Tekst o Beležnici smrti je u najvećem delu prevod sa engleskog jezika tekstova koji su objavljeni na sajtu Death Note Wiki, koji su pokrenuli i koji uređuju i ažuriraju fanovi „Beležnice smrti“. Tekst koji je pred vama predstavlja samo mali deo sadržaja koji je prikazan na pomenutom sajtu. Prilikom formiranja ovog teksta rukovodio sam se geslom da što manje spojlujem i tako ne umanjim zadovoljstvo prilikom čitanja mange odnosno gledanje anime „Beležnica smrti“.
KONCEPTI
„Beležnica smrti“ (Death note, デスノート) je japanska manga koju je napisao Cugumi Ohba (Tshugumi Ohba) i ilustrovao Takeši Obata (Takashi Obata). Priča prati Lajt Jagamija (Light Yagami), srednjoškolca koji otkriva natprirodnu beležnicu koju Šinigami[1] (Shinigami, 死神) pod nazivom Rijuk (Ryuk, リューク) ispušta u svet ljudi. „Beležnica smrti“ pruža mogućnost njenom korisniku da ubije bilo koga čije je ime i lice poznaje. Centralna tema mange obuhvata Lajtove pokušaje da stvori svet „pročišćen od zla” i da njime vlada kao „Bog” koristeći „Beležnicu smrti“ kao i nastojanja inspektora L da ga u tome zaustavi.
Uspeh i popularnost ovog manga serijala je strahovito brzo narasla otkad se prvi put pojavila na internetu, tako da je do kraja 2008. godine prodato ukupno 26 i po miliona primeraka samo u Japanu čime „Beležnica smrti“ ulazi u grupu bestselera mangi Shōnen Jumpa[2]. Zbog velikog uspeha mange nastala je i anime[3] „Beležnica smrti“, video igre, igrani filmovi i mnoga druga komercijalna roba sa franšizom „Beležnice smrti“. Međunarodni prijem je takođe sjajno prošao tako pa je „Beležnica smrti“ bila dobro prihvaćena širom sveta.
O BELEŽNICI
„Beležnica smrti“ je natprirodna beležnica koju koriste Šinigamiji da bi produžili svoj život. Izgled „Beležnice smrti“ zavisi od njenog Šinigamija, i postoje nekoliko različitih dizajna „Beležnice smrti“. Najčešće „Beležnice smrti“ su potpuno crne i na njihovim koricama nije ništa napisano. Postoje i „Beležnice smrti“ drugačijeg dizajna, ali to će u potpunosti zavisiti od Šinigamija koji poseduje određenu Beležnicu smrti.
Unutrašnjost „Beležnice smrti“ izgleda kao školska sveska u linijama sa belim stranama. Beležnica se aktivira kada je ime ljudskog bića upisano u nju. Bez obzira koliko je imena upisano u „Beležnicu smrtu“, ona se nikada ne može popuniti. „Beležnica smrti“ je napravljena od nepoznatog materijala, ali izgleda kao regularna beležnica i moguće je pocepati joj ili zapaliti stranice. Naukom ljudi ne može se proučavati „Beležnica smrti“.
Svrha „Beležnice smrti“ je da oduzme ljudski život, i na taj način produži životni vek Šinigamija koji je koristi. Šinigamiji obično koriste „Beležnicu smrti“ da ubijaju ljude koje vide kroz otvor za posmatranje u Šinigami carstvu, i na taj način dodaju preostale godine životnog veka ljudi koje su ubili u svoj sopstveni životni vek, iz straha od sopstvene smrti. Nestašni Šinigamiji povremeno ubacuju dodatne „Beležnice smrti“ iz Šinigami carstva u svet ljudi, dozvoljavajući da ljudsko biće koristi njihove rezervne smrtonosne beležnice. Nije poznato koliko beležnica postoji u Šinigami carstvu, kao i na koji način je stvorena Beležnica smrti.
„Beležnicu smrti“ mogu koristiti ljudi, mada se njihov životni vek neće produžavati kada to čine.
Ilustrator mange Takeši Obata je prvobitno zamišljao „Beležnicu smrti“ poput Biblije. Kao nešto na šta će te automatski pomisliti kada se spomene „Beležnica smrti“. Shvativši da bi takav dizajn mogao biti preobiman, on se umesto toga opredelio za pristupačniju fakultetsku beležnicu. „Beležnica smrti“ je prvobitno zamišljena sa promenjivom formom shodno vremenu i lokaciji u kojima se koristi, nalik na svitke drevnog Japana ili stara zaveštanja srednjovekovne Evrope. Međutim, ova ideja se nikada nije realizovala.
