Vernon Trodon je još jedno odlično delo francuske savremene književnosti. U pitanju je trodelni roman francuske spisateljice Viržini Depent koji je za srpsko tržište prevela i objavila izdavačka kuća Booka.
Još pre samog upuštanja u čitanje romana, ako prethodno pročitate biografiju autorke na unutrašnjoj strani prednje korice, možete da pretpostavite o kakvom štivu je reč. Tako ćete saznati da se Depent od rane mladosti zanimala za književnost i pank, da je imala problematično detinjstvo, da su je s petnaest godina, protiv njene volje, smestili u psihijatrijsku ustanovu, da je sa sedamnaest bila žrtva silovanja, da je imala problema s alkoholizmom, da se bavila najrazličitijim poslovima, od prodavanja ploča i pisanja članaka za muzičke časopise, preko bebisitovanja i čišćenja kuća, sve do povremene dobrovoljne prostitucije, da se u svojim delima bavi kritikom modernog francuskog društva, da obrađuje brojne kontroverzne teme, kao što su mizoginija, rasizam, pornografija, LGBT, alkohol i droga, a najčešći motivi su nasilje i seks, da se smatra jednom od najvažnijih modernih feminističkih spisateljica.[1]
Kada sve ovo pročitate u svega nekoliko redova nemoguće je da ne krenete sa čitanjem ovog romana.
Tekst koji sledi bavi se samo prvim tomom romana.
Glavni lik u romanu, po kojem je roman i nazvan, je Vernon Trodon, vlasnik prodavnice ploča „Revolver“ u Parizu, koja je bila kultno i važno mesto i u koju su dolazili svi, od mnoštvo anonimusa do poznatih muzičkih zvezda, da bi se snabdeli kvalitetnom muzikom. To je Vernonu donelo prestižni status i epitet kul lika a njegova upućenost u muziku učinila ga je muzičkim trendseterom. Uz to, njegovo druženje sa velikom muzičkom zvezdom Aleksom Bličom je dodatno povećalo njegov status važnog urbanog i alternativnog lika u gradu svetlosti. Lude žurke, odlična muzika, mnoštvo ženski, zloupotreba alkohola i droge… I onda kreće sunovrat.
Novi svetski trendovi koji se brzo menjanju, rapidni progres tehnologije i razvoj interneta doveli su do toga da jedna prodavnica ploča u modernom Parizu postane nešto bespotrebno i suvišno. „Revolver“ prestaje sa radom a Vernon pošto je ostao bez posla preživljava od socijalne pomoći da bi na posletku bio izbačen iz stana zbog nastalih dugova čime ostaje bez krova nad glavom. Onda počinje njegova jurnjava i samim tim dešavanja u romanu kreću da se odigravaju. Vernon u potpunosti dekintiran traga za svojim ortacima i ortakinjama iz prošlosti u cilju pronalaženja smeštaja i sklanjanja sa ulice.
I to bi bila kratka radnja romana, ali mnogo je još toga napisano na tih trista stranica. Depent je bez trunke suzdržavanja prikazala moderan Pariz i francusko društvo sa svim manama, nedostacima, boljkama i devijacijama. Nema teme koje se nije dotakla. Obuhvatila je sve bitne segmente francuskog društvenog bića koji na žalost samo nagoveštavaju budući krah i propast zapadne hegemonije.
Normalno da je akcenat u romanu stavljen na muziku. Glavni junak je bio vlasnik prodavnice ploča i odličan je poznavalc muzike. Čak je i sama spisateljica prodavala ploče, pa se u tom smislu mogla poistovetiti sa protagonistom romana. Zato nije nimalo čudno što je mnogo referenci na muziku, muzičare i bendove. To samo potvrđuje muzičku potkovanost spisateljice sa jedne strane ali i muzičkog ukusa sa druge. U pitanju je štivo koje odiše rokenrol, alternativnim i pank izrazom. U romanu se pored ostalih spominju: Jonny Cash, Nirvana, Noir Desir, Depeche Mode, Thee Oh Sees, The Kills, John Coltrane, White Stripes, The Storkes, The Cramps, MC5, The Clash, Public Enemy, Beastie Boys, Funkadelic, Einstürzende Neubauten, Minor Threat, Slayer, Foetus, Sham 69, Tricky, Die Antwoord, Jane’s Addiction, Pixies, Husker Du, The Smiths, Iggy Pop, Prince, Rod Stewart i mnogi drugi.
Tu dolazimo do one teze da pisac treba pisati o onome što poznaje, a Depent je pisala o mnogo tome. I to je pisala detaljno, bez ustručavanja, suzdržavanja i dlake na jeziku, što čitaocima samo potvrđuje činjenicu da spisateljica zna o čemu piše, da poznaje materiju i teme kojima se roman bavi, bez obzira na njihov širok dijapazon.
