Rečnik simbola: Grifon

1. Mitska životinja sa orlovskim kljunom i krilima, a lavljim telom. Grifon srednjovekovne amblimatike srodan je simbolizmu lava i orla, pa se doživljava kao udvostročenje njegove solarne prirode. On je zapravo srodan i zemlji i nebu, pa je simbol dve Hristove prirode – ljudske i božanske. Ukazuje i na dvostruko božansko svojstvo snage i mudrosti.

Uporedi li se simbolika orla sa simbolikom lava, može se reći da grifon povezuje zemaljsku snagu lava sa nebeskom energijom orla. Tako se uključuje u sveopštu simboliku snaga spasenja.

2. Čini se da je Hebrejcima grifon bio simbol Persije, koja je taj lik mnogo upotrebljavala, pa prema tome i one doktrine koja je označava – nauke Maga.

Grifon je prikazan i na ogradi jednog stupe u Sančiju, gde predstavlja Adrištu, nevidljivog. Dvostruki solarni simbolizam lava-ptice ovde se jasno potvrđuje; grifon ipak ostaje bliži simbolizmu lava i lavice, njih jaše Šakti i njen su simbol.

3. Prema nešto kasnijem hrišćanskom predanju, grifon se tumači i u nepovoljnom smislu… njegova hibridna priroda oduzima mu odvažnost i plemenitost i jednog i drugog (lava i orla)… Predstavlja okrutnu snagu. U hrišćanskoj simbolici slika je demona, tako da kod svetih pisaca hescekvi (hestsequi) postoje sinonim za Sotonu. U svetovnom području označava veliku snagu i predstojeću opasnost.

4. Kod Grka grifoni su srodni nemanima čuvarima blaga: čuvaju blaga zemlje Hiperborejaca; bdeju na Dionisovim kraterom punim vina; u brdima se suprostavljaju tragačima za zlatima. Na grifonima jaše Apolon. Simbolizuju snagu i budnost, ali i prepreku koju treba svladati da bi se došlo do blaga.

Alan Gerbran, Žan Ševalije – REČNIK SIMBOLA

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Why ask?