Dana 28.7.2023. godine u gradiću na obali Dunava počeo je još jedan Border rock festival. Sedmi po redu. Sa početkom u 17 časova međ’ zidinama tvrđave Fetislam sakupila se nekolicina zaljubljenika/ca u muziku i književnost gde se u opuštenoj atmosferi, u senci ogromnog drveta razgovaralo o muzici i književnosti. Sa druge strane zida, na bini, bendovi su imali tonsku probu, tako da su učesnici, nazovimo je, tribine mogli da čuju šta ih očekuje u večeri koja je sledila.
O muzici i književnosti razgovarali su: Katarina Fiamengo, spisateljica i pesnikinja, Silvija Stojić, novinarka, Darko Micić, muzičar, pisac i aktivista, Dejan Mihajlović, organizator Border rocka, Dejan Nikolić, muzičar, Mikica Andrejić rok fotograf i oficijalni fotograf Border Rocka, Đorđe Štanisevski, bloger i oficijalni snimatelj Border Rocka, Miljan Ristić, pisac, bloger i publicista i još po neko. Nešto kratko je popričano o najnovijim književnim izdanjima i to: zbirci priča Zbirka 2 Darka Micića i zbirci poezije MONEYpulacija Miljana Ristića.
U 20 časova počeo je muzički program. Binu je napunila mladost. Preko dvadeset klinaca i klinceza iz osnovne i srednje škole, iz komšijskog rumunskog grada koji se nalazi preko puta Kladova i koji odvaja reka Dunav, Turn Severina, popelo se na binu i krenulo da roka žešći rokenrol. Odličan je osećaj kada vidiš kako mladost svira neke od legendarnih pesama koje smo slušali kao omladinci, ali i dalje slušamo decenijama kasnije. Bilo je tu svega i svačega. Bob Dilanova pesma Knockin’ On Heaven’s Door, koju nema ko nije obradio, Queenova We will rock you, Zombie od The Cranberriesa, Where Is My Mind? od Pixiesa, Rockin’ in the Free World od Neil Younga… Njih sam uspeo da se setim. Celi nastup upotpunio je stajlig tih klinaca koji su se obukli baš kako dolikuje prilici. Rock, pank, pa čak i gotik stajl. Odavno nisam video mladost tako obučenu. Oduševili su me klinci. Atelier Rock – superklinci iz Antoniusovog rok ateljea.
Nakon mladosti na binu je izašao njihov učitelj i guru Antonius sa svojim bendom United River koji se svojim nazivom samo nadovezuje na sam naziv Border rocka i osnovne ideje festivala, a to je pomeranje granica i ujedinjenje. I više je nego jasno da je ta reka koja ujedinjuje reka Dunav, koja zapravo razdvaja dve komšijske države ali i muzika koja ne poznaje granice i ograničenja. United River je sastavlajen od rumunsko/srpskih muzičara i pred publiku su izneli odličan opuštajuć vajb koji se u najvećoj meri temeljio na regeu. Uživao sam maksimalno kao i svi prisutni.
E onda je usledio jedan totalni preokret u muzičkom izrazu. Od veselog rege vajba odlutali smo u mrak i jedan post pank, pank i psihodeliju. Temišvarski bend STâRV, četverac je od samog početka krenuo da praši. Prva pesma me najviše iznenadila i trgnula, možda baš zato što sam još uvek bio pod utiskom regea. Godio mi je taj zvuk baš zato što volim takav zvuk. U svom nastupu jasno se dalo naslutiti ko su im uzori jer moglo se tu prepoznati Joy Division, Bauhaus a kover pesma Pretty vacant od Sex Pistolsa koju su izveli samo je dodala još jedan veliki bend koji je ovom mladom bendu određena smernica u daljem muzičkom razvoju i izgradnji. Najveći utisak na mene je ostavio pevač koji je izvodio svoj mali performans dok je pevao. I tu sam u njemu prepoznao neke od pokreta Piter Marfija iz doba Bauhausa. Gotovo svakoj pesmi je prethodio kratki uvod tihog pričanja koje je više podsećalo na mrmljane a kojim je pevač nešto poručivao prisutnima. Nisam uspeo da razaznam šta je to pričao ali to sada nije ni bitno. Bitno da je muzika bila žestoka i dobra.
E, onda je haos krenuo da radi. Pred publiku je izašao trojac Straight Mickey and the boyz. Iako sam ih gledao više puta, uživao sam kao da ih gledam prvi put. Znao šta mogu da očekujem, zato sam se najviše i radovao njihovom nastupu. Sada nakon sumiranja utisaka sa sigurnošću mogu reći: Očekivanja su i više nego opravdana. Straight Mickey and the boyz su zapravo totalna posvećenost muzici i to se vidi i oseća kroz energiju koju emituju dok sviraju. U nekoliko navrata basista Boško se obratio publici pred kojom ne nastupaju prvi put. Bilo je tu „male prozivke“ na račun „Macana“ ali gde su mladi tu je i šala. Zaključak u vezi ovog energičnog trojca je stih iz pesme kojom su završili svoj nastup na Border Rocku i koji je možda i moto benda: „Ako nemaš snažnu volju kako misliš da postojiš?“.
I za kraj, iznenađenje večeri, koje se bukvalno odigralo u poslednjem trenutku. Divlje Jagode otkazuju nastup i umesto njih upadaju Artan Lili, što su mnogi prihvatili sa oduševljenjem. Iako je sve odrađeno u poslednjem trenutku i zahtevalo užurbano delovanje sa mnogo nerviranja i tenzije, na kraju je sve ipak ispalo kako treba. Time su i organizatori ali i Artani dokazali da su profesionalci u svom poslu. Što se tiče nastupa Artana i „Lilike“, standardni nastup na koji su nas Artan Lili navikli. Sa srcem na terenu, kada radiš najbolje što znaš, novi zvuk u gradu je zagarantovan a samim tim i dobar provod. Tako je bilo i ovog puta.
Zanimljivosti:
Bend United River je tonsku probu održao u centru grada tako da je celo Kladovo odjekivalo u ritmu regea. Neponovljiv i jedinstven osećaj. Zvuk Jamajke na mestu gde je Dunav najlepši. Prosto je delovalo nestvarno.
Obavio sam kratak razgovor sa članovima benda Straight Mickey and the boyz u vezi njihove muzike, drugih aktivnosti kojima se bave i svemu i svačemu. Intervju nije završen ali radi se na tome. Kada ga završimo čitaćete ovde u eXperimentu ili možda na nekom drugom mestu. O tom potom.
Prisutna pubilika je potvrdila sam naziv i smisao festivala Border rock, to jest da muzika pomera granice i ujedinjuje ljude. Pored domaće publike bilo je tu ljudi iz Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Rusije…
Najžeći deo publike bila je upravo nekolicina njih iz Rusije koji su se „odrali ko zečevi“ i skakali ko sumanuti iako možda nisu razumeli o čemu bendovi pevaju. To samo potvrđuje činjenicu da je muzika univerzalni jezik, baš kao i alkohol.
Zaključak:
Organizatori festivala braća Mihajlović su još jednom potvrdili i pokazali svima, ali i sebi, kako se živi rokenrol i kako se bori za opstanak rokenrola. Tu se nekako logično nadovezuje i stih Mikija i dečaka „Ako nemaš snažnu volju kako misliš da postojiš?“.
Upravo na Border rocku 7 Mihajlovići su nam pokazali šta može da uradi snažna volja. Nama ostaje samo da ih sledimo i od njih učimo. Hvala Vam i svaka čast!