Dana 20.9.2025. godine na striming servisima objavljen je novi album niškog dadawave, eksperimentilnog industrial benda Figurative Theatre pod nazivom Dystopian Soundtrack.
Album su najavljivali singlovi Smrt svetu, Dah oluje i Shadow dance a objavljivanju albuma prethodila je teška tragedija, iznenadna smrt jednog od osnivača benda i nezavisne etikete Black Planet Records Vladimira Popovića što je članove benda, Popove saradnike i drugare totalno uzdrmalo i dovelo u pitanje opstanak samog benda. Ipak, Figuartive Theatre je posle nekog vremena nastavio sa radom i ovaj album je produkt toga. U pitanju je omaž Vladi Popu jer album sadrži neke od poslednjih pesmama koje je bend uradio sa Vladom, u izvornom obliku. Pesme nisu menjane i dorađivane, već su takve kakve su se zadesile u trenutku Vladine smrti objavljene da budu testament jednog vremena!
Bitno je da napomenem da ovo nije prvi muzički omaž Vladi. U maju 2025. godine objavljena je memorijalna kompilacija Beskrajna Utopija – Alternativna večnost za Vladu Popa koja je okupila autore i bendove iz različitih pravaca alternativne scene – od post-punka, noise rocka, shoegaze, industriala, EDM, eksperimentalne elektronike do ambijentalnih pasaža – koji su želeli da doprinesu ovom emotivnom i zvučno snažnom omažu čoveku koji je spajao ljude, ideje i zvuke.
Ali hajde da se vratimo na ovu novu muzičku distopiju. Na albumu se nalazi 11 numera koji započinje pesmom po kojoj je album i nazvan Dystopian Soundtrack koji je svojevrsni uvod u ovu muzičku distopiju koju je Figurative Theatre ponudio u audio formi.
Dah oluje je mirinijeg ritma od pesme prethodnice i svojim vajbom upućuje na Japan, što se da i videti u spotu koji je objavljen u aprilu 2025. godine.
Silos jedan me je nekako podsetio na ranije radove kultnog Pink Floyda ali samo nekoliko trenutaka kasnije pesma se kroz gitarsku distorziju pretvara u pravi saundtrek za neki distopijski film ili igricu.
Ti i ja u nekom svom svetu pomalo gličuje, pomalo zvuči baš moćno i nudi taj neki svoj svet u kojem možete da budete svoji i ludi koliko vam je to volja.
Silos dva nastavlja audio kakotopiju započetu Silosom jedan.
Ekran je laž, instrumetnal koji svojim vajbom samo poručuje da je muzika istina i emocija. Mnogo dobar distopijski ambijent i atmosfera.
ShadowDance kroz jedan EDM izraz nastoji da promeni svest…
I onda u jednu Jaku krivinu zaokrećemo u svojsvrsni elektro pop koji u velikoj meri upućuje na gruv iz devedesetih godina prošlog veka, a u stvari je teška ironija i kritika sveta u kojem živimo. Pesma je urađena u saradnju sa Psihom iz Zero Two i baš dobro zvuči. Odličan tekst. Ovo je pesma sa najkopleksnijom lirikom na albumu i usudiću se da kažem najkomercijalnija pesma sa ovog Distopijskog soundtraka.
I onda od Boljeg ka gorem, koja poručuje Sve umire, sve nestaje, sve bledi dolazimo do odličnog psihotičnog instrumetnala Suffering of Wild koji može da bude odlično muzičko okruženje za kultnog Blade Runnera. Takva je atmosfera i tako se osećate dok je slušate. Moćno i užasnuto u isto vreme.
A ova priča i muzička distopija završava se na najbolji mogući način. Smrt svetu koji nosi upozorenje i opomenu: Ovaj svet je pogrešna utopija, Ovaj svet je beskrajna distopija. Ako bih morao da izaberem pesmu favorit to bi bila Smrt svetu.
Poslušajte ovaj album…
Figurative Theatre je kultni niški eksperimentalni projekat osnovan 1999. godine kao saradnja multimedijalnih umetnika Peđe Živanovića i Vladimira Popovića, kasnije proširena Katarinom Živanović. Bend je stvorio jedinstveni „Dadawave” žanr – mračnu fuziju EBM-a, industriala i neo-dada performansa.
Ključne faze karijere: 1999-2006: EBM/electro era sa albumima ”Sound Ability Algebra” i ”Analogue Monstrosities”; 2006-2016: Formiranje Dadawave stila sa albumima ”Atrocious Camera”, ”Story of DADA”; 2016+: Radikalna transformacija zvuka u ”Svet će opet biti savršen” duologiju. Zvuk i vizija benda: Industrijalni EBM sa elementima noise-a; Dadaistički performansi – fuzija muzike, plesa i vizuelne umetnosti; Distopijske teme kroz apstraktne narative.[1]
Aktuelna postava:
Peđa Živanović – elektronika, koncept (dada vizionar)
Katarina Živanović – performans, vokal (telesni ekspresionista)
Vasilije Živanović – Gitara
[1] Slaughterfestival.com: Program Slaughter heavy metal festivala 2025
The article provides a fascinating deep dive into the dystopian themes and experimental soundscapes of Figurative Theatres album. The detailed track analysis feels immersive, making the musics mood and message vividly clear. Highly engaging and insightful!
Ovaj članak je zaista *dramatičan* u svom opisivanju albuma. Kada čitas tu *epsku* analizu gde se pesma Smrt svetu naziva najboljim mogućim načinom završetka, ne može da se ostane冷 (hladan). Figurative Theatre verovatno igra *veliku igru* sa zvukom, a ovaj review ga pravično *uzima u zaveru*. Međutim, zaista, ko želi da čita ovo kao *uvod u muzičku distopiju*? Možda bi bilo dragočajnije da se samo *odsvuči* album, a ne da se *probuji* kroz ovu knjigu članaka. Zvuk je jedno, a *tumačenje* drugo… ili ne? Baš kao kod Pink Floyda, ali sa * japanskim uticajem*. Uglavnom, dobro napisano, ali zaista, previše *drama* za mene.