Ezoterični aspekt u filmu Doni Darko

Mnogo je TV serija, filmova, muzike koje odaju počast toj buntovnoj i avangardnoj osmoj deceniji prošlog veka. Međutim, u zoru novog milenijuma, upravo je ovaj film, kojem je suđeno da postane kultni, rezimirao taj precizni istorijski period, obnavljajući ne samo taj poetski karakter, već i uspevajući da opiše njegovu aneksioznost kroz lik glavnog junaka: Donija Darka.

Tako atipično ime, koje sažima figuru anti-superheroja, kako je definisano u sekvenci filma, momka koji se mora boriti protiv duhova svoje psihoze i američkog društva kojem pripada. Ali nije samo omaž osamdesetim, odnosno prikaz te večite borbe pojedinaca sa društvom u transformaciji načinilo ovaj film kultnim. Ako postoji razlog zašto još uvek raspravljamo o Doni Darku, to je zato što film ima nekoliko interpretacija koje nikada nisu potvrđene ili negirane od strane reditelja i producenata.

Doni Darko je misteriozan film, koji se može tumačiti na više načina. Pa, šta je to različito u odnosu na moderne proizvode koji odaju počast osamdesetima? Duboka veza između Donija Darka i osamdesetih dolazi do izražaja zahvaljujući mogućoj interpretaciji filma: ezoteričnom objašnjenju, povezanim sa likom đavola, toliko popularnim za bilo koji muzički ili audiovizuelni proizvod te decenije. U stvari, bezbroj je umetnika koji su „optuživani“ za obožavanje đavola, primera je mnogo: od Rolling Stones-a do Led Zeppelin-a. Upravo iz tog razloga je zanimljivo analizirati film iz ezoterične perspektive, što je samo jedna od mnogih mogućih interpretacija, ali možda i najfascinantnija.

Da bismo potkrepili ovu tezu, moramo se koncentrisati na detalje, jer će oni rešiti zagonetku. Početak filma, Donijevo buđenje daleko od kuće, i njegov povratak biciklom pod notama pesme Killing Moon  Echo and the Bunnymen-a je presudan, baš zbog kraja teksta pesme:

Sudbina, protiv tvoje volje;
sačekaće dok mu se ne predaš.

Echo and the Bunnymen

Sudbina je centralna tema koja najavljuje ono što ćemo videti kasnije. Imajmo na umu stih „sačekaće dok mu se ne predaš“. Ko je on? Kako bismo razumeli da li se govori o Bogu ili Satani, moraju se sagledati i drugi elementi.

Drugi važan odigrava se u 5:53 filma, kada primećujemo crtež Esherovo oko , onog sa lobanjom u zenici, koje je obično povezano sa smrću, temom čvrsto povezanom sa sudbinom. Ponovo, nekoliko minuta kasnije, Doni upada u stanje transa i tada vidimo sliku Labudove pesme (Swan Song) Led Zeppelina koja prikazuje Lucifera i američku zastavu. Kamera insistira na ovom detalju kao da želi da iznese njihovu međusobnu povezanost. Posle toga, padom misterioznog avionskog motora na Donijevu kuću, čućemo Frankov glas i videćemo Donijevo oko, njegovu zenicu koja se sve više širi: masovno prisustvo očiju u filmu može biti još jedna referenca na Satanu, ako mislimo na to u smislu sveznanja i u vezi sa modernom / masonskom kulturom, ali, istovremeno, može se odnositi na Boga, kao što je Solomon napisao u svojim Poslovicama.

Moris Kornelis Esher – Oko, 1946.

Ali hajde da sagledamo ikonsku figuru Franka, koji je nosio jezivi i sada već poznati kostim zeca. Frank se u početku može identifikovati kao „duh mrtvog“ koji poseduje i zapoveda Donijem i sa njim uvek komunicira u ponoć, vremenu povezanim sa mnogim okultnim tradicijama. Duhovi mrtvih povezuju se u ponoć, u sve većoj meri kako se približava Noć veštica, dan je kada će nastupiti kraj sveta, kako je Frank najavio Doniju.

Sada ćemo se malo poigrati brojevima. Brojevi koji su nagoveštavali koliko je preostalo vremena do kraja sveta čine cifre koje nas dovode do 666, broja istorijski povezanog sa Luciferom. Odbrojavanje je: „28 dana, 6 sati, 42 minuta i 12 sekundi“, u našem slučaju to možemo razbiti na sledeći način: 8-2 je 6, 6 sati, 4 + 2 je još 6, 12 je zbir dva 6s. Spekulacija? Možda. Uostalom, koliko puta smo čuli ovakve priče? Ono što je sigurno je da u našoj teoriji ovo može biti dodatni argument u prilog tome.

Frankovo prisustvo, koje se u Donijevom životu neutrališe i metabolizuje, iznosi se na sesijama psihoterapije. Za Donija je ovo prisustvo uporedivo sa prisustvom Boga, koje, međutim, on ne uspeva, ili tačnije, ne želi da racionalizuje. Frank prema tome nije „spoljno“ biće za Donija, on je njegov ego i istovremeno njegov strah od racionalizacije smrti.

Naizgled beznačajna je scena u kojoj Samanta Darko čita pesmu pod naslovom Poslednji jednorog. Ime jednoroga je Ariel, kojeg je spasio princ zvani Justin u svetu magije i čuda. Prevodeći ovu pesmu u korist interpretacije filma otkrivamo da je svet koji gledamo u filmu alternativni svet koji je stvorio Doni u kojem je on Justin i spasava jednoroga Ariel, koji predstavlja projekciju Grečen Ros, devojke u koju se zaljubljuje, koja ga „budi“ iz stanja kompulzije. A Ariel u Svetom pismu je alternativno ime za Izrael, tako da je to u okultnoj tradiciji duh judaizma i gnosticizma.

Doni će videti svoju sudbinu kada se Ariel / Grečen pridruži njegovom duhu i nakon što ima seks s njom u ponoć. On će ugledati portal i spoznati svoju sudbinu odlaskom u kuću Roberte Sparov, „Bake Smrt“, bivše monahinje koja je napisala knjigu o putovanju kroz vreme koju je profesor poklonio Doniju. I na tom mestu Doni će ubiti Franka: onog istog Franka koji je nesvesno pregazio kolima Grečen, nakon tuče sa nasilnicima koji su pljačkali kuću „Bake Smrt“. Doni ne ubija Franka bukvalno, on ubija projekciju svoje psihe koja je senka i tama i koja, figurirajući poput Boga, predstavlja njegovo zlo.

Najznačajni ključ ove dualnosti i njene veze sa Luciferom i najčišćim (i iracionalnim) materijalizmom manifestuje se u delu kada Doni na času objašnjava priču Grahama Grina, Razarači, i kaže: „Uništavanje je oblik stvaranja“.

Ovo je ključ za dešifrovanje filma iz ezoterične perspektive. Uništavanje je stvaranje. I to je tačno ono što Doni čini: uništavajući multiverzum – paralelni svet koji vidimo u filmu, u kojem ga nije udario motor aviona, on zapravo stvara univerzum (ili još jedan multiverzum) gde ne zavarava smrt. Doni Darko zato uništava svoju projekciju Franka, sa kojom su povezani najmračniji zverski likovi njegovog nesvesnog, dok je istovremeno i tvorac, baš kao Bog.

Veza ka originalnom tekstu: Ennio Cretella: Donnie Darko explained: the esoteric meaning of the movie

Tekst preveo i adaptirao Miljan Ristić a.k.a eXperiment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?