Prvi put kada sam čuo Radioheadovu pesmu Paranoid Android i pogledao video na MTV-u, bio sam razvaljen. Imao sam jasan osećaj da sam svedok pravog remek-dela; onog koje bi moglo promeniti istoriju muzike.
Pesma direktno upućuje na Marvina paranoidnog Androida iz naučno-fantastične sage „Autostoperski vodič kroz galaksiju“. Marvin je robot koji je uvek depresivan, jer se beskrajne mogućnosti u njegovom umu troše na ponavljajuće, trivijalne aktivnosti. Njegova rečenica je nezaboravna: „Ovde sam sa mozgom veličine planete a traže od mene da pokupim parče papira.“
Naziv albuma, OK Computer, takođe potiče od rečenice koju je izgovorio drugi lik iz sage: Kapetan Zaphod Beblebroks, koji uzvikuje po dolasku na svoj brod: „OK kompjuteru, sada želim potpunu manuelnu kontrolu“.
Tom Jork (Thom Yorke) odabira najinteligentnijeg, depresivnog lika u istoriji književnosti, i vidi sebe unutar njega: senzibilnog mladića sa kompleksnim emocijama, kojeg guši otuđeni svet koji ga okružuje. To otuđenje posledica je njegovog ponašanja, poput tuširanja sa kapom na glavi i stavljanja šampona u oči kako bi isprao suze, baš kao što zamišlja da je u drugom svetu. On pokušava da pobegne od stvarnosti i to je njegov način da se bori protiv sveta, u kojem ljudi prljaju svoju dušu i prodaju svoja tela i tako izbegne sopstveno posrnuće.
Jedino mesto za beg je u njegovoj mašti. Stih u pesmi „ Kad ja budem kralj, ti ćeš prvi pred zid “ savršeno ilustruje glavnog junaka koji počinje maštati o osveti u imaginarnoj stvarnosti – jedinom mestu gde može da iskaže snagu. Stih „Ambicija te prilično ružnim čini / ritajuće i skičeće malo Guči prasence“ predstavlja njegovu tešku kritiku materijalističkog načina života koji vas prisiljava da po svaku cenu težite uspehu i novcu. To je optužba upućena onima koji se ponašaju brutalno, gubeći sve aspekte čovečnosti i empatije, jer su previše fokusirani na beskorisne stvari (kao što je onaj Mali Pigi, koji gubi prisebnost, jer mu se piće prosulo – pravi incident koji je Jork video u pabu). U spotu s jedne strane vidimo naivnog, prostog dečaka koji provodi vreme sa svojim prijateljem, dok je s druge strane korumpiran i sitničav svet, pun ljudi kojima nije stalo ni do koga. U svom imaginarnom svetu, protagonist stvara drugačiju, srećniju stvarnost kao kompenzaciju za stvarni život od kojeg neprekidno pokušava da pobegne.
Zato on zamišlja anđela koji helihopterom dolazi da ga spasi i nakon toga igra stoni tenis sa njim. Dok mladić pronalazi mir i spas u fantaziji, pakosni korumpirani političar uništava se vlastitim rukama. Međutim, i on kao takav naći će nekoga ko će mu pružiti drugu priliku. Simbolika je i više nego jasna.
Bog voli svoju decu, da
To u izvesnom smislu upućuje na ponovno rođenje, nakon iskupljenja za učinjene grehe. To je tekstualno predstavljeno i pročišćavajućom kišom koja silazi s neba da opere njegove grehe.
Padni kišo, padni kišo
hajde, padni kišo na mene
sa velike visine
sa velike visine… visine…
Muzički gledano, vlada obilje zvukova. Perkusije na početku pesme nastale su upotrebom kabase, instrumenta afričkog porekla, sličnog marakama. Harmonije unutar pesme su čudesne. Stalno prisustvo ne-dijatonskih akorda i neobičnih progresija dokazuju da su pesme Radiohead-a sve sem harmonično očigledne. Struktura pesme je neverovatno složena. Čak i kada se sluša tekst pesme, shvatate da je potrebno zvučno istraživanje i naporan rad da biste sastavili nešto tako artikulisano i detaljno.
Kolin Grinvud (Colin Greenvood) je rekao: „U pesmi Paranoid Android, imali smo ideju da ukombinujemo DJ Shadow-a i The Beatles-e. Tom Jork je potvrdio da je originalna ideja stigla od Bitlsa. U početku su postojale tri pesme, ali crpeći inspiraciju iz Bitlosove „Happiness Is A Warm Gun“, pesme su objedinjene u celinu.
Danas možemo reći da je to savršeno uspelo.
Ceo album je remek-delo, jer je u pitanju vanvremensko delo. Album kao da nagoveštava nešto što će se dogoditi i potvrđuje činjenicu da sagledavanjem ličnih iskustava i razumevanjem prošlosti stvaramo nove šanse i mogućnosti. Čak i u muzici. Tokom godina, Radiohead je konstantno sledio ovu ideju, u konkretnom slučaju da bi video gde će odvesti to eXperimentisanje i kombinovanje roka sa elektronskom muzikom. Godinama kasnije Kid A i Amnesiac će biti objavljeni, dokazujući da elektronska muzika nije namenjena samo za didžejeve. Put kojim je Radiohead krenuo, nije bio samo proročki već i vrlo inspirativan. Oni su izjavili da će muzika postajati sve više digitalna i da rezultat ne mora biti nešto veštačko i izveštačeno. Bili su u potupnosti u pravu.
Molim vas prestanite s tom bukom,
pokušavam da se malo odmorim
od svog tog kukurikanja nerođenih kokošaka u mojoj glavi.Šta je to…?
(možda sam paranoik, ali nisam android)
Kad ja budem kralj, ti ćeš prvi pred zid
s tim tvojim mišljenjem koje nema nikakve važnosti
Šta je to…?
(možda sam paranoik, ali nisam android).Ambicija te prilično ružnim čini
ritajuće i skičeće malo Guči prasence
ti se ne sećaš, ti se ne sećaš.
Zašto moje ime ne pamtiš?
Odrubi mu glavu, čoveče
odrubi mu glavu, čoveče.
Zašto moje ime ne pamtiš?
Pretpostavljam da on pamti….Padni kišo, padni kišo
hajde, padni kišo na mene
sa velike visine
sa velike visine… visine…To je to, gospodine, vi odlazite (padni kišo)
krckanje svinjske kože (padni kišo)
prašina i vriska (hajde, padni kišo)
veze i vezice japija (na mene)
panika, povraćka (sa velike visine)
panika, povraćka (sa velike visine)
Bog voli svoju decu,
Bog voli svoju decu, da!
Veza ka originalnom tekstu: Dario Giardi: Paranoid Android: the true meaning of Radiohead song
Tekst preveo, adaptirao i dopunio: Miljan Ristić a.k.a eXperiment