Nastavljamo sa preporukom knjiga koje se čitaju za dan, dva, koje bez obzira što nisu obimne imaju šta da poruče i prenesu, na taj način potvrđujući činjenicu da obimnost jednog književnog dela nije merilo njegovog kvaliteta i značaja.
Milan Kundera – Identitet
„Identitet“ je drugi Kundurin roman napisan na francuskom jeziku. Roman je zbog svoje neobimnosti od strane pojedinih izdavača objavljivan sa još dva Kundurina romana: „Usporavanje” i „Neznanje” sadržanim u jednoj knjizi. Na taj način predstavljena su prva tri Kunderina romana napisana na francuskom jeziku. Međutim, ja sam pročitao „Identitet“ kao samostalno izdanje. Reč je o odličnom ljubavnom romanu u kojem pratimo ljubavnu priču Žan-Marka i Šantal, a nevolje počinju bizarnim zapletom. Junaci počinju da sumnjaju u sebe i dolazi do krize identiteta. Glavno pitanje koje ćete postavljati sebi dok čitate ovaj neobimni roman jeste: koliko zapravo poznajem svoju drugu polovinu, bračnog druga, ljubavnika ili ljubavnicu, partnera ili partnerku? Da li mogu da naslutim o čemu razmišlja? Da li nešto skriva, da li ima tajne koje se ne smeju otkriti? Kroz dešavanja u romanu shvatićemo da je bolje da odgovore na ova pitanja ne znamo i nikad ne saznamao, da svako od nas poseduje neke tajne, misli, sanjarenja i fantazije koje nisu za deljenje i koje u suštini ne prouzrokuju nikakvu štetu i zlo, dokle god se ne otkriju.
Strast, mržnja, zapitanost, zebnja, preispitivanje osećanja, glavni su pokretači ovog romana. U „Identitetu“, Kundera je otišao dalje od svoje prepoznatljive česke faze, a roman se završava hepiendom. Ova majstorski napisana knjiga je kratko, jezgrovito, i napeto delo, koje ćete pročitati u dahu.
Dragoslav Mihailović – Kad su cvetale tikve
„Kad su cvetale tikve” je neobimni roman Dragoslava Mihailovića, objavljen 1968. godine, koji zauzima značajno mesto u srpskoj književnosti i kulturi poslednjih decenija XX veka.[1] Roman je u vreme izdavanja izazvao značajnu reakciju socijalističkog režima. Predstava koja je trebalo da se odigra po ovom romanu je zabranjena, a sam autor tvrdi da ju je Josip Broz Tito lično zabranio.
Danas je roman „Kada su cvetale tikve“ školska lektira u srednjoškolskom obrazovanju Republike Srbije.
U pitanju je jedan od najznačajnijih romana jugoslovenskog „crnog talasa“.
Roman „Kad su cvetale tikve” ima oblik monološke ispovesti: nekadašnja bokserska nada sa Dušanovca Ljuba Sretenović seća se događaja s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina prošlog veka koji su ga primorali da emigrira u Švedsku. Sam zaplet u romanu iznosi zbivanja u Ljubinoj porodici i njegovoj sportsko-ljubavnoj karijeri, ali je sve to upotpunjeno pozadinom širih društvenih zbivanja. U tom smislu u u pitanju je roman o emigraciji, o nostalgiji, politički roman, triler s ubistvom, knjiga o odrastanju i urbanosti, o boksu…
Roman je specifičan po beogradskom (dušanovačkom) slengu, specifičnom tadašnjem uličnom govoru. To je naš prvi roman koji je napisan van književnog jezika, sa gomilom šatrovačkih izraza kojim su pričali beogradski mangupi nakon rata.
Roman je preveden na 13 jezika.
Ernesto Sabato – Tunel
Ernesto Sabato je napisao „Tunel” u fazi duboke depresije boraveći u Parizu nakon perioda samovanja u argentinskim planinama. Uobičajeno se karakteriše kao teška mračna psihološka drama. Mnogo šta je neobično u vezi ovog romana, počev od samog Sabata koji je po zanimanju (za koje se školovao) fizičar, a književni debi je ostvario jednim egzistencijalističkim romanom.[2]
U ovom svom delu Sabato kroz pripovedanje u prvom licu, čitaocu približava psihološko stanje svesti protagoniste Huana Pabla Kastela. Delo počinje na jedan zanimljiv način; naime, on na samom početku romana nas upoznaje sa činjenicom da je on ubio svoju ljubavnicu i zatim iz zatvorske ćelije prepričava kako je do toga došlo. Sabato detaljno opisuje i prikazuje misli čoveka koji je iracionalan, samoživ i sam svoj neprijatelj. Naravno, njegovu zbunjenost i mračnu stranu ličnosti je probudila Maria Iribarne, mlada žena koju upoznaje na svojoj izložbi slika. On je bio ubeđen da je samo ona primetila jedno njegovo delo i da ga samo ona razume. Od tog trenutka počinje njegova opsesivna ljubav i nemogućnost da sagleda realnost kakva jeste.
U ovom kratkom romanu, koji vas jednostavno tera da ga pročitate u jednom dahu, leži jedan neverovatni prikaz unutrašnjeg sveta čoveka koji je psihički oboleo, koji je počinio zločin iz strasti i koji će učiniti da njegove postupke jednostavno razumete.[3]
Knjige koje se čitaju za dan, dva #1, #3, #4
[1] Растко.рс: Марко Недић: “Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића некад и сад
[2] Odiseja prometeja: Ernesto Sabato – Tunel
[3] Inspiracija: Ernersto Sabato – Tunel