Bio sam u Sankt Peterburgu
Kad sam shvatio da je vreme za promene
Ubio sam Cara i njegove ministre
Anastazija je uzalud vrištala
Sympathy For The Devil (Naklonjenost đavolu) je rok samba koja vas poziva da „razumete“ đavola. I to je jedna od najpoznatijih rok pesama ikada napisanih.
Godine 1968. godine Rolingstonsi (The Rolling Stones) su morali da počnu iz početka, gotovo od nule, i na neki način to su i učinili. Posle albuma iz prethodne godine, Their Satanic Majesties Request, bilo je potrebno vratiti se na pravi kolosek i okrenuti se roku. Album je u stvari bio neuspeh i njegovo dugo stvaranje ugrozilo je opstanak grupe. Iz tog razloga, Rolingstonsi su osetili hitnost da se vrate izvorima. Kit Ričards (Keith Richards) bio je najodlučniji da ostavi psihodeliju iza sebe, oslobađajući Stonse od žanra kojem su se pridružili samo zato što je bio u trendu. I prvi korak u njihovom novom, starom pravcu bio je jasan singlom Jumpin ‘Jack Flash, objavljenim u martu, koji je ponovo ushićeno izneo bluz i Ričardsove rifove.
Poučeni iskušenim poteškoćama, Stonsima je takođe bio potreban producent koji bi mogao da ih vodi bez narušavanja delikatne ravnoteže u bendu. Džimi Miler bio je pravi čovek u pravo vreme i njegovo iskustvo mu je pomoglo da izbegne sukob sa Glimer blizancima. Zapravo, Mik Džeger (Mick Jagger) i Kit Ričards, morali su da napišu pesme za album, ali pored toga morali su da se suoče i sa posledicama smrti Brajana Džonsa (Brian Jones), zbog čega su se sve manje brinuli za sudbinu benda.
U ovom kontekstu rođena je pesma Sympathy For The Devil, balada inspirisana romanom Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova. Džeger je nedavno pre toga pročitao roman i to ga je navelo da napiše pesmu koja je bila bliska novom vizionarskom stilu Boba Dilana. Aranžman pesme nije bio lak, a Stonsi su isprobavali razne tehnike, usput menjajući mišljenje kao što činili nekada, snimajući u studiju.
Žan-Lik Godar ovekovečio je kreativni proces grupe u svom filmu One Plus One, takođe distribuiranom pod naslovom Sympathy For The Devil. Reditelj je pratio razvoj studijske pesme u retkom i dragocenom dokumentarcu o metodama rada Stonsa. Međutim, Godardov prvi izbor bili su Bitlsi (The Beatles), koji su odbili poziv za saradnju, što je dovelo do toga da odluka padne na Džegera i njegove kompanjone.
U filmu je bend prikazan kao neujedinjen, a film je dizajniran da odražava tešku i zbunjenu političku pozadinu 1968. U samom filmu lako je videti Brajana Džonsa izolovanog od ostatka članova benda, koji su ga ignorisali prilikom svojih pokušaja da definišu zvuk pesme.
Tokom snimanja dogodila se nesreća zbog Godarove nepažnje: zapalio se papir koji je stavio blizu studijskog osvetljenja, što je izazvalo plamen u Olimpik studijima. Dolaskom vatrogasaca izbegnut je prerani završetak projekta, ali je i povećan ionako loš odnos Stonsa sa Godarom.
Dozvolite da vam se predstavim
Čovek sam od raskoši i dobra ukusa
Tu sam među vama jako, jako dugo
Ukrao sam mnogo ljudskih duša i vere
Pesma, koja se prvobitno zvala The Devil Is My Name (Đavo je moje ime), prešla je iz svojevrsnog folka u nešto potpuno drugačije. Nakon što su pokušali sve, činilo se da su Ričards i i ostali uleteli u ćorsokak. Ne mogavši da daju konačni oblik pesmi, Stonsi se oslanaju na vođstvo Milera, koji je u potpunosti transformisao Sympathy For The Devil. Miler je pesmu preneo na drugu obalu, menjajući ritam u đavolski, divlju rok sambu.
Intenzivna, gotovo primitivna atmosfera koja se pojavila iz Sympathy For The Devil ponovila je zapalila entuzijazam benda i takođe završila posao. Lucifer u pesmi pripoveda o svim nesrećama ljudske istorije u kojoj je bio glavni akter i traži „razumevanje“, u suprotnom će prokleti duše onih koji ga ne poštuju. Citira Stogodišnji rat, Oktobarsku revoluciju, suđenje Isusu, Drugi svetski rat i smrt Kenedija.
Bio sam tu i kad je Isus Hrist
Na trenutak u bolu posumnjao
U potpunosti ubedivši Pilata
Da opere ruke i zapečati mu sudbinu
Osim toga, Džeger je prvobitno citirao samo JFK-a, ali ubistvo Roberta Kenedija tokom perioda snimanja dovelo je do toga da tekstove prilagođavaju u hodu.
Sympathy For The Devil postala je apsolutna klasika i nezaobilazna numera na repertoaru grupe The Rolling Stones. Iako nije himna Đavolu, kako mnogi misle, pesma je bend upetljala u mrežu optužbi za obožavanje Satane.
Okultizam nikada nije bio zanimljiv za Stonse. Oni su više preferirali druge vrste zabave (posebno Ričards) i voleli da provociraju kroz svoje pesme. Namera pesme Sympathy For The Devil bila je analiza mračne strane čovečanstva; one koja dozvoljava da je previše lako proguta banalnost zla, na taj način omogućavajući joj da ostvari zlo za kojim žudi. Ako razumete Đavola u sebi, možda ćete moći da izađete na kraj s njim. A ako su na to ukazali dijabolični Glimer blizanci, možda u toj poruci postoji nešto istinito.
Drago mi je da smo se upoznali
Nadam se da ste pogodili kako se zovem
Ali ono što vas zbunjuje je
Priroda moje igre
Veza ka originalnom tekstu: Sympathy For The Devil: the meanings of The Rolling Stones’ song
Tekst preveo i adaptirao: Miljan Ristić a.k.a eXperiment
Grupa Rolling Stonesa se takoder upustila u sotonski kult. Naslovom LP-ploce “Their Satanic Majesties Request” (“ zahtjev sotonskog velicanstva”) su jasno otkrili svoj identitet a potvrdio ga je pjevac Mick Jagger priznavsi u jednoj izjavi, da je grupu inspirirao Anton LaVey (vidi pocetak clanka). Zatim je nastala pjesma “Sympathy for the Devil“ (Simpatija za davla), koja je postala himnom americkih stovatelja Sotone. Naslov albuma Stonesa “Get Yer Ya-Ya’s Out” (1970) potjece od jedne recenice koja se cesto pojavljuje u odredenim woodoo-kultovima u crnoj magiji Afrikanaca. Rok grupu Hell’s Angels (Andeli pakla), je Rolling Stones narucio kao redare, a oni su pijani na brutalan, sadisticki nacin udarali batinama, gazili cizmama i terorizirali publiku od 300.000 posjetitelja. Mick Jagger je rekao: “Uvijek se nesto dogodi kad sviramo ovu pjesmu!” (pjesma “Sympathy for the Devil”).