U pojedinim književnim delima i filmskim ostvarenjima su u cilju dočaravanje priče i radnje kao i radi postizanja što veće verodostojnosti, originalnosti i povećanja stepena doživljaja odgledanog ili pročitanog, stvarana nepostojeća stvorenja, maštolika okruženja i ambijent, novi svetovi i planete u kojima se sve to dešavalo i odigravalo. U tom smislu smišljani su i fikcioni jezici kojima su komunicirali filmski ili književni likovi. Jedan od takvih filmova je i film „Dolazak“ (Arrival, 2016) režisera Denisa Vilnajeva.
„Dоlazak“ je bez sumnje film o vanzemaljcima. Ali ispod te naučno-fantastične fasade krije se film o komunikaciji i trudu koji je potreban da se uloži da se razume neko (ili, u ovom slučaju, nešto) ko izgleda i govori drugačije od nas.
U filmu, ovaj strpljivi i težak posao obavlja lingvistkinja Luiz Benks, koju američka vojska poziva u Montanu da uspostavi kontakt sa vanzemaljskom rasom poznatom kao „heptapodi“. Vanzemaljci pišu „logogramima“, kružnim simbolima koji podsećaju na mrlje od kafe. Simboli su istovremeno očaravajući i potpuno nepoznati.
Za logograme dizajner produkcije filma Patris Veremet kaže:
Želeli smo da stvorimo jezik koji je estetski interesantan. Ali on je morao da bude stran našoj civilizaciji, stran našoj tehnologiji, stran svemu što naš um zna.
Luiz je najpre pokušavala da ostvari audio komunikaciju sa tim nepoznatim bićima, ali čudni zvuci i škljocanja vanzemaljca nisu imali smisla i nisu davali rezutate. Iz tog razloga ona je krenula sa pisanjem prostih reči na tabli u pokušaju da ostvari vizuelnu, a ne zvučnu komunikaciju. Tamni krug, nastao prskanjem tečnosti slične crnom mastilu, iz šake-pipka heptapoda, bila je reakcija na njeno pisanje. To je bio njen prvi kontakt sa tom vazemaljskom rasom i ona će dalju komunikaciju ostvarivati na taj način ali i telepatski kada se u većoj meri poveže sa stranim entitetima.
Od samog početka, Vermet je znao da će se vanzemaljski jezik pojaviti u krugovima. Scenarista Erik Hajserer je to naveo u scenariju. Vanzemaljci vreme smatraju nelinearnim, a jezik upotrebljen u filmu je to trebalo da iznese. U tom smislu, konsultacije sa lingvistima i grafičkim dizajnerima dovele su do nastanka izmišljenog alfabeta za koji je Vermet tvrdio da je isuviše podsećao na poznate sisteme poput hijeroglifa ili kodova. Sve je to izgledalo previše ljudski. Onda je jedne noći, Vermetova žena, umetnica Martin Bertrand, ponudila da skicira neke ideje. Sledećeg jutra, Vermet je sišao dole i pronašao 15 logograma boje mastila na kuhinjskom stolu. I to je bilo to.
Oblici sa Martinih slika ušli su u film. Njih dvoje su istraživali postojeće jezike i stvorili 100 varijacija kružnog oblika sa žilicama.
Vermet je za Insajder rekao:
Proučavali smo drevni azijski jezik, arapski jezik, plemena iz severne Afrike. To je (sve) deo naše istorije.
Zamrljane krugove imenovali su logogramima, koji, u zavisnosti od svoje složenosti, mogu da prenesu reč ili celu rečenicu. Jedan logogram može da izrazi jednostavnu misao („Zdravo“) ili složenu („Zdravo Luiz, ja sam vanzemaljac, ali dolazim u miru“). Razlika leži u složenosti oblika. Punoća logograma takođe ima značenje: deblji kovitlac mastila može ukazivati na osećaj hitnosti; tanji sugeriše tihi ton. Mala kuka pričvršćena za jedan simbol čini to pitanjem. Sistem omogućava svakom logogramu da izrazi skup ideja bez pridržavanja tradicionalnih pravila sintakse ili redosleda.
Ove varijacije se ne uočavaju lako; u suprotnom, „Dolazak“ bi bio mnogo kraći film. U cilju mogućeg dešifrovanja izmišljenog jezika dizajnerski tim filma angažovao je Stivena i Kristofera Volframa, osnivače softvera za kodiranje Mathematica, da analiziraju novosmišljeni jezik da bi se deo te analize mogao primeniti i na filmu.
„Kada bismo se kojim slučajem našli u ovakvoj situaciji i kada bismo pokušali da komuniciramo sa vanzemaljcima, šta bismo zapravo uradili, da razumemo ono što nam poručuju?“ pitanje je koje se Kristofer pitao kada je krenuo u dešifrovanje ovog izmišljenog jezika.
U lingvistici su obrasci poznati kao redundancije, a prisutni su u svim jezicima. Čak i zvuci delfina i mrava imaju obrasce, a ove veze se mogu koristiti za prevod. Volframovi su razbili logograme na 12 delova i uneli podatke u program koji je detektovao obrasce unutar simbola. Jednom kada su Volframovi potvrdili da obasci postoje, lingvista Džesika Kun je pomogla da im se da značenje.
Pogledajte ovaj dokumentarac u prilogu teksta u kojem jedan od Volframa objašnjava kako su dešifrovali jezik heptapoda.
U kojoj meri je stvaranje vanzemaljske azbuke uticalo na široke narodne mase potvrđuju mnoštvo objava prevoda logograma na društvenim mrežama. Za ovu priliku publikujem jedan od prevoda.
Takođe, zamrljene kružnice su postale popularne, tako da su svoje mesto pronašle na raznim delovima tela kao tetovaže. Na taj način je vanzemaljska azbuka postala deo popularne kulture.
Izvor:
Wired.com: Arrivals-designers-crafted-mesmerizing-alien-alphabet
Slashfilm.com: The-secrets-behind-the-alien-language-in-arrival