Miljan Ristić – Smrtonosne i opasne knjige

Sa ponosom vas izveštavam da je moja deseta knjiga Smrtonosne i opasne knjige ugledala svetlost dana krajem juna ove 2022. godine. Knjiga je objavljena u izdanju Društva za afirmaciju kulture – Presing iz Mladenovca.

U pitanju je svojevrsna studija koja se bavi knjigom i njenom „tamnom stranom“. Kako je u pitanju moja jubilarna knjiga, rešio sam da je posvetim knjizi. A ima li bolje posvete knjizi od knjige koja će pisati o knjigama? Sa tom idejom je i nastala ova knjiga.

Knjiga je sačinjena od osam poglavlja: Religijske knjige, Ideologije i doktrine, Opasne i štetne knjige, Zabranjivane i cenzurisane knjige, Cenzura u Srbiji, Knjige kobne po svoje tvorce, Spaljivanje knjiga i Fikcione knjige smrti u kojima sam pisao o knjigama koje su imale loš i štetan uticaj kako na pojedinca tako i na mase. Knjigama koje su izazivale ratove i rušile kraljeve. Knjigama koje su bile uzrok velikog stradanja i smrti. Knjigama koje su spaljivane i zabranjivane. Knjigama koje su bile revolucionarne i koje su donele smrt ili patnju svojim tvorcima. Knjigama oko kojih se gradila zla kob, misterija ili mit i legenda i za koje se smatralo da su proklete. Knjigama sa čijih se stranica još uvek sliva krv nevinih i nastradalih ili pak oseća patnja i bol onih koji su bili žrtve pisane reči.

U knjizi sam obradio preko 120 knjiga, koje su kroz ljudsku istoriju svojim uticajem i „postojanjem“ stekle status „smrtonosnih“ i „opasnih“ knjiga. Obuhvaćene su knjige stare nekoliko hiljada godina, ali takođe spominju se i knjige nastale u ovom modernom dobu.

Ovo svakako nije prva knjiga koja se bavi knjigama. Nije ni poslednja. U tom smislu, nisam uradio ništa revolucionarno jer su mnogi velikani svoje književna dela posvetili knjigama pa su tu i Ekoova tajanstvena biblioteka u srednjovekovnom manastiru i smrtonosna knjiga koja ubija monahe željne znanja. Tu je Borhesova Vavilonska biblioteka koja predstavlja univerzum i beskrajna Peščana knjiga. Tu je Lavkraftov Nekronomikon, zlokobni grimoar koji u prevodu znači „Klasifikacija mrtvih“. Tu je Safonovo Groblje zaboravljenih knjiga jedna mistična biblioteka u kojoj se nalaze sve zaboravljene i sudbonosne knjige. Tu je Kišova Enciklopedija mrtvih ogromna biblioteka koja sadrži knjige o svim mrtvima. Suvišno je reći da su sve knjige i biblioteke koje su prethodno spomenute obuhvaćene i samom knjigom Smrtonosne i opasne knjige.

U fazi pisanja ove knjige, sfera istraživanja nije bila fokusirana samo na književnost, istoriju i naučnu literaturu, već sam dosta pažnje posvetio i na stvaralaštvo iz oblasti popularne kulture što je u konkretnom slučaju podrazumevalo veliki broj odgledanih filmova, serija, anima, pročitanih stripova i mangi a koji su se u izvesnom smislu bavili knjigama koje su bile predmet istraživanja. Svakako da je internet kao mediji savremenog doba bio osnovno sredstvo u postupku istraživanja i prikupljanja neophodne građe za ovu knjigu, ali i klasično istraživanje međ’ gomilom knjiga što je podrazumevalo sate i sate čitanja nije bilo zapostavljeno. Na taj način ova knjiga predstavlja spoj modernog i tradicionalnog načina koncepiranja jedne književne građe, pa u tom smislu može biti spoj prošlosti i sadašnjosti sa nadom da budućnost knjige neće biti tako strašna i surova u meri u kojoj su pojedine knjige o kojima je pisano u ovoj knjizi bile kobne i sudbonosne za mnoge pojedince, grupacije i narode.

U Uvodnoj reči knjige napomenuo sam da je tema kojom se knjiga bavi prilično kompleksna i široka i da sigurno može mnogo više da se kaže o temama koje knjiga sadrži, ali da ipak smatram da je ono što je sakupljeno i uobličeno u knjigu i više nego dovoljno za početak, da poenta nije bila fokusirana na opširnosti već na sažetosti i da se u knjizi nalazi mnogo toga zanimljivog, intrigantnog i mističnog ali i šokantnog i zaprepašćujućeg a što se tiče knjige i pisane reči.

A da li je baš tako, to ćete saznati samo ako krenete sa čitanjem ove knjige.

One Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Why ask?