TEME
Pisac mange, Ohba je rekao da nije imao neku konkretnu ideju kojom je želeo da se izrazi kroz serijal ali kada bi ipak morao da je definiše, bila bi to sledeća ideja: „Svi ljudi će na kraju umreti i niko nikada neće ponovo oživeti, zato dajmo sve od sebe dok smo još živi“. Naveo je još da nije imao nameru da „Beležnicu smrti“ progura kao ideologiju ili priču o dobru i zlu, da shvata kakva se polemika može razviti iz te priče i da ukoliko sve poprimi ideološke tendencije, to se može razviti u opsanost a ne u zabavu koju pruža manga. Zato je Ohba odlučio da Beležnica smrti ne obuhvata taj aspekt.
Na postavljeno pitanje „Da li to znači da bi manga trebalo da se bazira samo na užitku u neočekivanim obrtima i psihološkom ratovanju?“, Ohba je rekao da je takva tvrdnja razlog zbog kojeg je veoma srećan što je svoju mangu objavio u Weekly Shonen Jumpu, da je zbog toga „Beležnica smrti“ fokusirana ka mladim čitaocima koji mogu odbaciti ideologiški koncept i fokusirati se na čistu zabavu. Da je manga serijal fokusiran na stariju publiku, svakako da bi očekivao mnogo veću polemiku na temu ideologije, i da je shodno tome ubeđen da bi priča morala da se razvije u tom pravcu.[4]
U studiji pod nazivom „Užasavajući kultovi i religija stripa“[5], Džolijon Baraka Tomas (Jolylon Baraka Thomas) naveo je da je „Beležnica smrti“ nastala pod jakim uticajem konflikta između slobode i bezbednosti, da predstavlja odličan prikaz lakog izopačenja visoko moralnih ideala i kako će ljudi uvek opravdavati svoje užasne nasilne postupke u ime bezbednosti. Napisao je i sledeće: „Cena mira je smrt“.
U navedenoj Tomasovoj studiji, „Beležnica smrti“ je predstavljena kao jedan od novijih sofisticiranijih psiholoških trilera koja je bila objavljena da podseti na napade kulta Aum Shinrikyo[6] u Japanu 1995. godine, kao i sa ciljem da ispita ljudsku sklonost da se izraze kroz „užasavajuće“ kultove i opiše negativne uticaje kultova nad njihovim članovima, porodicama, i na samo društvo. Kroz moralne relativnosti koje karakterišu dublju priču, čitaoci su opomenuti na činjenicu da se njihovo shvatanje dobra i zla možda mnogo i ne razlikuje od shvatanja dobra i zla pripadnika ekstremičkih članova kulta.[7]
GLAVNI LIKOVI
Iako se u mangi pojavljuju mnogi likovi, ovom prilikom prikazaćemo samo najvažnije likove.
Light Yagami
Lajt Jagami (Light Yagami) je glavni lik u celoj priči. On je natprosečno inteligentan tinejdžer koji je nezadovoljan japanskim pravosudnim sistemom a samim tim i načinom na koji svet funkcioniše. Posle pronalaženja „Beležnice Smrti“, on odlučuje da je upotrebi kako bi oslobodio svet od kriminalaca i samim tim načinio ga boljim mestom. Sebe vidi i doživljava kao boga tog novog sveta kojim će vladati. Kako je vreme prolazilo, javnost mu daje ime KIRA[8] i sva ubistva koja je počinio pripisuju se delovanju Kire. Za kratki vremenski period, u Japanu, Kira, to jest njegovo drugo JA, postaje veoma prepoznatljivo, pa na kraju počinje da privlači pažnju japanske policije i detektiva L. Iako je u početku bio veoma osetljiv na tuđu bol i ubijanje drugih ljudi, Lajtove transformacije u alter ego Kire, počinju drastično da menjaju njegovu ličnost tako da na posletku on postaje prilično opušten i zadovoljan prilikom manipulisanja tuđim ljudskim životima.
L
L je mršav visok mladić sa razbarušenom crnom kosom i crnim očima. Jedna od njegovih najuočljivijih karakeristika jesu podočnjaci ispod očiju koji govore da pati od nesanice. L je uvek prikazan kako nosi plave farmerice i belu košulju dugih rukava. Gotovo nikada ne nosi cipele i čarape, radije ide bos, čak i kada je u javnosti. Njegov neuredan izgled i njegovo konstanto igranje sa hranom, koja se obično sastoji od slatkiša ili voća, dovodi do toga da ljudi dovode u pitanje njegov autoritet i identitet.
