Muzička retrospektiva #2

Osnovna škola, 7. razred, godina 1988. prošlog veka, prošlog milenijuma… Davno prošlo vreme, mada izgleda da je ta godina bila vrlo bitna u kreiranju mog muzičkog ukusa. Bolje bi pristajalo da je bila Orvelova 1984-ta ali ni ova sa dve 8-ce nije ispala loša. Te godine su objavljena dva vrlo bitna albuma, barem za mene:

AC/DC – Blow up your video

Iron Maiden – Seventh son of seventh son

Za pravo čudo u našoj maloj robnoj kući, u našem malom gradu, bio je odeljak sa pločama i kasetama i tamo behu, između ostalih, i dva pomenuta muzička izdanja. Kad samo pomislim na ta vremena, SFRJ, komunistička država, totaliterizam, polako se naslućuju predstojeća sranja na prostoru Balkana, a u provincijskom gradiću na istoku Srbije najnovija izdanja svetske hard rock i heavy metal scene dostupna za kupiti po vrlo povoljnim cenama. Prosto za ne poverovati gledajući sa današnje distance jer danas je ta robna kuća pretvorena u ogromnu kinesku radnju i sve smrdi na plastiku i gumu. Sumirajući te činjenice, imam utisak da smo tada bili mnogo urbaniji i civilizovaniji. Nije bila tolika seljanizacija omladine i popularizacija šund muzike (turbo folk, novokomponovana…). Bilo i tad brđana i čobana, ali u poređenju sa ovom globalno ružičasto novokomonovanom turbo folk farmom ne može se nikako porediti. Nego da ne davim više nego da krenemo sa muzikom.

Faza #2 – Hard rock i heavy metal

Neću sad da smaram o postanku, diskografiji, istoriji benda, članovima grupe … To se lako može naći na netu. Problem je bio doći do tih informacija tih godina kada sam ja tek ulazio u pubertet i tek otkrivao taj ogromni, za mene još uvek veoma stran i nepoznat, svet muzike. Najveća dilema koja nas je tada mučila u vezi grupe AC/DC bio je sam naziv benda. Neki su tvrdili da to znači naizmenična struja a neki da su ta 4 slova zapravo akronim od Anti Christ / Devil Child.

Što se tiče muzike AC/DC-ja mislim da je sasvim dovoljno navesti izjavu Angus Young-a o tome šta je zapravo muzika koju svira on i njegov band. Odavno sam čuo tu izjavu pa ću morati da je parafraziram: „Muzika AC/DC-ja je orgazam koji doživljavam dok vodim ljubav sa svojom gitarom“. I ako pogledate neki njihov nastup i pritom obratite pažnju na Angus Younga primetićete da on, dok svira gitaru, stvarno izgleda kao da doživljava orgazam. I ne samo to. On toliko dobro vodi ljubav sa gitarom da i slušaoci, gledaoci vrlo brzo dospevaju do tog orgazmičnog euforičnog stanja (električni orgazam). A to je već talenat, moraćete da priznate.

Muzička retrospektiva #1, #3, #4, #5, #6, #7, #8, #9, #10, #11