Nastavljamo sa preporukom knjiga koje se čitaju za kratko vreme, za one uporne i ljubitelje pisane reči, za dan, dva. Ovaj put preporuka će se bazirati na japanskim piscima. Znači majstori pisane reči iz zemlje izlazećeg sunca. Ugodno vam bilo čitanje.
OSAMU DAZAJ – NEČOVEK (1948)
Nečovek (Ningen shikkaku, No Longer Human) je roman japanskog autora Osamua Dazaija iz 1948. godine. Roman prati život Óba Józa, mladića koji se od detinjstva oseća otuđeno od ljudi i društva. On nikada ne uspeva da pronađe način da se uklopi – koristi humor, glumu i pretvaranje da bi sakrio sopstvenu nesigurnost i strah od drugih.
Kroz tri „zabeleške“ (ili „priznanja“) pratimo njegov put od detinjstva, preko studentskih dana, do odraslog doba. Na tom putu on doživljava niz neuspešnih ljubavnih veza, zavisnost od alkohola i droga, osećaj potpunog gubitka identiteta i dostojanstva.
Tematski roman se bavi otuđenošću i nepripadanjem, identitetom i autentičnošću, samouništenjem, beznađem i depresijom. Glavni junak se nikada ne oseća kao deo društva, stalno glumi i skriva svoje pravo lice da ne bi bio odbačen, sklon je samouništenju kroz alkohol, droge, neodgovorne odnose, što dovodi do pokušaja samoubistva.
Roman završava mračnom slikom njegovog sloma – duhovnog, moralnog i fizičkog – i pokazuje ga kao čoveka koji je „diskvalifikovan“ iz ljudskosti, na osnovu čega je i proistekao naslov ovod dela.
Nečovek se obično smatra poluautobiografskim delom. Osamu Dazaj je, poput glavnog junaka poticao iz bogate porodice, imao problema sa alkoholom i narkoticima, više puta pokušao da izvrši samoubistvo, osećao se duboko otuđenim od društva. Sam pisac je ubrzo posle objavljivanja romana (1948) izvršio samoubistvo tako što se utopio zajedno sa ljubavnicom u reku Tama, što dodatno pojačava tragični ton knjige.
Nečovek je jedan od najprodavanijih japanskih romana svih vremena i jedno od ključnih dela moderne japanske književnosti. Često ga upoređuju sa Kafkom ili Dostojevskim zbog duboke introspekcije i istraživanja granica ljudske psihe.U Japanu se smatra „romanom generacije izgubljene posle rata“, ali i univerzalnim prikazom egzistencijalne krize i depresije.
Roman je posebno popularan među mlađim čitaocima.
Na osnovu ovog romana nastale su manga, anime, snimljen je film i izveden pozorišni mjuzikl.
HARUKI MURAKAMI – JUŽNO OD GRANICE, ZAPADNO OD SUNCA (1992)
Roman Južno od granice, zapadno od sunca (South of the Border, West of the Sun) jedan je od neobimnijih romana Harukija Murakamija pa je odlična uvertira za ulazak u imaginarne svetove ovog velikog pisca za one koji nisu imali prilike da ga čitaju. Mnogi naslovi Murakamijevih romana temelje se na muzici jer Murakamiju je muzika veoma bitna u životu. Tako se naziv i ovog romana oslanja na muziku. „Južno od granice“ je aluzija na pesmu Nat King Cole-a South of the Border (Down Mexico Way), koja evocira čežnju za egzotičnim, nepoznatim, dok je „zapadno od sunca“ referenca na „sindrom zapadno od sunca“, retku psihološku pojavu kod ruskih seljaka, gde monotoni život izaziva neku vrstu „lude melanholije“ i neobjašnjivog poriva da se krene u propast. Ova metafora opisuje protagonistovu unutrašnju žudnju da napusti sve poznato i krene u neizvesno.
Glavni junak je Hadžime, muškarac koji je odrastao kao jedinac u posleratnom Japanu. Kao dečak se sprijateljio sa Šimamoto, devojčicom koja je takođe bila jedinica i sa kojom je delio osećaj izdvojenosti i posebne povezanosti. Njihovo detinjstvo obeležava tiha intimnost, razgovori i zajedničko slušanje ploča. Međutim, njihovi putevi se razilaze nakon osnovne škole.
