Pronađeni smisao i resetovanje na koncertu Repetitora

Sinoć, na koncertu Repetitora, u Omladinskom centru u Zaječaru, dobio sam jednu neočekivanu pohvalu u vezi mog stvaralaštva što me je prilično iznenadilo. Te reči hvale su mi u još većoj meri ulepšale već odlično veče koje je mladi energični trojac svojim vajbom iz minuta u minut činio sve lepšim i lepšim.

Naime, sreo sam se sa jednim prijateljem kojeg nisam video duže vremena a koji radi kao nastavnik srpskog jezika i književnosti u jednoj osnovnoj školi u Zaječaru. Iako je to bilo nakon održanog nastupa benda, kada je Omladinski centar polako počeo da se prazni, gomila nas je i dalje uz jednu opuštenu priču i cirku sumirala utiske o tom muzičkom tornadu kojem smo pristustvovali u prethodnih sat i po vremena.

Foto: Mikica Andrejić

U jednom trenutku on mi je rekao, parafraziram ga jer ne mogu baš tačno da se setim reči koje je izrekao.

Druže da ti kažem nešto. Počeli smo da te izučavamo u školi. Bavili smo se knjigom Mali princ i ja sam deci pročitao tvoju analizu koju si napisao o Malom princu. Hteo sam da im pokažem šta si ti to sve pisao o Malom princu. Oduševili su se. Tako da znaš. Ušao si u školske klupe.

Ja sam nakon tih rečenica poleteo do neba. Pisanjem se bavim od malih nogu. Objavio sam deset knjiga. Blog / portal aktivno i konstantno vodim već 13 godina. Objavljivao sam za mnoge portale, magazine, zbornike, časopise, fanzine, blogove… Za to vreme dobio sam poprilično pohvala, priznanja i po neku nagradu. Bilo je tu i pljuvanja, vređanja, nipodaštavanja. Sve je to normalno i očekivano. Neki ti se dive a neki te mrze i preziru. Dok nema toga ne možeš reći da si uspeo i da radiš pravu stvar.

Ali sinoćne reči koje je izrekao moj prijatelj i nastavnik srpskog jezika nešto su najdraže što sam čuo u vezi svog stvaralaštva. Hvala mu na tim rečima jer su mi samo dale snagu i još veću volju. Dale su smisao mom stvaralaštvu i mom eXperimentisanju.

Foto: Mikica Andrejić

Što se tiče Repetitora, nema se tu šta reći. Ko ih je gledao zna šta može da očekuje. Mladost, energija, bes i buka. Boris kao i uvek pun energije koja mu neda mira i koja ga tera da na bini luduje, skače, penje se gde god stigne, uleće gitarom u publiku. U jednom trenutku je čak pokušao da se popne na drvo ispod čije je krošnje bila postavljena bina. Dvojac mladih dama, ta uigrana ritam sekcija funkcinisala je besprekorno. I one su pune strasti i energije izgarale dok su svirale, u meri u kojoj im je prostor u kojem su se nalazile to dozvoljavao. Kako je koncert polako tekao, atmosfera je bila sve uzavrelija. Bilo je dosta mladih ljudi. Oni su u najvećoj meri i skakali u ritmu muzike u prvim borbenim redovima. Mi stariji posmatrali smo čitavo dešavanje iz prikrajka sa bezbedne distance.

Foto: Mikica Andrejić

Sve u svemu odlično zezanje. Vibracije Repetitora resetovale su nas na fabrička podešavanja i poništile svu nervozu, psihozu i stres koji smo akumulirali u sebe živeći svoj život u ovim ludim i turbolentnim vremenima. Hvala im na tome.

Ko nije bio, grdno je pogrešio.

Moju analizu o Malom princu možete pročitati na ovom linku.

Foto: Mikica Andrejić

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Why ask?