1. U judejskoj-kabalističkoj legendi Golem označava nekakvu vrstu čoveka-robota. Golem je čovek, kojeg je magijski ili veštački stvorio čovek, imitirajući božanski stvaralački čin. Za razliku od Adama, kojeg je stvorio Bog, Golem je nem, jer ljudi nisu znali da mu daju govor.
2. U jevrejskoj i nemačkoj književnosti XIX veka mnogi romantičarski pisci kako kaže G. G. Šolem (G.G. Scholem), u Golemu su gledali simbol sukoba i borbi koje su ih zaokupljale.
3. U fantastičnom romanu Gustava Majrnika (Gustav Meyrnik), Golem je simbolička slika puta prema otkupljenju, proizilazi podjednako iz indijskih koncepcija kao i iz jevrejskog predanja, a predstavlja materijalizovanu kolektivnu dušu Geta, sa svim mračnim stranama fantomskog; delom je i junakov dvojnik, umetnik koji se sam bori za svoje otkupljenje, i koji mesijanski pročišćuje Golema, vlastito neiskupljeno Ja.
4. Adam je, u jednoj fazi svog oblikovanja, pre nego što je od Boga primio dah i reč, bio Golem bez oblika. U jednom Midrašu iz II ili III veka, Adam se ne opisuje samo kao Golem, nego kao Golem kosmičke veličine i snage, kojem Bog, dok je on još bio bez života i bez govora, pokazuje sva buduća pokoljenja. U spajanju ta dva motiva, među kojima vlada očigledna napetost, ako ne i protivrečnost, je Golemova neobičnost. Istorija stvaranja se, prema tome, odvijala pred očima bića bez pronicljivosti i razuma.
5. Legendarno biće iz Kabale su zamišljali na mnogo načina. Vrač, koji je hteo da stvori Golema je od crvene gline – imitirajući Boga koji tako u Postanju stvara Adama – umesio ljudski kip uzrasta desetogodišnjeg deteta, a zatim je na njegovom čelu napisao hebrejsku reč koja znači život. Golem je počeo da diše, da se kreće i govori, po svemu sličan ljudskom biću. Bio je poslušan rob vraču, koji je mogao da naredi da obavlja i najteže poslove, bez straha da će ga izmoriti. Na nesreću, ta veštačka stvorenja su vrlo brzo rasla i dostizala visinu divova. Vrač bi tada na njihovom čelu napisao hebrejsku reč koja znači smrt, i div bi se odmah raspao u hrpu nepokretne gline; svojom težinom ona bi ponekad zdrobila i neopreznog vrača. Da je div zadržao reč život, njegova snaga bi izazvala najgore katastrofe, jer je sama po sebi bila sposobna samo za loše radnje. Kabalist je mogao da je smeri i prema dobru kao i prema zlu. Golem bi, bilo muškarac ili žena, ponekad zamenio i stvarnu osobu, ili bi poprimio oblik neke životinje, lava, tigr, zmije… Golem simbolizuje čovekovo stvaranje; čovek želi da imitira Boga i stvori biće po svojoj slici, ali stvara samo neslobodno biće, sklono zlu, roba svojih strasti. Istinski ljudski život dolazi samo od Boga. U interiorizovanom smislu, Golem je slika svoga stvoritelja, slika jedne njegove strasti koja raste i preti da pregazi. I konačno, on označava da stvoreno može da preraste svog stvaraoca, da je čovek samo đavolji šegrt, i da je, ako je verovati Mefistu, prvi čin u nama slobodan; robovi smo drugog.
Rečnik Simbola – Žan Ševalije, Alen Gerbran