MUZIČKA RETROSPEKTIVA #9
Kompletan muzički opus Australijskog-Britanskog dua »Dead can dance« predstavlja mešavinu neoklasike, spiritualizma, eterhnal wave-a, gothic rocka, horske, crkvene, trubadurske muzike… Sam naziv benda koji se bukvalno može prevesti »mrtav može plesati« teško se može objasniti. To je čitava jedna filozofija, sklop više religija, mudrosti, verovanja… Ipak postoje nekoliko definicija koje sam ja uspeo da skontam, godinama slušajući i istraživajući njihovu savršenu muziku.
»Dead can dance« obrađuje i izvodi duhovnu muziku raznih svetskih kultura i naroda. Njihova muzika predstavlja spoj istočnjačkih mantri, afričkih ritualnih plesova, crkvenog i horskog pojanja, obrednih melodija… Isto tako, »Dead can dance« obrađuje i izvodi muziku drevnih plemena, starih civilizacija, muziku renesanse, baroka i srednjeg veka, muziku koja se više ne sluša, koja je odavno izumrela. Odatle potiče i sam naziv muzičke grupe. »Dead can dance« svojim postojanjem i delovanjem oživljava te odavno zaboravljene i zapostavljene melodije i na taj način prenosi u sadašnjost duh prošlosti, duh vremena u kojem je ta muzika i stvarana, sprečavajući da je zaborav zauvek proguta.
Sigurno je da naziv »Dead can dance« predstavlja jednu simboliku, misticizam koji pre svega naglašava da i ono što nije živo može imati moć, snagu, energiju… Da bi smo razumeli o čemu je reč, sagledajmo simboliku tog naslova kroz jedan muzički instrument. Muzički instrument je svakako samo predmet i ništa više od toga. Neživa stvar koja sama od sebe i nema neki značaj, ali kada dospe u ruke jednog virtuoza on postaje medijum, sredstvo pomoću kojeg svirač prikazuje svoju moć, talenat, dar, snagu, lepotu, umetnost. On i umetnik postaju jedno. Postaju duh, moć, sila, energija, sinergija… Postaju muzika koja se širi na sve strane. I ta muzika vas opija, miluje, baca u depresiju i euforiju, izaziva emocije, tera na razmišljanje…
Da bi smo zaokružili celu priču, sagledajmo još jedan predmet, neživu stvar kroz simboliku naslova. Sagledajmo knjigu. I knjiga je samo beživotan predmet koji je stvorio čovek, koja ostavljena na prašnjvoj polici i jeste samo to – beživotna stvar. Ali ako neko uzme tu knjigu sa prašnjave police, obriše višeslojnu prašinu sa nje i krene sa čitanjem, knjiga konačno dobija svoju svrhu i razlog zašto je napisana. Postaje, manje-više, moćno sredstvo koje utiče na um čitaoca a samim tim i njegove akcije i reakcije. Pogledajte samo koliku moć ima biblija, kuran, tora… Te svete knjige imaju uticaj na čitavo čovečanstvo. One kao nežive stvari i predmeti utiču i kreiraju živote miliona i milijardi ljudi.
Sa druge strane, simbolika naslova može se protumatičiti i na drugačiji način. Lako se može doći do zaključka da reč »mrtav« u naslovu vrlo verovatno može označavati i naše mrtve, naše pretke od kojih smo potekli i koji više „nisu“ među nama. Da li su oni svojom smrću zauvek prestali da postoje, to više i ne zavisi od njih mrtvih već od nas živih. Oni će živeti kroz nas, kroz naše postupke, našu egzistenciju i naše misli. Dovoljno je setiti ih se, spomenuti ih, zapaliti im sveću, odsvirati predivnu melodiju i ispevati pesmu u znak sećanja ili u njihovu čast … Dokle god žive u sećanjima i dušama živih i oni će biti živi.
Svakako je sigurno da simbolični naslov »Dead can dance« nosi još mnoga značenja, mada me je oduvek reč »mrtav« u nazivu najviše asocirala samo na fizičku smrt, na smrt tela a ne duše jer duša je besmrtna. Zato se i kaže da mrtav može igrati. Nakon fizičke smrti tela, oslobađa se duša koja počinje svoj ples slobode. »Mrtav može plesati« svakako da znači »duh mrtvog može plesati« što ne znači da i duh živog ne može plesati jer život i smrt su uzajamno povezani. Početak i kraj. Alfa i omega. Nema života bez smrti ni smrti bez života.
I za kraj zar »Dead can dance« ne može da znači i Uskrsnuće ?
Da bi ste shvatili simboliku, snagu i misteriju »Dead can dance« moraćete da oslobodite svoj duh, pustite play na svom muzičkom uređaju, playeru, kompjuteru, zatvorite oči i počnete svoje putovanje. Samo tako možete otkriti svet »Dead can dance-a«.
Zanimljivo zvuče. Malo su depresivni, bar one numere koje sam ja uspeo da čujem za ovo vreme. “Music for vampires” mi se veoma svidela i preporučujem je. Takođe mi je veoma zanimljiv izbor “perkusija” koje upotrebljavaju, daju svakoj numeri drugačiji, mistični karakter.
Druže
jesu malo depresivni, ali su ipak izvan svih muzičkih klišea i stereotipa
Interesantno… rolaju se… :)
Branko
like rolling stone