U tom svom seciranju francuskog društva i modernog načina života dotakla se gotovo svake bolne rane i socijalne anomalije. Njen izraz je beskompromisan i vrlo često vulgaran. I nema prećutkivanja i tabua. Nema lažnog moralisanja. Njene reči i rečenice udaraju direktno u glavu i ujedaju za dušu.
U tom smilsu, Depent se osvrnula na političku i ekonomsku situaciju u modernoj Francuskoj, između ostalog upozoravajući na ne tako svetlu budućnost koja je sve izvesnija i koja je već počela da se dešava.
U međuvremenu se zemlja prodaje Rusima, Katarcima i žutaćima. Najboljem ponuđaču. Majka domovina, kao poslednja kučka, širi noge za prvog koji sebi može da priušti jedan od njenih otvora. I treba da dozvolimo da se to dešava? Jevreji drže finansije, sve što ih zanima jeste koliko mogu da zarade preko tuđe grbače, a masoni drže politiku, i sve što hoće jeste da sebi obezbede dobre pozicije, i jedni i drugi. Tamo su da bi trošili novac građana. Za to vreme su japiji ogorčeni što Rome vređaju. Sigurno ne žive blizu ciganskog logora. Ne, japiji sebi kupuju organsko meso, autentično francusko meso jer telo japija mora da bude zaštićeno od bolesti. Koga boli uvo za ostale jadnike. A kad dete treba da mu se upiše u osnovnu, japi se seli u drugi kvart zato što ne želi da njegovom plavušanu besne horde viču da je belji od krede. Kad jevrejski bankar siluje sobaricu, izvadi čekovnu knjižicu i odmah sve kurve u zemlji staju u red da se nataknu na njegovo fenomenalno spolovilo. Cice vole džukele. Svi ti profiteri koji zapuše nos kad proleteri glasaju i veruju da će lažući po novinama, TV emisijama ili internetu i dalje moći da ih zajebavaju.
Opis i prikaz poročnog života mnoštvo likova iz romana se podrazumeva. Zloupotreba alkohola i droga, poligamija i seks bez obaveza su nešto čime roman obiluje. U takvim odnosima prevazilaze se razlike u društvenom statusu i položaju, a granice nestaju kada se povuku i ušmrkavaju crte. Lude žurke, kućne sedeljke, koncerti, klubovi, na kojima je jedino važno provesti se što luđe i što više se razvaliti i rasturiti.
Tu je i nasilje u braku i zlostavljanje supruge, mučne situacije i poteškoće karaktereristične za takve odnose. Pokušaji da se prebrode traume i zacele povrede koje su posledica takvih toksičnih veza. Zlostavljači koji sebe lažu da to nisu i koji u svemu nalaze opravdanje za svoje postupke i žrtve koje se samoobmanjuju i nadaju da će vremenom zlostavljanje i maltretiranje prestati.
Borbe i očajnički pokušaji roditelja da izvuku svoje dete iz paklenih kandži droge i tragedija koja nastaje nakon neuspele borbe i smrti usled predoziranja. Griža savesti, preispitivanja, gubitak smisla daljeg življenja samo su neke od posledica zbog tragičnog gubitka deteta.
Dešavanja iz sveta mode, filmske industrije i visokoprofitnog poslovnog sveta i razotkrivanje svih mračnih strana koje se kriju i maskiraju svim tim sjajem i glamurom.
Opširni prikaz porno industrije i objašnjenje kako sve to funkcionište kroz likove čak tri porno glumice čiji životi nimalo nisu jednostavni i laki, čak su prilično stresni, tužni i tragični.
Problem seksualanog identiteta je takođe obuhvaćen ovim romanom. Žena koja menja pol i postaje uspešan poslovni čovek i transrodni muškarac koji postaje popularna manekena su samo neki od likova iz romana. Tu su još i biseksualci i lezbejke sa svojim manje-više nesrećnim i tragičnim životima.
Kada već govorimo o seksu, Depent se u kratkim crtama osvrnula i na epidemiju side koja se raširila devedestih godina u Francuskoj a koja je u velikoj meri došla iz Latinske Amerike i koja je bukvalno izjednačila homoseksualce i heteroseksualce jer ih je podjednako ubijala. Od tada se sida više nije smatrala samo bolešću narkomana i homoseksualaca.
Neizostavno u ovom romanu je zastupljen i rasizam bilo da se bavi diskriminatornim odnosom prema arapskom svetu i pokušajima da se pre svega nametnu „moderne francuske vrednosti“ i to u najvećoj meri devojkama i ženama, bilo da se bavi ultradesničarskim grupacijama koje svoja nacionalistička uverenja ispoljavaju nasiljem na ulici, na nemoćnima.
I mizoginija je pronašla svoje mesto u ovom odličnom književnom delu, što je bilo za očekivati imajuću u vidu činjenicu da je Depent izrazita feminiskinja.