L je svetski poznati detektiv koji preuzima slučaj i pokušava da privede serijskog ubicu pod imenom Kira. On od samog početka svoje istrage sumnja da je Lajt zapravo Kira, ali nema nikave dokaze da to potvrdi. To mu postaje i glavni cilj, da dokaže da je Lajt ubica. L je veoma inteligentan. Svojim neurednim i malaksalim izgledom on maskira svoju veličanstvenu moć rasuđivanja. L nastoji da preispita i predvidi sve okolnosti i sve mogućnosti koji stoje pred njim i maksimalno je pedantan i analitičan u tome. Dobar je u obmanjivanju svojih protivnika i voljan je da preduzme drastične mere da bi rešio slučaj. On je veoma tajanstven lik. Jedina osoba koja ima direktan kontakt sa njim je njegov asistent Vatari. On se nikada ne pojavljuje u javnosti i gotovo niko ne zna kako on izgleda. Uglavnom komunicira posredstvom moderne tehnologije (kompjutera, lap-topova…) slanjem video i audio zapisa. Prilikom komuniciranja koristi svoj simbol, veliko slovo L.
Near
Niar (Near) je mlađi od dvojice L-ovih naslednika. Odrasta u sirotištu za obdarenu decu u Vinčesteru u Engleskoj. Niar poseduje mnoge sličnosti sa L-om. Na primer način na koji se L igrao kockicama šećera i viljuškama, Niar se redovno igra sa igračkama ili svojom kosom. Takođe, Niar sedi neobično na sličan načim kao i L, ali sa neznatnim razlikama.
Posle L-ove smrti on pokreće svoju istragu u vezi slučaja Kira, sakupljajući dokaze u periodu od četiri godine. Tada i počinje da se predstavlja kao N. Niar predaje svoja saznanja Predsedniku SAD i otkriva istinu da je on L-on naslednik. Kasnije postaje šef Specijalnog odreda u borbi protiv Kire i nastavlja dalju potragu za Kirom.
Ryuk
Rijuk (Ryuk) je Šinigami (Shinigami, bog smrti) koji indirektno daje Lajtu „Beležnicu Smrti“. Rijuku je dosadno u Carstvu bogova smrti. Iz tog razloga, krade „Beležnicu Smrti“ od drugog boga smrti i ostavlja je u ljudski svet da je neko pronađe, samo radi zabave. Beležnicu Smrti pronalazi Lajt, koju je koristi da bi se rešio zla i nepravde u svetu, pri čemu istovremeno zadovoljava Ryjukovu potrebu za zabavom.
Rijuk u osnovi ima humanoidni izgled. Prilično je mršav i ima sivo-plavičastu kožu, crnu kosu bodljikavih pramenova, tanke plavo-sive usne, šiljate zube. Njegovi udovi su prilično dugi i ima velike okrugle žute oči crvenih zenica. Takođe ima rasklopiva perjana krila na svojim leđima pomoću kojih leti.
ŠINIGAMI
Šinigami, u bukvalnom prevodu, bog(ovi) smrti ili smrt (anđeo smrti, kosač) su multi dimenzionalna rasa. Oni preživljavaju tako što ubijaju ljude i na taj način produžavaju svoj životni vek. Šinigami nisu odgovorni za svaku smrt koja se desi jer ljudi će u svakom slučaju umreti kada dođe njihovo vreme, bez obzira da li će Šinigami obratiti pažnju na njih ili neće. Ali Šinigami mogu da okončaju ljudski život pre nego što je to suđeno sa svrhom produžavanja sopstvenog životnog veka.
Izgled
Šinigami variraju po izgledu. Građa njihovih tela po ljudskim standardima deluje nemoguće. Iako neki Šinigamiji nemaju udove kojima bi mogli da drže predmete (kao što su ruke, noge itd…) svi oni su sposobni da drže i pišu olovkom kako bi mogli da koriste svoje Beležnice. Šinigami su sposobni da lete i da koriste krila kao način kretanja, pogotovo u svetu ljudi.