Hadžime kasnije prolazi kroz mladalačke veze, studije i brak sa Yukiko, s kojom dobija decu i otvara uspešan džez bar. Ipak, u njemu ostaje praznina i osećaj da je izgubio deo sebe kada je nestala Šimamoto.
Kada se ona iznenada vraća u njegov život kao misteriozna, privlačna i enigmatična žena, Hadžime se suočava sa iskušenjem: da li da sve napusti i pođe za njom, ili da ostane veran porodici i životu koji je izgradio. Njihova veza ostaje obavijena tajanstvenošću, a kraj romana ostavlja prostor za tumačenje.
RJU MURAKAMI – U MISO SUPI (1997)
Roman U miso supi (In the Miso Soup) Rjua Murakamija je jedno od njegovih najpoznatijih dela i tipičan primer japanskog „dark“ realizma pomešanog sa brutalnim psihološkim hororom.
Na svega 170 strana naučićete o Japanu i Japancima mnogo više nego što ste očekivali i polako ćete biti uvučeni u noćnu moru koju na javi proživljava glavni lik – dvadesetogodišnji mladić Kendži. Obavljajući svoj posao vodiča stranaca kroz tokijsko podzemlje seksa, Kendži dobija za klijenta izvesnog Amerikanca, gaiđina[1] Frenka, koji je sve samo ne prosečan normalan gaiđin.
Roman u neku ruku jeste i svojevrsna kritika i demistifikacija japanskog modernog načina života. Čitajući U miso supi upoznaćete se sa delom japanske kulture, običaja, tradicije, delimično istorijom, ali isto tako ćete se upoznati i sa tamnom stranom japanske kulture i japanskog bića. Pre svega, sa tamnom stranom noćnog života u Tokiju, gde je svakako akcenat stavljen na seks trafiking i samu japansku industriju seksa. Roman je jedno virtuelno putovanje kroz japanske striptiz barove, hotele ljubavi, peep show klubove, omiai barove[2], javne kuće… U takvoj atmosferi, okruženju i ambijentu odigrava se radnja romana. Još ako je sve to začinjeno blagim hororom i eksplicitnim opisima nasilja, onda možete da zamislite o kakvom je romanu reč.[3]
U romanu je i više nego realno prikazan psihološki profil jednog svirepog serijskog ubice koji pokušava da se izbori sa svojim demonima koji ga proganjaju još od ranog detinjstva. Ono što će vas možda najviše šokirati jeste činjenica da taj svirepi serijski ubica razmišlja vrlo racionalno, svesno i gotovo „normalno“, kao i svaki drugi moderni čovek.[4]
Roman U miso supi je dobio nagradu Yomiuri Literary Prize 1997. godine. Smatra se jednom od ključnih knjiga Rjua Murakamija. Često se opisuje kao „mračno ogledalo Tokija 90-ih“, odnosno, vremena ekonomskog pada, gubitka identiteta i porasta cinizma.
Ovo je knjiga za čitaoce sa „jakim stomakom“ jer su scene nasilja sirove i šokantne. Ali iza tog sloja krije se sociopsihološka studija: kritika modernog Japana, konzumerizma i otuđenosti, kao i univerzalno pitanje: Koliko je nasilje duboko ukorenjeno u ljudskoj prirodi?
Knjige koje se čitaju za dan, dva #1, #2, #3, #4
[1] Gaiđin – Stranac (prim. prev.)
[2] Omiai barovi – Barovi koji se koriste za upoznavanje radi sklapanja brakova ili uspostavljanja veza bilo koje vrste (zabavljanje, seks bez obaveza i sl.)
[3] Miljan Ristić – eXperiment u kome je sve moguće: U miso supi Rjua Murakamija (2021, autorsko izdanje, str. 177-178)
[4] Miljan Ristić – eXperiment u kome je sve moguće: U miso supi Rjua Murakamija (2021, autorsko izdanje, str. 178)