Pored Vernona kao protagoniste romana, akcenat je stavljen i na tragičan i nesrećan život Aleksa Bliča, popularnog muzičara i Vernonovog ortaka, koji je bez obzira na stečenu slavu, popularnost i bogatstvo bio prilično nesrećan i depresivan i koji je svoj život okončao predoziranjem lekovima i alkoholom u hotelskoj kadi.
Aleksandra je strefio uspeh kao što nekog zvekne kamion: delovalo je da se nije izvukao bez povreda. Njegov problem nije bila umišljenost, pre nekakav nasilni očaj, koji je izmorio njemu bliske. Teško je gledati nekoga ko je sve dobio, a pritom još treba i da ga tešiš.
I na posletku, prikazan je život onog najnižeg društvenog sloja. Ljudi koji su na samom dnu lestvice. Ljudi kojima je ulica kuća a pločnik krevet. Ljudi koji nemaju ništa i nemaju nikog. Ljudi koji sem života nemaju šta da izgube. Klošari i beskućnici. I tu su opisi i naracija spisateljice realni i ubedljivi, kao da je upoznata sa svim životnim situacijama, teškoćama i problemima društvenog taloga koji opisuje i kojih je svakim danom sve više. Kao da je to lično doživela. To samo daje još jedan plus i uverljivost njenoj prozi i njenoj naraciji.
U romanu se pojavljuje mnoštvo različitih likova, iz različitih socijalnih krugova, što je na trenutke malo teže ispratiti, ali su svi povezani sa glavnim junakom Vernonon Trodonom.
Dakle, pored Vernona tu su i već spomenuti slavni muzičar koji umire od overdoza, propali scenarista koji pokušava da dokaže da nije propao, frilenser novinarka lezbejka koja radi kao bot i uništava karijere javnih ličnosti, svetski poznata porno glumica libanskog porekla koja izvršava samoubistvo, berzanski broker pun love koji pravi lude žurke da bi zadovoljio svoje perverzije i psihoze, mlada arapkinja, ćerka porno glumice, koja pokušava da se izbori sa ustaljenim mišljenjem zapadnjaka koji muslimane shvataju kao teroriste i ekstremiste, manekenka koja snima naslovnicu za Vogue, uspešni filmski producent koji juri za navodnim poslednjim neobjavljenim intervjuom preminule muzičke zvezde, neurotična novinarka koja želi da napiše knjigu, transrodni mušakarc iz Brazila koji postaje uspešan foto model, porno glumica koja menja pol i postaje poslovan muškarac, napaljeni skinhedsi koji tuku beskućnike po ulici, majka koja pokušava da se oporavi od smrti sina koji je umro od overdoza, frustirani levičar – poštar koji zlostavlja svoju ženu i koja ga zbog toga napušta, ortakinja iz detinjstva koja je u mladosti svirala bas gitaru u pank bendu, nezgrapna beskućnica koja se bori za opstanak na ulici…
Svi ovi likovi ali još podosta njih koje nisam spomenuo su ukalupljeni u ovu priču o Vernonu Trodonu. Na trista stranica napetost traje i uvećeva se sa svakom pročitanom stranicom. Dinamika ne posustaje ni jednog jedinog trenutka. Životne okolnosti i situacije se non-stop smenjuju što potvrđuje činjenicu da je tanka linija između uspeha i poraza, između trijumfa i pada. Ono što je danas gore sutra je već dole i obrnuto. To je i glavna poruka ovog romana. Ili barem prvog toma. Preostala dva toma nisam pročitao. Mogu samo da naslutim o čemu sve govore. Pročitaću ih sigurno. U to nema sumnje.
Što se tiče likovnog rešenja korica, čak je i sama prednja korica romana prilično simbolična i sublimentarna. Ajfelov toranj okrenut naopačke. Najvažniji i najzačajniji simbol Pariza i Francuske izvrnut je i izokrenut. Sigurno da mnogi Francuzi to smatraju teškim svetogrđem, što mislim da je i glavna namera izdavača i same autorke.
U svakom slučaju moja preporuka za čitanje. Viržini Depent, zajedno sa Mišelom Uelbekom ubraja se u najzačanije i najvažnije francuske savremene pisce. Čak ima i dosta sličnosti u narativu i književnom izrazu između njih dvoje. Ko je od njih dvoje bolji, to je već stvar ukusa i tema za ozbiljnu polemiku i debatu.
Ono što je sigurno je da je ovaj roman stekao veliku popularnost. Prodat je u preko 400.000 primeraka. Godine 2019. snimljena je istoimena serija od jedne sezone i ukupno 9 epizoda, što samo potvrđuje uticaj i značaj ovog urbanog i provakativnog književnog dela koje nikog neće ostaviti ravnodušnim.