Priroda i sposobnosti
Svaki Šinigami ima svoju jedinstvenu ličnost i nivo inteligencije. Svaki Šinigami ima svoje sopstveno pismo (pisani jezik), kombinaciju slova i slika. Takeši Obata, ilustrator mange, je rekao da on pretpostavlja da svi Šinigamiji mogu da razumeju jezike jedni drugih. Neki Šinigamiji mogu da čitaju, pričaju i pišu jezik čoveka. Glavna svrha i cilj Šinigamija je da pronalaze ljude kojima mogu da oduzmu život i potom da upišu njihova imena u „Beležnicu Smrti“. Međutim, pojedini Šinigamiji zaboravljaju da upišu imena u Beležnicu i neki zbog toga mogu umreti. Šinigamiji takođe mogu da spasu osobu do koje im je stalo ukoliko ta osoba treba da umre; međutim, svrha Šinigamija je da okonča život, ne da ga poklanja, zato svaki Šinigami koji prekriši ovo pravilo nastradaće. Najvećim delom samo postojanje Šinigamija je veoma nejasno i besmisleno. Oni nisu čak ni sigurni šta da čine sa svojim životom. Kao što je Rijuk napomenuo, jedini razlog zbog kojeg Šinigami produžava svoj sopstveni život oduzimajući živote ljudi, je taj što se čak i Šinigami plaši smrti. Šinigami koji umre postaje pepeo i njegov preostali životni vek prenosi se ljudskom biću koje je spasio. U normalnim uslovima, Šinigamiji žive večno.
Oči Šinigamija (Oči Boga Smrti)
Oči Šinigamija dozvoljavaju Bogovima Smrti da vide imena i preostali životni vek ljudi gledajući u njihovo lice. Oni mogu da daju oči Šinigamija čoveku kojeg su zaposednuli, u zamenu za polovinu preostalog životnog veka tog čoveka (na primer ako čovek treba da živi još 40 godina, Šinigami mu oduzima 20 kako bi dobio oči Boga Smrti).
KONTROVERZE U VEZI BELEŽNICE SMRTI
Pojedine škole u Šenjangu, u Kini, zabranili su mangu nakon što su pojedini učenici počeli da zadirkuju drugove i profesore tako što su prilagođavali svoje sveske da podsećaju na „Beležnicu smrti“ i upisivajući njihova imena u njih. Časopis „Shenyang Night Report“ nazvao je „Beležnicu smrti“ otrovom koji truje dušu zlom. Jedna ugledna Kineska novinarska kuća smatra da je zabrana prekomerna i neprikladna reakcija. Beijing je takođe zabranio „horor priče“ u krugu škole da bi zaštitio „fizičko i mentalno zdravlje“ učenika, što uključuje lokalne adapcatije „Beležnice smrti“. Sama Kina takođe pokušava da iskoreni piratske kopije knjiga i televizijskih serija, i drugih Japanskih horor magazina, koji nemaju ovlašćenje izdavačke kuće za štampu. Vang Song iz Nacionalnog anti-piratskog i anti-pornografskog radnog komiteta rekao je da manga „Beležnica smrti“ obmanjuje nevinu decu i izopačuje njihov um i duh.[9]
U Belgiji, 28. septembra 2007. godine, dve cedulje sa porukom „Ja sam Kira (ubica)“ bile su pronađene pored neidetifikovanog tela belca. Poruka je neminovno upućivala na glavni lik iz „Beležnice smrti“ Lajt Jagamija tako da je slučaj u belgijskim medijima nazvan „Mangamoord” (Manga ubistvo).[10]
U Sjedinjenim Američkim Državama u više pojedinačnih slučaja učenici su bili suspendovani iz škole iz razloga što su ‘pravili’ vlastite „Beležnice smrti“ i u njih upisivali imena drugih učenika i profesora.
Februara 2013. godine u Jaketerinburgu u Rusiji pronađena su nekoliko brojeva „Beležnice smrti“ kod petnaestogodišnje devojke koja je izvršila samoubistvo. U aprilu 2013. godine grupa lokalnih roditelja pokreće kampanju i obraća se predsedniku Vladimiru Putinu da reguliše sve vrste medija koje se baziraju na franšizi „Beležnice smrti“ navodeći da Beležnica pobuđuje interesovanje za smrt. U martu 2014. godine nakon završene istrage, konstantovano je da manga nije uzrok devojčicinog samoubistva.[11]
Pravila Beležnice smrti
Postoje preko 100 pravila podeljenih u 66 grupa koja objašnjavaju kako se koristi „Beležnica smrti“. Ovom prilikom navešćemo neka od najbitnijih:
o Ljudsko biće čije je ime upisano u ovoj beležnici, umreće.
o Ovo se neće desiti ukoliko pisac na zamisli lice osobe dok upisuje njeno ime u beležnicu. Na osobe sa istim imenom ovo neće imati efekta.
o Ukoliko je uzrok smrti napisan u roku od 40 sekundi nakon pisanja imena osobe, to će se i dogoditi.
o Ukoliko uzrok smrti nije naveden, osoba će jednostavno umreti od srčanog udara.
o Nakon pisanja uzroka smrti, detalji o smrti moraju biti napisani u roku od 6 minuta i 40 sekundi.
