10 filmova o muzici i životu muzičara

Igrani filmovi o muzici, o životu muzičara. Njihovi usponi i padovi. Lične tragedije. Njihov uticaj i njihovo nasleđe. A na prvom mestu NJIHOVA MUZIKA. Zbog muzike koju su stvorili i snimljeni su filmovi o njima. Zbog toga kakvi su bili, jedinstveni i neponovljivi ekranizovan je njihov život. Na vama je samo da ih pogledate. Ovo je moj izbor 10 najboljih filmova o muzici i životu muzičara.

AMADEUS (1984)

Film kultnog režisera Miloša Formana Amadeus predstavlja biografsku priču o velikom kompozitoru i geniju Wolfgang Amadeus Mozartu. Film je snimljen daleke 1984. godine (ne Orvelove svakako) i osvojio je 8 oskara. Film na najbolji mogući način vizuelno prikazuje ljudsku sujetu, ljubomoru, zlobu, prezir i mržnju i šta je sve čovek u stanju da uradi iz puke zavisti i prezira prema drugom čoveku, čoveku većem i boljem od samog sebe. Forman je svojim prikazivanjem i ekranizovanjem ljudskog karaktera, paklenih borbi unutar ljudskog bića, opsedanja mržnjom i besom, kao i zanosa, ushićenja i emocija doživljenih prilikom stvaranja te vanvremenske muzike, zadao domaći zadatak čitavom filmskom estamblišmentu još pre skoro 30 godina. Normalno, da je sav taj visoki nivo postgnut i ostvaren kvalitetnom karakterom glumom glavnih glumaca, protagonistima filma. Sa druge strane, film govori o jednom velikom geniju i intelektu, dobroćudnom, isuviše iskrenom i pomalo naivnom mladom kompozitoru koji zapravo ne može da shvati kako život funkcioniše i da oni koji su kraj njega i koji ga „tapšu po ramenu“ i nude mu pomoć zapravo nisu njegovi prijatelji već oni koji mu rade o glavi. [i] Na žalost 13. aprila, pre samo tri dana, napustio nas je Miloš Forman. Neka mu je večna slava! Ali bez obzira što nas je napustio fizički, njegov duh i njegove ideje živeće večno kroz njegove filmove!

SID I NENSI – SID AND NANCY (1986), remasterizovan 2016.

Sid i Nensi je britanski biografski film koji obrađuje život Sid Višiza (Sid Vicious) basiste kultnog pank benda Sex Pistols  i njegove veze sa problematičnom Nensi (Nancy Spungen). Sid Višiza u filmu glumi Geri Oldman (Gary Oldman) i to je samo jedan od razloga više da se film pogleda. Film govori o destruktivnoj vezi između Sida i Nensi koja je bila prepuna nasilja, bola, konfuzije, nerazumevanja… Ovaj film nije klasična ljubavna priča, naprotiv, to je priča o vezi između jedne psihotične žene i  samodestruktivnog čoveka koji su svoj smisao i svoju ljubav pokušali da pronađu i očuvaju u paklu droge u kojem su se oboje našli. Film nije lak za gledanje. Pun je mučnih scena i situacija ali takav je bio njihov život i njihova nazovimo je ljubav koja je kulminirala misterioznom smrću. Ove 2018. godine navršava se 30 godina od Nensine smrti. Još uvek nije odgonetnuto da li ju je ubio Sid Višiz ili ne. O tome je i snimljen film Ko je ubio Nensi? (Who Killed Nancy?), pa koga zanima može i njega da pogleda.

THE DOORS (1991)

The Doors je biografski film koje je režirao čuveni Oliver Stoun (Oliver Stone) a koji govori o bendu The Doors i dešavanjima koja su se odigrala u šesdesetim i sedamdesetim godinama dvadesetog veka. U najvećoj meri film se bavi životom pevača i tekstopisca benda Džim Morisona (Jim Morrison) kojeg je odglumio Val Kilmer kome je to bila uloga života. Džim Morison je u filmu prikazan onakakv kakav je stvarno bio, kao pesnik, pevač, rokenrol ikona šesdesetih ali i kao problematični mladić koji je imao velikih problema zbog konstantnog korišćenja alkohola i droge. Morison je često dolazio u sukob sa vlastima jer je svojom muzikom i svojim ponašanjem pozivao na bunt i ne prihvatanje stvari koje je establišment nametao i ustrojavao. Tadašnja mladost Amerike, hipi komuna, deca cveća su Džima Morisona doživljavali kao svog gurua pa je samim tim on kao pojava imao značajan uticaj na njih zbog čega je njegovo delovanje moglo da izazove i ozbiljnije društvene probleme i nemire. Film je podelio publiku. Mnogi su osuđivali Olivera Stouna jer smatraju da je ovim filmom bacio senku na Boga rokenrola ali film je ipak samo realno prikazao uspon i pad Kralja Guštera.

