Drugo veče trećeg Border Rocka su pored dobre muzike obeležile i veoma loše vremenske prilike koje su inače zahvatile celu Srbiju. Kako je festival bio organizovan na otvorenom, u tvrđavi Fetislam postojala je velika mogućnost da kiša i vetar osujete drugo veče festivala. Ipak, velikim trudom, voljom, zalaganjem i upornošću organizatora, to se nije dogodilo. Pred sam početak druge večeri Border Rocka, kada je kiša krenula da pada u velikim količinama, doneta je odluka da se festival prebacu u halu Doma omladine u Kladovo. Međutim, to je iziskivalo velike napore i posao, što je podrazumevalo premštanje instrumenata, ozvučenja, rasvete, pića… ali nije bilo drugog izbora.
Iz tih razloga, početak druge večeri BR-a je malo kasnio, tako da je svirka krenula oko 21 sat. Na binu je prvi izašao zaječarski trio Vacuum, koji je svojim žestokim instrumentalima odlično provozao publiku koja se polako sakupljala u sve većem broju i pripremao za još jedno veče dobrog zvuka.
Ruski dvojac Prana koji me je neminovno podsetio na White Stripes je svojim nastupom pokazao da bend sastavljen samo od gitare i bubnja može da zvuči i više nego odlično i moćno. Energična Nataša se lomila i skakala na bini a njen ortak iz benda, bubnjar je takođe divljao za bubnjevima.
Onda su na binu izašle njih četiri ludače okupljene pod nazivom The Darts i svojim energičnim i provokativnim nastupom razvalile kladovsku publiku. Četiri devojke obučene u kratke crne haljine isprašile su ga za medalju, skakale i valjale se po bini. Pankerski 100%!
Svakako da je događaj večeri bio nastup Atheist Rapa koji su još jednom potvrdili da su odlični i iskusni partimejkeri i tvorci odličnih vibracija. Ko je imao prilike da ateiste gleda i sluša uživo zna dobro o čemu govorim.
Neophodno je da pomenem da je u sklopu drugog dana Border Rocka #3, pre samog koncerta, u kafeu Don Pepe Bar održana promocija knjige prevoda „100 Pesama – Muzika moje duše“ autora Miljana Ristića koja predstavlja prevode 100 pesama sto različitih muzičkih izvođača.
Zaključak
Posle dva dana rock-borderovanja zaključak je da je i ovaj treći po redu festival ipak uspeo, iako je kiša bila uporna u tome da ceo događaj upropasti. Prve večeri nije bilo kiše i veliki broj ljudi iz Kladova, Negotina, Zaječara i obližnje Rumunije, koji se okupio u tvrđavi Fetislam imao je i više nego odličan provod. Pričaju ljudi da odavno takav događaj nije bio u Kladovu. Jednostavno bili su zatečeni doživljenim i nisu mogli da se otrgnu utisku da se tako nešto dešava u Kladovu.
Drugo veče se može obeležiti kao jedna velika borba organizatora na čelu sa Dejanom Mihajlovićem sa višom silom i lošim vremenskim prilikama. Zapravo, Dejan nam je svima pokazao kako treba svaki pojedinac da se bori za svoje ciljeve. Uložio je makisimalno sve svoje mogućnosti da spreči odlaganje festivala zbog loših vremenskih prilika. Bravo Deki, pokazao si svima kako se treba boriti za rock and roll. Dok je ljudi poput tebe znam da će rock and roll živeti, ma koliko to bilo teško i naporno. Hvala ti na tome!