Pre dvadeset godina Dejvid Finčer (David Fincher) režirao je vrhunsko filmsko remek-delo prožeto egzestencijalizmom i prljavštinom. Ali tri godine ranije, pre nego što je Borilački klub (Fight Club, 1999) osvojio bioskope, priču je osmislio i objavio mehaničar iz Portlanda Čak Palaniak (Chuck Palahniuk). Iako je Palaniakova životna priča poslužila kao glavna inspiracija za roman, u stvari, postoji još jedan kultni deo iz umetnosti devedesetih koji je ukalupljen u priču, kako po svom sadržaju tako i po mračnim tonovima. U pitanju je album benda Nine Inch Nails iz 1994. godine The Downward Spiral.
Album koji je 8. 3. 2019. obeležio dvedesetpetogodišnjicu od objavljivanja, opisan je od strane frontmena Trent Reznora (Trent Reznor) kao primer „poštenosti i emocionalne nezaštićenosti”, što „odvlači u određene poroke koji zapravo predstavljaju suštinske pokušaje da se umanji bol koji neka osoba skriva u sebi”. Započet je kao i većina velikih umetničkih dela, sa iskrenim promišljanjem i samoprocenom čak i u mračnim i užasnim delovima kojima se Trent radije ne bi bavio. Iako će album postati ikonsko muzičko delo rok istorije, započet je Renzorovim skromnim pokušajem deljenja svoje ljudskosti sa svetom, nadajući se da će neki slušaoci uspostaviti vezu sa sirovom emocijom koju je izrazio.
Desilo se da Palaniak bude jedan od podstaknutih slušalaca. On je izneo u jednom svom tvitu da je „Borilački klub pisan dok se u najvećoj meri iz pozadine vrteo i iznova ponavljao album The Downward Spiral”. Naravno i reditelj Dejvid Finčer je bio pod velikim uticajem stvaralaštva Nin Inch Nails-a. Pre Borilačkog kluba Finčer je iskoristio remiks pesme Closer u uvodnoj špici svog filma Sedam (Se7en, 1995). Ugledni reditelј će i kasnije sarađivati sa Reznorom i producentom Atikus Rosom (Atticus Ross) koji su zajednički komponovali partiture za Finčerovu Socijalnu mrežu (The Social Network, 2010), Devojku sa tetovežom zmaja (The Girl with Dragon Tattoo, 2011) i Nestalu (Gone Girl, 2014). Iako je ovaj poslovni odnos između Reznora i Finčera bio od suštinskog značaja za ove filmove, to je indirektna veza između albuma The Downward Spiral i Borilačkog kluba koji ostaje najveći doprinos Nine Inch Nailsa u svetu filma.
Na samom početku albuma mi u trenutku bivamo transportovani u um napaćene duše dok Renzor peva kroz grubi industrijal zvuk.
I am the voice inside your head (Ja sam glas unutar tvoje glave)
And I control you (i ja te kontrolišem).
Protagonist NIN-a svestan je svog konflikta sa Gospodinom samodestruktivnim (Mr. Self Destruct) mnogo pre Finčerovog protagoniste, tako da se lako može zamisliti pojavljivanje nesanice i rastući uticaj Tejler Durdena (Tyler Durden)[i] na njegovo psihičko stanje, što se može čuti u pesmi The Becoming:
It’s a part of me (To je deo mene)
It’s inside of me (To je unutar mene)
I’m stuck in this dream (Zarobljen sam u ovom snu)
It’s changing me (To me menja).
Tajler Durdenov odnos prema životu odražava se na neimenovanog protagonistu i njegovo nezadovoljstvo velikim korporacijama, potrošačkom kulturom i materijalizmom, što ga navodi na demoliranje svog stana u cilju oslobođenja od robovanja IKEA nagonu. Ti pokušaji oslobođenja od materijalizma su neprekidana tema u filmu, tako da kasnije u filmu bivaju uništeni Apple kompjuteri, franšizni kafići i naravno kompanije kreditnih kartica.