SJAJ – SHINE (1996)

Sjaj je australijska biografska drama bazirana na životu pijaniste, muzičkog genija Davida Helfgota (David Helfgott) koji je pretrpeo nervni slom zbog konstantnih pritisaka, maltretiranja i postavljanja nerealnih zahteva od strane dominantnog oca a sve sa ciljem postizanja savršenstva u sviranju klavira. David je proveo nekoliko godina u mentalnim institucijama oporovljajući se od kraha ali nikad nije uspeo da se u potpunosti oporavi. Uvek ga je progonio duh brutalnog oca i frustracije i kompleksi koji su nastali očevim grubim ponašanjem. Međutim, njegov ogroman talenat, ta grandiozna ljubav i strast prema muzici, nemerljiva merilima običnih smrtnika, i ljubav jedne žene, omogućilo mu je da, ipak takakv kakav je, uspe da se izbori za svoje parče mesta pod suncem i da zasja baš kao Sunce. Talantovanog mentalno uzdrmanog muzičkog genija glumi genijalni Džefri Raš (Geoffrey Rush) koji je dobio Oskara za glavnu mušku ulogu. Odličan film koj na jedan vrlo potresan način prikazuje kako roditelj može uništiti život svog deteta pokušavajući da preko njega ostvari svoje neostvarene snove i ambicije.

8 MILJA – 8 MILE (2002)

8 Milja je rep drama u kojoj glavnu ulogu igra Eminem. On glumi repera belca B-Rabbit-a koji pokušava da pronađe svoje mesto u tom svetu hip hopa i repa gde dominiraju afro-crnci. Bukvalno na ivici egizstencije, živi u kamp kućici sa majkom koja ima ozbiljnjih problema i pokušava poput davljenika da pronađe tu slamku spasa. On svoj spas vidi samo u muzici ali nesigurnost i frustracije koje su možda i posledica socijalng statusa i života kojim živi sprečavaju ga da se izbori sa bujicom života koja ga je ponela i u kojoj se sve više davi. Iako Eminem glumi imaginarnog lika u filmu i više je nego očigledno da nam 8 milja prikazuje Eminovu životnu priču i kako je sve počelo. Film je nosi jednu snažnu poruku a to je da uvek treba biti dosledan i slediti svoj put bez obzira na sva iskušenja koja se na tom putu nalaze, jer to je jedini način koji vodi u uspeh. I to je u filmu prikazano na jedan urban reperski način. Baš u skladu sa pojavom i karakterom glavog glumca, velikog repera Eminema. U filmu glumi i Kim Besindžer (Kim Basinger) i Britani Marfi (Britany Murphy) koja je tragično preminula u 27. godini života.

REJ – RAY (2004)

Rej je biografski film koji govori o životu bluz i soul muzičara Rej Čarlsa (Ray Chrales) koji je oslepeo u devetoj godini života i ceo svoj život morao da  probija kroz mrak a poživeo je 73. godine. Znači više od šest decenija Rej Čarls je krčio svoj put ne videvši ništa. A kakav je put iskrčio, da to izgleda nemoguće i neverovatno. Ostavio je ogromno nasleđe iza sebe čitavom svetu. Tvorac Soul muzike, stvorio je i više nego dovoljno hitova i pesama za večnost da ih ne vredi nabrajati. Bio je veliki donator i humanista. Donirao je preko 20 miliona dolara Afro-američkim koledžima i u dobrotvorne svrhe za gluve i slepe osobe. Film prati Rejov život počevši od njegovog rođenja 1930. godine pa sve do 1966. kada je uspeo da prebrodi heroinsku zavisnost i iskobelja se iz tog pakla droge u kojem je zapao. Odličan film za koji je Džejmi Foks (Jamie Foxx) koji je glumio odraslog Reja i dobio više prestižnih nagrada uključujući i Oskara za glavnu mušku ulogu. Zanimljivost: Rej Čarlsa su zvali „Gospodin jedan dolar“ jer je na početku svoje karijere, kada je bio plaćan kešom, zahtevao da ga za svoje nastupe isplaćuju u novčanicama od jednog dolara jer su mnogi zloupotrebljavali njegovo slepilo i isplaćivali mu manje. Iz tog razloga on je tražio da bude isplaćen novčanicama najmanjih apoena – 1 dolar. Jedna novčanica značila je jedan dolar, tako da je uvek znao koliko mu je para isplaćeno.

HOD PO IVICI – WALK THE LINE (2005)

Hod po Ivici je film o životu Džoni Keša (Johnny Cash) pre svega muzičara, pevača i tekstopisca i njegovoj ljubavnoj vezi s pevačicom i glumicom Džun Karter-Keš (June Carter Cash). Film je snimljen na osnovu dve Kešove autobiografske knjige: Džoni Keš – Čovek u crnom, i Keš: Autobiografija. U filmu glume Hoakin Feniks (Joaquin Phoenix) kao Džoni Keš i Ris Viderspun (Reese Witherspoon) kao Džun Karter. Film je dobio više prestižnih nagrada a Ris Viderspun je dobila Oskara za najbolju žensku ulogu. Film pored rađanja ljubavi između Keša i Džun, koja je krunisana brakom tako što ju je Keš zaprosio na bini pred publikom, govori i o njihovoj zajedničkoj muzičkoj karijeri i svim iskušenjima koja nosi slava i popularnost a koje su zajedno prebrodili. BBC je film Hod po ivici proglasio najznačajnim muzičkim filmom svih vremena.

