihoterapijskih tehnika. (Prednost posete licenciranom kliničkom radniku, za razliku od nekoga ko praktikuje samo hipnozu, je što je veća verovatnoća da će lečenje biti pokriveno osiguranjem.)
Na posletku, ne očekujte da će hipnoza delovati nakon jedne sesije. Neki stručnjaci kažu da jedan udarac može biti efikasan. Ali Miling tvrdi da „uopšteno govoreći, jedna sesija lečenja koja uključuje hipnozu verovatno neće biti od koristi.
Veza ka originalnom tekstu: Is Hypnosis Real? Here’s What Science Says
Tekst preveo i adaptirao: Miljan Ristić a.k.a eXperiment