Države će postati veće i moćnije. Naoružane najđavoljskijom tehnologijom za ugnjetavanje, one će sve više i više svoditi pojedinca na blebetavog humanoida. Budućnost donosi neravnopravan sukob između čoveka i države, i čovekov poraz biće ponižavajući i potpun.
Antoni Bardžis – 1985
Bardžisova „1985“ godina objavljena je 1978. godine a nastala je inspirisana i u čast Orvelove „1984“. Knjiga se sastoji iz dva dela. Prvi deo je sastavljen od eseja i intervjua sa Bardžisom i u najvećoj meri odnosi se na objašnjenje i analizu romana „1984“. Na 130 strana Bardžis se bavi tom Orvelijanom ali i još mnogo čime. Čitajući prvi deo svakako da ćete saznati dosta novog o kultnom Orvelovom romanu.
Pored romana „1984“ koji je, shodno samom naslovu, očigledni prethodnik Bardžisove „1985“, Entoni se bavi analizom i Zamjatinovog „MI“, Hakslijevog „Vrlog novog sveta“, Orvelove „Životinjske farme“ i svojeg romana „Paklena pomorandža“. I ne samo tim. Iznete su tu još mnoge teorije, studije i analize koje u najvećoj meri objašnjavaju sistem vladavine i uspostavljanja jedne diktature kao i pokušaj vladajuće garniture da razbije indivualnost svakog pojedinca pa samim tim da načini idealnog poslušnog građinina i podanika. Mene je iznenadila činjenica koja je izneta u prvom delu knjige i koja govori da je u trenutku kada je „1984“ pisan, Orvel nije pokušavo da prikaže i opiše neku imaginarnu mračnu budućnost, već da je sve to video u Engleskoj u kojoj je živeo, da je roman trebalo da se zove „1948“ jer se tim vremenom i bavio i tada je i pisan, ali da su ipak zadnje dve cifre u godini permutovane pa je tako nastala „1984“.
U Bardžisovoј studiji spominje se i „otac modernog anarhizma“ Mihail Bakunjin, koji se u najvećoj meri vezuje za revolucionarni oblik anarhizma – kolevistički anarhizam koji se razvijao isto vreme kada i marksizam ali je ipak različit od marksizma. Zatim tu je i pionir biheviorizma Ivan Pavlov koji se bavio psihom pojedinca i čija su znanja i iskustva iskorišćena u knjizi da bi se dalo detaljno naučno objašnjenje uspostavljanja totalne kontrole nad stanovništvom satiranjem individualnosti i slobodne misli u svakom pojedincu.
Smatram da je prvi deo knjige u stvari najbolja i najdetaljnija analiza Orvelovog remek-dela pa se samim tim može i smatrati jednom naučnom, sociološkom, kulturološkom ali i književnom studijom.
Drugi deo knjige je roman koji se dešava te neke 1985. godine u Engleskoj koja je za tu priliku nazvana Tukanija. Sudeći po naslovu mnogi će možda pomisliti da je u pitanju nastavak Orvelove „1984“, ali zar Orvelova „1984“ nije završena na najbolji mogući način, tako da joj nastavak nije potreban? Vinston je na kraju romana shvatio, odnosno, bio nateran da shvati da zapravo voli Velikog Brata i to je kraj koji ne treba i ne može da se nastavlja.
Shodno tome Bardžisova „1985“ nije bukvalan nastavak Orvelove „1984“, ali posmatrano iz drugog ugla i jeste, jer velikim delom objašnjava, dimistifikuje, analizira i otkriva neke istine koje nismo znali, niti smo dokučili dok smo čitali Orvela. Ipak, „1985“ je jedna sasvim drugačija priča koja je takođe jedna distopija ili kako je Bardžis radije naziva kakotopija.
Ono što je neminovno, da bi se Bardžisova „1985“ shvatila na najbolji mogući način neophodno je da se prethodno pročita Orvelova godina prethodnica, jer se u „1984“ mnogo toga objašnjava, o čemu kasnije piše i nadovezuje se i sam Bardžis. Stiče se utisak da je Bardžis svoj roman pisao sa pretpostavkom da će budući čitaoci najpre pročitati Orvela, Zamjatina, Hakslija pa tek onda ovu njegovu kakotopiju, pa je shodno tome smatrao da će oni znati pojedine elemente kojima se on bavio u svom romanu. Na primer, delovi romana pisani su tim novim službenim jezikom, uprošćenim i skraćenijim, koji je u primeni i u Orvelovoj Okeaniji i u Bardžisovoj Tukaniji, u kojem ima mnogo novih reči nastalih spajanjem već postojećih reči i koji ima za cilj da ljude odvrati od nepoželjnih i buntovnih misli, pa su samim tim reči koje podstiču i asociraju na takve misli i postupke ukinute iz novogovora. Takav izraz čitaocu na trenutke može biti zbunjujuć pod uslovom da nije čitao Orvela i njegovo objašnjenje o Novogovoru tj. Englosocu. Sa druge strane, ko je čitao Bardžisov roman „Paklena pomorandža“, koji je pisan tim nekim atipičnim slengom lako će pregurati i ovaj roman. Ipak, prethodno čitanje „1984“ i ostalih pomenutih distopijskih romana je preporuka, bez obzira što se prvi deo knjige detaljno i opširno bavi njihovom analizom. Samo na taj način knjiga (roman+studija) shvatiće se na najboji mogući način. Znači, za ovu knjigu sa naslovom sastavljenim od četiri broja neophodna vam je uvertira i priprema. Kao predigra pred sam čin seksa. Morate se dobro zagrejati i uzbuditi pre nego što Bardžis krene sa napastvovanjem vašeg uma dešavanjima iz svog romana „1985“.
