Koliko još juče, na globalnoj mreži, krenuo je da se šeruje novi album Psychoplazmatic electro-industrial-trip hop dueta BRElectro iz Zaječara. Prilično iznenađujuća vest, u pozitivnom smislu, baš zato što su takva iznenađenja postala toliko retka da kod ljudi izazivaju čuđenje, divljenje i šok u isto vreme. Mnogo toga lošeg nam se dešava svakodnevno da smo na lepe i dobre stvari postali nenaviknuti i nespremni. Takođe, treba imati u vidu činjenicu da je ovaj dvojac pre samo godinu dana objavio svoj album prvenac Almost Black, pa je samim tim ovo izdanje i više nego neočekivano. U pitanju je album koji svoj vajb bazira na fuziji trip-hopa, downtempoa, darkwavea, cinematic beatsa, industriala. Kroz 10 numera Psychoplazmatic nam muzički i poetski iznosi deset priča sa mračne strane svakodnevice – među praznim ljuljaškama, starim radio aparatima, ukletim kafićima i sumnjivim sećanjima. Zvuk je sirov, atmosferičan i hipnotičan. Ovo je muzika za kasne sate, za duga čekanja, za one koji znaju da najdublja osećanja nemaju ime – ali imaju soundtrack.
Da se podsetimo, BRElectro su Nenad Dančević Bingo (ex Mugwort) i Ivan Potić (ex Srebrna krilad, Slam). Album je kao i njegov prethodnik snimljen u formi DIY izdanja i čitava produkcija je urađena od strane ovog dvojca (Drumnesia Records), ali to ni u jednom smislu ne umanjuje vrednost i značaj ovog muzičkog izdanja. Naprotiv. Još više govori o kreativnosti i svestranosti autora ovog projekta.
Pesme su otpevane na engleskom jeziku tako da ova muzičko-psihoplazmatična kreacija izlazi iz srpsko-hrvatsko-bosanskih govornih područja i postaje dostupna svetskom auditorijumu. I to nije nimalo pretenciozno urađeno.
Na prvo slušanje stekao sam utisak da je Psychoplazmatic malo bržeg i dinamičnijeg gruva u odnosu na svog prethodnika, ali kada to kažem nužno je da se ogradimo imajući u vidu činjenicu da je muzika BRElectroa ipak fokusirana na sporije ritmove kao što su downtempo i trip-hop. Opet album mi je nekako dinamičniji i gotovo da tera na gibanje. Naročito kada slušate numere Just Zombies i Elephant Man. I produkcijski album je bolji i potpuniji što samo potvrđuje činjenicu da se autori usavršavaju i izgrađuju i sve više uče kako da u svojoj produkciji iskoriste „veštačku inteligenciju” koja nam sve više nameće neke nove trendove, iskušenja i prepreke. BRElectro je na vreme prepoznato potecijal VI i to efikasno iskoristio u stvaranju ovog odličnog muzičkog izdanja.
Kao i na albumu prvencu, za liriku je bio zadužen Pota. U pitanju je moćna, mračna poezija koja nema tabua i kompromisa. Kritika društva i vremena u kojem živimo sa akcentom na dekadenciju koja se dešava na svim nivoima. Ljudi ispranih mozgova kao zombiji nadiru sa svih strana. Nema više ljudi zdravog razuma, samo zombiji, psi koju tumaraju za hranom (Just zombies) i jeziva deca koja se igraju u školskom dvorištu (Kids). Onaj mali broj normalnih ljudi povukao se u samoću i živi u uspomenama na neka lepša i srećnija vremena (Memories).
I u tom jednom takvom svetu i društvu treba pronaći užitak i razlog za život, biti srećan u dolini suza, sa prosjacima i lopovima, sa nakazama i frikovima. A da li je to uopšte moguće na tom brodu robova, tamnici i tami kojom gospodari tiranin, je pitanje kojim se bavi pesma Requiem.
Ipak, u pesniku postoji izvesna doza optimizma i nade što se da naslutiti u pesmi Hammer dok peva:
„Do you feel it’s coming down
Hammer of Gods
Crushin’ us to the ground”
ili je u pitanju prizivanje neke više sile da sprovede svoju kaznu nad onima koji su to i više nego zaslužili jer nema ko drugi da ih kazni. Na vama kao slušaocima je da shvatite kako želite.
Međutim, nije u pitanju samo mračna i društveno kritična lirika koja prikazuje turobnu stvarnost i nagoveštava još turobniju budućnost. Ugradio je Potić mnogo toga u svoju poetiku. Baš kao što je muzika BRElectroa jedna fuzija zvukova i žanrova, tako je i poetski izraz sklop realnog i nadrealnog, apsurda i besmisla, misli, promisli i emocija. I reference na pop kulturu i umetnost nisu izostale. Tako na primer pesma Elephant Man me je odmah asocirala ne velikog Dejvida Linča i njegov istoimeni film iz 1980. godine koji se bavi čovekom rođenim sa teškim deformitetom. Pesma Nirvana set upućuje na kultni grandž bend koji je doneo poslednju veliku muzičku revoluciju u posledenjoj dekadi Dvadesetog veka ali i na istoimenu pesmu našeg poznatog pesnika Vladislava Petkovića Disa, dok je Dr. Loomis refererenca na kultnu horor franšizu Noć Veštica. Zapravo doktor Lumis je psihijatar Majkla Majersa koji je proveo 15 godina uzaludno pokušavajući da ga izleči. To nije uspeo ali je eto pronašao svoje mesto u jednoj pesmi.
I mislim da je ovo dovoljno da vas privuče da poslušate ovo odlično muzičko izdanje. Poslušajte Psychoplazmatic. Nećete pogrešiti jer kao što kažu autori: „Ovo nije samo muzika—ovo je elektro-horor poezija za uništene gradove, izgubljene duše i uklete umove”.
Oba albuma projekta BRElectro možete poslušati na njihovom BandCamp profilu i na zvaničnom YouTUbe kanalu na ovom linku