Pesma sa albuma Downward Spiral, March of the Pigs predviđa ove događaje, dok Renzor urla na društvenu pohlepu, površnost i manijakalne reakcije:
Don’t like the look of it (Ne sviđa mi se kako izgleda)
Don’t like the taste of it (Ne sviđa mi se kakvog je ukusa)
Don’t like the smell of it (Ne sviđa mi se kakvog je mirisa)
I want to watch it come down. (Želim da gledam kako pada)
Ali pre nego što su se zgrade finansijskog centra srušile na zemlјu u završnoj sceni filma, protagonistovo nezadovolјstvo i obamrlost prema životu najpre su ga dovele do samopovređivanja u besmislenim tučama (ili primoravanjima drugih da ga prebijaju), što je u njegovim daljim samopovređivanjima kulminiralo nanošenjem teških hemijskih opekotina.
Ove scene samopovređivanja aludiraju na celokupan album The Downward Spiral dok narator krivi Gospodina samodestruktivnog (Mr. Self Destruct) za svoj „savršeni krug ožiljaka (perfect ring of scars)” u pesmi Ruiner. Sledeća pesma The Becoming nastavlja da oslikava nasilne prikaze:
He’s covered with scabs (Prekriven je krastama)
He is broken and sore. (Slomljen je i izranjavan)
Na posletku, borbe su postale pokušaj destrutivne samoterapije, težnja da se „fokusira na bol, jedinu stvar koja je stvarna (focus on the pain, the only thing that’s real)”.
Refleksija Marle Singer[ii] i emocionalno nasilna veza kroz koju prolazi sa naratorom takođe može biti pronađena u The Downward Spiral. U svom padu u ludilo, Reznorov narator postaje konzument opijen požudnom strašću što se može čuti u Big Man with a Gun, pesmi koja je prvobitno zamišljena kao satira za mizoginiju zastupljenu u gangsta repu tog vremena.
Seksualna veza između naratora i Marle najjasnija je paralela sa pesmom Closer, dok protagonist deli svoje najanimalinije strasti:
You let me violate you (Dozvolila si mi da te silujem)
You let me desecrate you (Dozvolila si mi da te oskrnavim).
Između pesme i filma postoji još dublja paralela, kako Marla predstavlja jedinu istinsku nadu koju narator gaji, emocija je odjeknula u poslednjem stihu pesme:
You are the reason I stay alive (Ti si razlog da ostanem živ).
Uprkos gajenju nade za životom i vezom koju je uspostavio sa Marli, narator nastavlja da se uvija u razuzdani narcizam dok ga Tajler Durden / Gospodin samodestruktivni sve više obuzima. U filmu, neposredno pre nego što narator shvati da je on zapravo Tajler, zapitao je samog sebe:
Da li sam svako veče ranije odlazio u krevet? Da li sam kasnije spavao? Da li sam sve duže i duže bio Tajler?
Alter ego je zapravo postao primarni ego sa kompleksom Boga, pretvarajući Borilački klub u samostalnu terorističku organizaciju koja se sa poštovanjem pokorava svakoj Tajlerovoj naredbi.
U pesmi I Do Not Want This Reznor vrišteći izražava želju za božanskom sveprisutnošću baš kao što Tajler ima licencu za Borilački klub / Projekat sakaćenje, širom Ujedinjenih država:
I want to know everything (Želim da znam sve)
I want to be everywhere (Želim da budem svuda).
To je uznemiravajući cilj, koji Tajler postiže kroz „svoje savršeno kraljevstvo ubijanja, patnje i bola” što „zahteva posvećenu svirepost učinjenu u njegovo ime” (Heresy).
