Nojz fest, 9. avgusta 2025. godine, na gradskom stadionu u Negotinu nastavila se buka. Ovaj put, za razliku od prve večeri, dešavanje je krenulo pola sata ranije i to baš žestoko i bučno. Buku je započeo novi negotinski bend Brisani prostor satakan od prekaljenih muzičara koji su svirali u više negotinskih bendova. Nisam siguran ali mislim da je ovo bio prvi nastup benda uopšte. Kao debitanti zvučali su i više nego odlično. Stoner i grandž vajb, rifovi koji ujedaju za dušu i autorske pesme. Sada se naš mali prljavi grad može pohvaliti i jednim stoner bendom, zbog čega mi je neizmerno drago.
Odlične fotografije koje govore mnogo više od mojih reči delo su Zorana Mojsina. Ima ih još mnogo, ovo su samo neke od njih.
I dok je sunce i dalje neumoljivo pržilo a iz betona isijavala vrelina, na binu je izašao Ukor i krenuo da gruva svoj hardkor/detah metal, što je prisutnima samo još više podiglo temperaturu i udesetostručio taj osećaj paklene vrućine koja je pritiskala sa svih strana. Bilo je i previše rano za takvu muzičku agresivu ali meni je godilo to režanje gitara i neljudsko urlanje proizvedeno iz grla jednog mladog čoveka.
Onda je došlo vreme za prve hedlajnere večeri Decu loših muzičara. Njih šestorica su izašla na binu i odmah krenuli da gruvaju svoj dobro poznat gruv. Hitovi su se ređali. Odsvirane su i neke pesme sa novog albuma koji je objavljen ove 2025. godine ali ludilo je zavladalo na samom kraju nastupa. Valjda kad se publika malo opustila a alkohol počeo da deluje. Gibanje i skakanje je bilo zeštoko. Vlade Divac, Prolećni dan, Dobar dan i Let there be rock su nastupu DLM-a doneli i više nego odličnu završnicu.
Nakon Dece došlo je vreme za bolest i ludilo. Bolesna štenad. Upoznat sam sa njihovim radom od samih početaka, još kada su 2010. godine nastupali kao takmičarski bend na Gitarijadi u komšijskom gradu Zaječaru. Još tada sam video da ovi štenci imaju veliki potencijal. Gledao sam ih nekoliko puta uživo, ali ono što su prikazali i izneli sinoć na Nojzu je bilo van svih očekivanja. Razvalili su ga. Kakav nojz. Kakvo ludilo. Štenad je izrasla u besne džukele koje reže, laju i ujedaju, ali praše za medalju pa im je zbog toga sve oprošteno. Isprozivali su sve, političare koji su zaslužili, ali i muzičare koji to možda i nisu zaslužili. Nikolu Vranjkovića, Kojota, Caneta, Ajs Nigrutina i Timbeta, Olivera (KKN), Koju, Multietničku atrakciju… Ali sve je to rokenrol. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Ipak da je sve to samo deo nastupa potvrdile su i konstatacije pevača Aleksandra koji je nekoliko puta u toku večeri najavljivao opasan nastup benda koji je sledio nakon njih. Eyesburn. Iako je Kojota prozivao u svojoj Multietničkoj atrakciji ipak je napumpavao situaciju i atmosferu za „Goreće oči“ koje su trebalo da nastupe.
I krenule su oči da gore. Bolesna štenad su bila u pravu. Odličan nastup. Publika se giba. Buka se širi. Rege metal vajb. Gitare, bas, bubanj i trombon odlična kombinacija. Čini mi se da je vrhunac večeri bio za vreme pesme Šejn, ali bilo je tu još takvih momenata, zbog čega mi je neizmerno drago.
U svakom slučaju Nojz fest, festival bučne muzike, opravdao je svoj naziv. Kroz dve odlične večeri i kvalitetnim lajnapom bio je centar zbivanja u Istočnoj Srbiji. Došli su ljudi sa svih strana, iz Negotina, Kladova, Bora, Zaječara, Knjaževca, Majdanpeka, Niša, Beograda, Amsterdama, Beča… SVEMIRA… I mislim da je većina otišla sa bukom u duši, srcu i umu, napunjenih baterija i da će ih to držati do neke sledeće buke… A to je ono najvažnije.
Long live Nojz Fest!
…..ako tu svoje prste ima Miljan Ristić, upošte ne sumnjam u jednu odično režiranu rock smotru. Takvih kao on, nije preostalo puno u Srbiji.
Pozdrav dobri moj rokenroleru