Lečenje u kafani

Dok sam surfovao netom i ubijao svoje slobodno vreme, čekajući da supruga završi spremanje ručka, začuh zvonjavu fiksnog telefona. Iznenadio sam se baš zato što je retko ko zvao na fiksni telefon, iz razloga što živimo u 21. veku, vremenu masovne ekspanzije tehnologije, u kojem je statična telefonija sve više gubila na značaju. Ipak, znao sam ko zove, jer samo oni su i dalje zvali na kućne brojeve i to baš u vreme popodnevnog odmora. Valjda su skapirali da nas u vreme ručka ili večere mogu naći kod kuće, pa su zato konstantno zvali u to vreme. Razni predstavnici tamo nekih firmi i mnogobrojni prodavci koji svoje proizvode i usluge nisu mogli ni na jedan drugi način da prodaju, pa su ih nudili tako što su uznemiravali ljude konstantnim pozivima. Pogledah na displeju telefona i videh da je poziv sa mobilnog telefona. To me na trenutak pokoleba nagoveštavajući mi da možda grešim u svojim pretpostavkama pa se javih. Ali bio sam u pravu. Ženski nežni glas krene sa pričom.

– Da li je to stan porodice Ristić? Da li mogu da razgovaram sa gospodinom Miljanom.

Čim sam rekao da sam ja na telefonu, glas nastavi sa pričom.

– Znate, zovem vas iz Medicinske akadmije „Zdravlje na usta ulazi“. Danas smo u Vašem gradu pa Vas ovom prilikom pozivamo na besplatan lekarski pregled. Radimo krvnu sliku, analizu mokraće, EKG, merenje krvnog pritiska i druge analize. I sve to besplatno. Uradićemo kompletan pregled i utvrditi vaše zdravstveno stanje. Holesterol, šećer, trigleciride, ureau bilirubine… Kada biste radili analize redovnim putem, to bi Vam oduzelo prilično vremena i koštalo bi Vas nekoliko hiljada dinara. Ovako sve završavate za jedan dan i to besplatno.

Iznenađen ovo vrstom ponude, jer beše nešto novo ne repetoaru ponuda koje se nude preko fiksne telefonske mreže, gotovo da se upecah. Povrh svega pitao sam se odakle su znali da sam planirao da uradim jednu detaljnu lekarsku kontrolu, baš zato što je zdravlje već počelo da popušta. Ipak, nešto me je kopkalo i nije mi dalo mira. Nikako nisam mogao da progutam priču da danas ima nešto što je besplatno. Pogotovo ne besplatni lekarski pregledi i analize, dobro znajući stanje našeg zdravstva i činjenicu koliko je Hipokratova zakletva obezvređena. Iz tog razloga postavih pitanje gde će se obaviti kontrola a glas sa druge strane linije nastavi sa pričom.

– Pregledi će se obaviti danas u kafani „Kod Ispičuture“ na adresi „Put bez povratka bb“ od 12:00 do 22:00 časova. Dođite kada možete i samo recite da smo Vas kontaktirali telefonom.
– Nisam vas razumeo, gde će se izvršiti lekarski pregled? U kafani?!
– Da, da gospodine u kafani „Kod Ispičuture“. Da li znate gde je kafana?
– Gospođo, ili gospođice, ne znam šta ste, da li je ovo neka zajebancija? Kakav crni lekarski pregled u kafani?
– Gospodine, mi donosimo svu našu opremu i aparaturu, zašto je toliko čudno? Kakve veze da li je lekarski pregled u bolnici ili kafani?
– Pa, gospođice, gospođo, ja u kafani narušavam svoje zdravstveno stanje a ne proveravam ga!
– Molim?! Šta hoćete da kažete? Ne razumem.
– Hoću da kažem da nisam zainteresovan i molim vas nemojte više da me zovete.
– Kako niste zainteresovani? Valjda je zdravlje najpreče. A mi vam nudimo sve besplatno.
– Zdravlje jeste najpreče zato i neću da dođem. Daleko ćemo da doguramo ako počnemo da se lečimo po kafanama.

Onda je dotična počela da priča kako sam neodgovoran, neozbiljan i kako ne mislim na sebe i svoje zdravlje, a ja sam joj spustio slušalicu i dugo razmišljao o tom telefonskom pozivu.

Lečenje u kafani?! Možda to i ne zvuči tako loše. Kad malo razmislim, bolje da se lečim u kafani nego u bolnici. Sigurno da je prijatnija i opuštenija atmosfera za kafanskim stolom nego u bolničkom krevetu. Iz tog razloga rešio sam, čim padne veče, kad se odmorim od ručka, da ipak odem na jednu lekarsku proveru. Ali ne u kafanu u koju me je pozvala dotična ženska osoba, već u jednu drugu, poznatiju, na boljem glasu i sa većim renomeom. Ipak, kada je zdravlje u pitanju treba mu pružiti najbolje od najboljeg. Kontaktirao sam još nekoliko ortaka i svi skupa zaputili smo se u našu omiljenu birtiju. Tamo ćemo krenuti sa agresivnom terapijom koja će svakako uticati na naše zdravstveno stanje. Posle jedno pet, šest ljutih, gomile ćevapčića, kobasica podriguša, prepečenog hleba i nekoliko litra domaćeg vina, sigurno da će nam biti bolje. Nakon nekoliko sati upornog sprovođenja terapije, ka cilju našeg ozdravljenja, bićemo super, osećaćemo se odlično i baš će nas zaboleti ćoše što je kriza u državi, što su mala primanja, što je sve otišlo dođavola, što svi beže glavom bez obzira, što nas sve više žiga u predelu srca i trnu nam ruke… Ako kojim slučajem krenemo da razmišljamo u tom pravcu, pa depresija i paranoja krenu da nas šibaju, samo ćemo pojačati terapiju i pozvati još jednu turu. I brige i muke biće ko rukom odnesene, čim nas alkohol uzme pod svoje.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com