Kako stvari nastavljaju da eskaliraju iz samopovređivanja u užasvajući teror i nasilje, protagonist shvata da gubi kontrolu nad situacijom. Gotovo da možete čuti naratorovu isposvet Marli u pesmi The Becoming:
Even when I’m right with you (Čak i kada sam tu sa tobom)
I’m so far away (Ja sam tako daleko)
I can try to get away (Mogu pokušati da pobegnem)
But I’ve strapped myself in. (Ali sam unutar sebe zarobljen)
U Borilačkom klubu narator napokon postaje svestan da je izgubio kontrolu i da je zapravo on Tajler Durden, terorist, samopovređivač, emotivni zlostavljač – Gospodin samodestruktivni (Mr. Self Destruct). Ovaj momenat je uhvaćen u NIN-ovoj pesmi A Warm Place, ambijetalnom instrumentalu koji nudi priču o tračku nade. Ta nada proizilazi iz protagonistove sposobnosti da bude iskren prema sebi, jasno videći svoje problematične postupke, i naposletku pokušajima da sve to ispravi.
U filmu protagonist pokušava da se izvini Marli za svoje zle postupke i spase je od samog sebe. To je scena koja se može povezati sa refernom pesme Reptile. Iako ju je zlostavljao etiketirajući je kao lažljivicu i kurvu, sada je u stanju da primeti kako je lepa i prekrasna.
Oh, my beautiful liar (Oh, moja lepa lažljivice)
Oh, my precious whore (Oh moja prekrasna kurvo)
My disease, my infection (Moja bolesti, moja zarazo)
Pored toga, on ispovedajući priznaje:
I am so impure (Ja sam tako grešan).
Na vrhuncu albuma i filma, kada se suoči sa bolom koji je izazvao, protagonist napokon shvata da je nemoćan da se suprostavi svojoj destruktivnoj ličnosti. Nesposoban da vidi drugi izlaz iz situacije u kojoj se našao, on pokušava da izvrši samoubistvo samo da bi ubio taj parazitski alter ego koji je opisan u numeri po kojoj je album i nazvan ali i završnoj sceni sa neboderima u filmu. Međutim, protagonist u oba slučaja preživljava, što šalje poruku da postoji šansa za oporavak i novi život posle destruktivne prošlosti.
Međutim, i film Borilački klub i album The Downward Spiral završavaju se dvosmisleno. Film se završava uspešnim terorističkim napadom koji uništava više nebodera, dok protagonist nastavlјa da krvari iz rane koju je sam sebi naneo vatrenim oružijem. Album se završava pesmom Hurt kojom nastavljaju da se postavljaju pitanja:
What have I become (Šta sam to postao)
i iznose se priznjanja:
I will let you down (Izneveriču te)
I will make you hurt (Povrediću te).
Ni jedan završetak vas neće ispuniti nejasnim osećanjima. Ipak, postoji nešto duboko lјudsko i prepuno nade u sceni u kojoj se protagonista i Marla drže za ruke dok se svet oko njih ruši. To se reflekujte u završnici pesme Hurt gde Reznor rešava:
If I could start again (Ako bih mogao ponovo da počnem)
A million miles away (Milion milјa daleko)
I would keep myself (Sačuvao bih sebe)
I would find a way (Mogao bih naći način).
Svakako da nije jasno da li su oba karaktera dobila priliku za promenu nakon završetka priče. Ove završne događaje možemo tumačiti kao argument da će spirala i dalje nastaviti da se uvija i da će haos pobediti na kraju. Zaista, egzistencijalne krize, zavisnosti i ciklična razaranja koja su predstavlјena u ovim bezpredrasudnim i smelim umetničkim delima, nisu lako savladiva. Međutim, čini se jasnim da oba dela nude trunku svetlosti na kraju dugog, tegobnog tunela – svetlosti koja se može postići kada se zrabi ruka nekoga kome je stalo i koji je spreman da prođe kroz to „veoma čudno vreme u životu” zajedno sa tom problematičnom dušom.
Ja sam Džekov oklevajući osećaj nade.[iii]
Izvor: The Dark Bond Between Fight Club and Nine Inch Nails’ The Downward Spiral
Prevod i adaptacija teksta: Miljan Ristić a.k.a eXperiment
[i] Tejler Durden (Tyler Durden) – Glavni lik u filmu i romanu Borilačku Klub
[ii] Marla Singer – Glavni ženski lik u Borilačkom klubu
[iii] Ja sam Džekov … je citat koji se na više mesta spominje u filmu…