Država Tukanija je u haosu. Može se reći na ivici anarhije. Islamizacija je u zamahu. Islam je postao religija koja dominira. Hrišćanstvo je gotovo izumrlo. Politički sistem je neka kombinacija kapitalizma i komunizma u kojem ništa ne funkcioniše kako treba. Svi sitemi su nefunkcionalni. Sindikalizam je svakim danom sve jači. Ljudi se navodno bore za svoja prava štrajkujući i protestujući iz svakojakih bespotrebnih i banalnih razloga a zapravo delovanje tih sindikata haos i nefunkcionalnost podiže na još viši nivo. Na ulicama je nasilje i nered. Mnogo je beskućnika i besposlenih. Školstvo je obezvređeno i degradirano. Ljudi su zatupljeni upotrebom masmedija. Kratko rečeno: Bardžisova „1985“ prikazuje jedan raspad sistema na svim nivoima. Ali bukvalno.
Kao i u romanima „1984“, „Mi“, „Vrli novi svet“, „Paklena pomorandža“ koji se spominju u ovoj knjizi i „1985“ se bavi tom suprostavljenošću pojedinca i sistema. Možda ne tako izraženo kao što je to učinjeno u pomenutim romanima, ali ipak prikazuje taj sunovrat individualizma koji je simbol za ljudsku slobodu i koji stoji nasuprot bilo koje vrste kolektevizma.
Protagonist romana Bev Džouns je bivši profesor istorije koji je bio prinuđen da se zaposli u fabrici kada je ostao bez posla profesora. Država u kojoj živi uspostavila je takav sistem vladavine u kojem je školstvo, nauka i znanje postalo obezvređeno i banalizovano a samim tim i svako intelektualno zanimanje i zvanje suvišno i nepotrebno. Sistemu nije potreban intelekt i znanje. To je štetno i beskorisno. Sistemu je potrebna prosta radna snaga koja će da radi, proizvodi i doprinosi, bez bilo kakvih upuštanja u svrsishodnost i opravdanost takvog stanja stvari. Bev kao jedan intelektualac nije mogao da se uklopi u takav sistem funkcinisanja i život kreće lagano da mu se raspada, nakon što mu je supruga tragično nastradala u požaru. Gubi posao, odbija da se učlani u sindikat, ostaje bez krova nad glavom i ćerkice ometene u razvoju. Počinje da klošari i ubrzo biva odveden na rehabilitaciju da bi mu se protiv njegove volje pomoglo da se uklopi u sistem i postane koristan član društva, jer kao usamljena jedinka koja odbija da bude deo kolektivizma nikom nije potreban. A državi je stalo do svakog pojedinca, pa čak i Beva koji je prilično tvrdoglav, principijalan i nepopustljiv u svojim namerama, jer želi da od svakog od njih načini građanina po meri i standardima kakvi njoj odgovaraju.
To bi ukratko bila radnja romana „1985“, ali da ne otkrivam previše. Preporučujem da pročitate ovu Bardžisovu kakotopiju. Sigurno da nije stekla popularnost romana „1984“ kojim se u velikoj meri bavi. Svakako da ovaj roman Bardžisu nije doneo status koji mu je donela „Paklena pomorandža“ i možda je on najslabiji roman od pomenutih distopijskih romana u ovom tekstu, ali to ne znači da ne treba da bude pročitan. Treba iz više razloga. Dva najbitnija su sledeća:
Prvo, objasniće vam mnoge stvari vezane za Orvelove romane i njegove književne prethodnike koji se bave sličnom temom.
Drugo, treba videti i doživeti čitajući tu alternativnu budućnost koju je „otac pomorandže“ predvideo i opisao u svom romanu pre više od 40 godina.
Ako stanje stvari iz romana prepoznate i poistovetite sa životom koji živite, to znači da je Bardžis ipak nešto i predvideo, odnosno, možda ćete shvatiti činjenicu da se neke stvari nikad ne menjaju, što je pre mnogo godina Orvel skontao i rekao:
Ako hoćeš sliku o budućnosti, zamisli čizmu kako gazi ljudsko lice – zauvek.
Zato nema nikakve veze da li je to godina 1948, 1984, 1985, 1999, 2019 ili 2984… uvek će biti ljudskih lica i uvek će biti čizama koje će gaziti ta lica. Godina je samo broj!