POSLEDNJI DANI – LAST DAYS (2005)

Film Poslednji dani bavi se samoubistvom Kurt Kobejna (Kurt Cobain), pevača, gitariste i frontmene benda Nirvana, benda koji je sve promenio u svetu muzike tih devedesetih godina dvadesetog veka, pokrenuvši jedan novi muzički pravac, čitavu subkulturu pod nazivom GRUNGE. Film prati poslednje dane života muzičara Blejka koji je baziran na liku Kurt Kobejna i prikazuje nam jednu od mogućih verzija Kobejnovog samoubistva. Svakako da fanovima Nirvane nije bilo sve jedno kada su videli prikaz njihovog idola kao depresivnog i psihički nestabilnog čoveka, okorelog narkomana, koji ne može da se izbori sa svojim demonima, što je na kraju dovelo i do njegovog samoubistva, ali to je činjenica koja se ne može poreći. Kurt Kobejn se ubio 5. aprila 1994. godine kada je bio na vrhuncu svoje popularnosti. Mnogi smatraju da ga je ubila supruga Kortni Lov (Courtni Love) koja je takođe aktivna u svetu muzike, osnivač je benda Hole u kojem je svirala gitaru i pevala. Do danas nije ustanovljeno da li je u pitanju bilo ubistvo ili samoubistvo. Nirvana je objavila 4. studijska albuma. Nakon ubistva Kobejna bend se raspao.

 JA NISAM TAMO – I’M NOT THERE’ (2007)

Ja nisam tamo je muzička drama iz 2007. godine inspirisana životom i muzikom američkog pevača i tekstopisca Bob Dilana (Bob Dylan). Pravi Dilan se samo jednom pojavljuje u filmu, pri samom kraju, na snimku koncerta iz 1966. godine. Film je pokušaj  da se razmotre kontradiktornosti Bob Dilana gradeći ih kroz samu protivrečnost. Možda je to bio jedini mogući način da se snimi film. Da je snimljen klasičan biografiski film sa jedinim glumcem koji bi glumio Dilana, od početka do kraja, to bi izgledalo kao portret jedne šizofrene osobe. Zato je Todd Haynes izabrao da stvori  šest odnosno sedam Dilana, u zavisnosti kako brojite i angažovao je šest glumaca da ga glume. Christian Bale, Cate Blanchett, Marcus Carl Franklin, Richard Gere, Heath Ledger i Ben Whishaw. Naslov filma je uzet na osnovu istoimene Dilanove demo pesme iz 1967. godine koja nije zvanično objavljena sve dok se nije pojavila u saundtraku filma. Film je naišao na dobar prijem i bio je visoko kotiran na top listama filmova objavljenih u 2007. godini.

KONTROLA – CONTROL (2007)

Kontrola je film o životu Jan Kertisa (Ian Curtis) koji je snimljen na osnovu knjige Dodir iz daljine koju je napisala njegova supruga kao udovica. Izvesno je da je to viđenje stvari iz njenog ugla, pre svega Jan Kertisa i njegovog samoubistva ali i benda Joy Division u kojem je on bio vokal i tekstopisac. Svakako da su tu unete prilične količine njenih emocija i kao autora knjige ali i kao supruge čiji se suprug ubio. Iz tog razloga to je više njena priča. Njena verzija priče. Međutim, neke stvari se ne mogu poreći. Pre svega da je Jan bio prilično talentovan pesnik, da je bio harizmatičan lik, kao i da je bolovao od epilepsije, zbog koje je sve češće imao napade teške depresije u kojima sve više gubio, da bi na kraju izvršio samoubistvo. Ne mogavši da nađe razlog za opstanak Jan je muzikom pokušavao da nađe izlaz pevajući o svim tim duhovnim stanjima sa kojima se sukobljavao i kroz koja je prilazio. U početku je to imalo efekta i publika je to dobro prihvatila, jer je kroz slična duhovna stanja i ona sama prolazila, što je Jan Kertisu i Joy Divisonu donelo popularnost i slavu. Međutim, onog trenutka kada je shvatio da se ne može izboriti sa ličnim demonima koji su mu razdirali dušu, um i telo, čak ni pomoću svog bekstva u svet muzike, koja mu je bila sve, kada je shvatio da je izgubio kontrolu, on je izvršio samoubistvo. Njegova muzika je ono što nam je ostavio u amanet. Po njegovom samoubistvu Joy Division se raspao. Za to vreme su objavili dva studijska albuma, da bi nakon smrti Jana Kertisa  bili objavljeni i live albumi i kompilacije. Ostali članovi benda formirali su novi bend pod nazivom New Order koji je svoj novi zvuk ukalupio u post-punk, new-wave, elektronici i sinthpopu.

[i] Deo recenzije koju sam napisao za film Amadeus. Kompletnu recenziju možete pročitati ovde