To je obimna knjiga, znate, trebalo mi je godinu i po dana da je napišem, ali počeo sam samo sa jedinim ili dva paragrafa. Napisao sam te paragrafe i stavio ih u fijoku svog radnog stola i zaboravio na njih. Zatim, tri ili šest meseci kasnije, dobio sam ideju da bih taj jedan, odnosno, dva paragrafa mogao da pretvorim u novelu i krenuo sam sa pisanjem. Nisam imao planove. Nisam imao organizaciju. Nisam imao zaplet priče. Počeo sam sa jednim, to jest, dva paragrafa i samo sam nastavio da pišem. Priča me je vodila do samog kraja. Ako imate plan, ako znate kraj na samom početku, onda nije zabavno pisati roman. Znate, slikar može nacrtati skice pre nego što krene da slika, ali ja ne. Tu je belo platno, ja imam ovu četkticu za slikanje i samo naslikam sliku.
Citat iz intervjua koji je Haruki Murakami dao za New Yorker a povodom objavljivanja njegovom novog romana „Ubistvo Komtura“.