Da li je bolje sagoreti ili izbledeti?

„Bolje je sagoreti nego izbledeti“ je fraza koja upućuje na sveću ili vatru ali u jednom metaforičnom konetkstu. Pojmovima „izgaranje i sagorevanje“ definiše se uzbudljiv, ambiciozan, vrlo često poročan život; život u kome se rano troši sva životna energija, koji se često okončava smrću u mladosti kao što je bio slučaj kod mnogih rok zvezda. U tom smislu „izbledeti“ bi značilo jednostavno živeti bezbedno, ne rizikovati, životariti. U suštini živeti dug, ali dosadan život koji ne utiče ni na koga. Ovaj citat nosi sličnu poruku kao stih iz pesme Dilana Tomasa, koji kaže: „Ne idi nežno u tu laku noć/već besni, divljaj na umiranje svetlosti.”[1]

Takođe, postoje fraze koje se mogu poistovetiti sa ovom frazom a koje su se u najvećoj meri vezivale za rokenrol i poročan i kriminalan život. Neke od njih su.

Živi brzo, umri mlad, budi lep leš.

Bolje je živeti dvadeset godina kao lav nego 100 godina kao miš.

„Bolje je sagoreti nego izbledeti“ je stih iz pesme Nila Janga Hey Hey, My My (Into the Black) koji je uticao na mnoge bendove: Sex Pistols, Nirvanu, Def Lepard… i jednostavno znači da treba da se držite svojih snova i uverenja dokle god možete, dok vam ne unište život i razum i ljusku vašeg bivšeg ja, umesto da jednostavno odustanete i kapitulirate pred većim društvenim snagama koje nastoje da vas normalizuju i unište vaš kreativni duh. Simbolika sugeriše, suprotno tradicionalnim hrišćanskim dogmama, da je pakao poželjniji od Čistilišta, da treba goreti i patiti, a ne bledeti u beznačajnosti i biti zaboravljen.

Poenta ove fraze sugeriše da je bolje pokušati svom snagom i ne uspeti, nego odustati. U tom kontekstu Alfred Lord Tenison kaže: „Bolje je voleti i izgubiti, nego nikada ne voleti”. Ako ljubav shvatate kao  strast prema onome što radite, onda ove dve izreke imaju isto značenje.[2]

Za izraz „Bolje je sagoreti nego izbledeti“ prvi put sam čuo kada je Kurt Kobejn izvršio samoubistvo i koji je on napisao u svojoj oproštajnoj poruci. U tom trenutku nisam imao pojma da je to stih neke pesme. Moj prvi utisak je bio da je Kurt poručivao da je bolje „izgoreti“ – umreti ili nestati nego biti zaboravljen ili biti osuđen na polako nestajanje sa ovog sveta kroz postepeno gubljenje moći, pažnje ili razuma.

Međutim, kada govorimo o Kurtu Kobejnu i sagorevanju, u cilju zaokruživanja priče, svakako treba uzeti u obzir Džima Morisona, Elvisa Prislija, Džejmsa Dina, Tupaka, Ejmi Vajnhaus, Džimija Hendriksa, Dženis Džoplin i Merilin Monro. Svi su doživeli fenomenalne kratkoročne karijere. Takođe, nasuprot popularnosti koju su uživali, životi su im bili ispunjeni tragičnim događajiama, što se okončalo preranom smrću.

Kroz ove primere, sagorevanje se može shvatiti kao stanje iscrpljenosti koje može biti emocionalno, fizičko ili mentalno. Do njega dolazi usled stalnog stresa, što dovodi do sumnje u sebe, depresije, umora i gubitka kontrole.[3]

Pitam se da li bi pomenuti bili popularni i slavni u toj meri da im životi nisu bili tragično skraćeni i da li bi protok vremena umanjio tu ogromnu popularnost i hajp koji ih okružujuju i dan danas?

Ako sagledamo tezu o „nestanku (bleđenju)“, nužno je da sagledamo one izvođače i umetnike koji su ostvarili dugogodišnji uspeh tokom svojih karijera. U prvom planu tu su glumci poput Roberta Redforda, Džeka Nikolsona, Roberta De Nira i Meril Strip. Takođe, od muzičara tu su U2, Rolling Stones, Aerosmith, Elton John i Foo Fighters. Svi su imali uspeha na početku svoje karijere ali i ostali relevantni i aktivni tokom godina razvijajući svoje karijere i interesovanja.

Bivši bubnjar Nirvane, Dejvid Grol, možda je mislio da je njegova karijera završena u dvadeset petoj godini života kada se Kobejn ubio, a bend raspao. Međutim, Grol je osnovao Foo Fighters 1994. godine koji se danas smatra jednim od najboljih live-act bendova na svetu. Foo Fighters su tokom svoje duge karijere, osvojili četiri Gremi nagrade za najbolji rok album. Snimili su 10 albuma i prodali više od 10 miliona primeraka svojih muzičkih izdanja. I danas su svi njihovi nastupi rasprodati.

U međuvremenu Grol je stekao status najfinijeg momka u roku, jer je uključen u mnoge aktivnosti  koje podržavaju usvajanje dece, građanska prava, kreativnu umetnost, ljudska prava, LGBT zajednicu, opismenjivanje, borbu protiv HIV-a, autizama i raka.[4]

Zatim tu su Semjuel L. Džekson, Vajola Dejvis, Stiv Karel, Tomi Li Džons, Marta Stjuart, Oktavija Spenser, Džudi Denč koji su stekli veliku popularnost i uspeh tek nakon svoje 40. godine i koji danas, u svojim poznim godinama, uživaju u vrhuncu svoje slave.

Napomenuo bih da su glumci i muzičari koje sam pomenuo danas poznatiji i uspešniji nego da su ostali jedinstveno čudo sa jednim hitom ili kratotrajnom ulogom. Shodno tome pojam „nestajanje (bleđenje)“, može se definisati kao gubitak svežine, vitalnosti ili energičnosti. Slava, popularnost i status predstavljaju postepen proces i često osoba dobija svoja najviša i najznačajnija priznanja kako njena karijera sazreva, kao što je slučaj sa Nil Jangom.[5]

Sagoreti ili izbledeti? Kao i mnogo toga u životu, sve je izgleda stvar izbora, ali i sticaj okolnosti i igra sudbine.


[1] Linked in: Kishore Shintre – It is better to burn out than fade away 
[2] Linked in: Kishore Shintre – It is better to burn out than fade away 
[3] Johnrmiles.com: Is-it-better-to-burn-out-than-fade-away 
[4] Johnrmiles.com: Is-it-better-to-burn-out-than-fade-away 
[5] Johnrmiles.com: Is-it-better-to-burn-out-than-fade-away

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Why ask?