Eutanazija je početak genocida

Pre par dana imali smo prilike da u dnevnim novinama i internet magazinima, portalima, blogovima pročitamo vest da je danski parlament usvojio zakon o eutanaziji dece. Povodom toga rešio sam da napišem ovaj tekst.

Eutanazija ili pak ubistvo iz milosrđa, kako bi ga neko nazvao, je tema o kojoj treba da se povede jedna ozbiljna debata i polemika, jer ipak na neki način daje i pronalazi opravdanje i zakonsku potporu činu ubistva i samoubistva.  Pri samom spominjanju reči »milosrđe«, neminovno mi na pamet pade operacija NATO alijanse koja je kod nas iz političkih razloga nazvana »Milosredni anđeo«,  a koja je sprovedena 1999. godine kada su nas NATO-vci baš milosrdno bombardovali više od dva meseca. Od tih trenutaka pa sve do današnjih dana osećam određenu dozu nepoverenja i skepticizma pri samom spominjanju reči »milosrđe«.

Sa druge strane pravi je oksimoron dovoditi u vezu ubistvo i samoubistvo sa milosrđem. Gde postoji ubistvo ili pak samoubistvo iz samilosti? Počiniti najstrašniji greh iz humanih razloga zvuči toliko glupo i kontradiktorno da nemam reči, a podržati i podsticati bespomoćnog i bolesnog čoveka na čin samoubistva ili pak „bezbolno“ ga lišiti života je perfidno do maksimuma. Izgovori tipa: „To je za njegovo dobro, da mu se prekinu nepodnošljivi bolovi i patnja“ je čista mizantropija i sadizam. Podržavanje i podsticanje onih koji radi okončanja ovozemaljskih muka nastalih usled opakih bolesti daju saglasnost za svoje ubistvo i time izvršavaju pasivno samoubistvo je nešto najlicemernije što ljudska populacija može da učini, jer način na koji se to postiže vodi direkno u pakao gde je duša umrlog osuđena na večno prokletstvo i večitu patnju. Ako se uzme u obzir da pakao postoji. Znači zarad smanjenja patnje i boli u ovom našem kratkom i uglavnom nesrećnom životu, sistem, država, ova civilizacija nas primorava i podržava da izvršimo samoubistvo ili damo svoju saglasnost drugom da to učini umesto nas samih, čime sami sebe osuđujemo na večno prokletsvo. I to nije dovoljno. Nije dovoljno samo da damo svoj život već hoće i da nas ubede kako je to što činimo dobra stvar. Humana.

Ovom prilikom hteo bih da podsetim na Hitlera, nacističku Nemačku i eugeniku. Za vreme 2. svetskog rata nacisti su u sprovođenju svoje svete misije stvaranja superiorne arijevske rase svakako sprovodili ubistva „manje vrednih“ ljudi. Oni nisu samo masovno ubijali ljude drugih rasa, druge boje kože, različitih etničkih i političkih grupa, već i pripadnike svog naroda sa slabijim genetskim kodom (psihički obolelih osoba i osoba sa invaliditetom). Opravdanje za svoje postupke pronalazil su u tvrdnji: »Ono što ne možemo izlečiti, uništimo…«, tako da je sprovedena akcija masovne eutanazije pod nazivom »Akcija T4« u kojoj je ubijeno preko 70.000 ljudi.

Posle više od 60 godina od tih dešavanja, Evropa nastoji da ponovo sprovede eutanaziju nad bolesnim stanovništvom iz navodnih humanih razloga. Zaključila je Evropa da teško bolesni ljudi ne zaslužuju da žive i da će za sve biti mnogo bolje da svi smrtno bolesni ljudi i deca što pre umru. Zato su valjda i usvojili taj zakon o eutanaziji. Nemojte se iznenaditi kada se ta ubistva sa bolesnih pojedinaca prošire na čitav jedan narod ili pak narode. Eutanazija je početak genocida!