o Beležnica će postati imovina ljudskog sveta, čim jednom dotakne tlo odnosno čim dospe u svet ljudi.
o Vlasnik beležnice može prepoznati lik i glas pravog vlasnika beležnice tj. boga smrti.
o Čovek koji dotakne Beležnicu smrti može prepoznati lik i ime njenog pravog vlasnika, boga smrti, iako nije vlasnik beležnice.
o Bog smrti može produžiti svoj sopstveni život, upisivajući ime u svoju vlastitu beleženicu, ali ljudi to ne mogu.
o Ljudsko biće može skratiti svoj život koristeći beležnicu.
o Ljudsko biće koje postane vlasnik Beležnice smrti može u zamenu za polovinu svog predstojećeg života, dobiti očne jabučice boga smrti koje će mu omogućiti da vidi imena ljudi i njihov preostali životni vek kada direktno pogleda ka njima.
o Bog smrti ne može biti ubijen čak i ako je uboden nožem u srce ili puškom upucan u glavu. Međutim, postoje načini da bog smrti bude ubijen, koji generalno nisu poznati bogu smrti.
o Jedna stranica uzeta iz Beležnice smrti, ili čak jedan fragment stranice, omogućava potpun efekat beležnice.
o Instrument za pisanje može biti bilo šta na primer kozmetika, krv, i.t.d. sve dok se može pisati direktno u Beležnicu, čitljivih slova.
o Čak i pravi vlasnici Beležnice smrti, bogovi smrti, ne znaju mnogo u vezi beležnice.
o Ukoliko bog smrti odluči da upotrebi beležnicu smrti da ubije potencijalnog ubicu svoje omiljene osobe, život te osobe će se produžiti, ali će bog smrti umreti. Bog smrti će isčeznuti, ali Beležnica smrti će ostati. Vlasništvo nad tom beležnicom se obično prenosi na sledećeg boga smrti koji je dodirne, ili ostaje u posedu čoveka koji je u tom trenutku vlasnik Beležnice smrti.
o Osobe koje izgube vlasništvo nad Beležnicom smrti takođe izgubiće i sećanje da su koristili Beležnicu smrti. To ne znači da će izgubiti svo sećanje od dana kada su je posedovali do dana kada su izgubili vlasništvo nad njom, već da će izgubiti sva sećanja vezana za Beležnicu smrti.
o Vlasnika Beležnice smrti ne može ubiti bog smrti koji živi u cartsvu bogova smrti. Takođe, bog smrti koji dođe u svet ljudi, sa ciljem da ubije vlasnika Beležnice smrti, neće biti u mogućnosti da to uradi. Jedino bog smrti koji je predao Beležnicu smrti čoveku je u mogućnosti da ubije vlasnika Beležnice smrti.
[1] Šinigami – Bog smrti, vlasnik Beležnice smrti (prim. prev.)
[2] Antologija mangi namenjena mladima; (prim. prev.)
[3] Anime – Stil crtane animacije poreklom iz Japana, sa karakterističnom stilizacijom likova i pozadine, koja ga vizuelno odvaja od drugih vidova animacije (Izvor: Vikipedija)
[4] Izvor: http://deathnote.wikia.com/
[5] Studija objavljena u časopisu „Japanese Journal of Religious Studies“, 2012. godine.
[6] Teroristički napad u Tokijskom metrou bojnim otrovom sarin izveden je 20. marta 1995. godine od strane japanskog kultnog pokreta Aum Shinrikyo. U pet kordiniranih napada počinioci su pustili sarin na tri linije u samom špicu pri čemu je nastradalo 12 ljudi, 50 je teško povređeno, a blizu 5000 ljudi imalo je privremene probleme sa vidom (izvor: Wikipedia)
[7] Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/Death_Note
[8] Kira – izvedeno od engleske reči Killer (ubica)
[9] Izvor: http://deathnote.wikia.com/
[10] Izvor: http://deathnote.wikia.com/, https://en.wikipedia.org/wiki/Manga_Murder
[11] Izvor: https://www.japantoday.com/category/entertainment/view/parents-in-russia-request-ban-on-death-note
Marko Ristić rođen je 24.9.1999. godine u Negotinu. Student je 1. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu smer arapski jezik. Veliki je ljubitelj mangi i anime kao i engleskog jezika. Iz tog razloga rešio je da spoji lepo i korisno, pa je sa engleskog jezika preveo sve ono što je smatrao korisnim i zanimljivim u vezi mange / anime „Beležnica smrti“ a što je uspeo da pronađe na internetu. Objavljeni tekst je samo deo tog prevoda.