Dok sam se šetao centrom grada i gvirkao po izlozima, osvrtkao za suknjicama i dubokim dekoleteima, zapazih jednu stvar. Većina ljudi je to primetila i komentarisala, ali ja reših da to i pribeležim. Da se naznači i da se ne zaboravi.
Na sve strane samo su banke, kockarnice, kafići, pekare i mesare. Ništa drugo i ne radi. Ničeg drugog i nema. To ti je naša privreda. Ekonomija pijanstva i ždranja. Otimačina para od naivnih i pohlepih ljudi. Od onih koji ’oće ’leba bez motike i konfor bez muke.
I odeš u banku po kredit. Nebitno za šta. Lova treba svakom jer danas retko ko ima love. Tamo ti odrade totalnu analizu tvog ekonomskig profila. Zaviruju i u usta da vide nema li negog zlatnog zuba koji će staviti pod hipoteku. Za svaki slučaj. Skeniraju ti ceo prethodni radni vek, koliko trošiš, koliko primaš, gde radiš, da li imaš decu, da li si u braku i ako jesi da li bračni drug radi negde, da li imaš nešto na svoje ime, koja kola voziš, odmeravaju te od glave do pete, kako si obučen, koji mobilni imaš, kakvu čuku nosiš i samo računaju i računaju. Kad bi i lekari radili ovakve analize niko ne bi bio bolestan. Na kraju ti daju neku siću koju ćeš da isplaćuješ dok ti oči ne ispadnu.
Ti sav srećan što si konačno dobio novac kojim ćeš moći da odeš na zasluženi godišnji odmor, kupiš drva, renoviraš gajbu ili vratiš dugove, svratiš u kafić na jedno pićence da proslaviš. Odmah ti se za sto prišljamče dokoličari bez para koji čekaju neko poznato lice koje će da ih časti po koje pivce. I obrneš, jednu, dve, tri, četri tura. Lova odlazi. Alkohol već uvatio. A ti već pripit shvataš da novac treba iskoristi mudro da bi dobio još novca. Zato i odlaziš u kockarnicu, da uvećaš svoj kapital. Da na more odeš kao džek. Da isplatiš dug odjednom a ne na rate. Da pored renoviranja kupiš i po neki komad nameštaja. Da imaš i za ugalj. Tu popiješ još nekoliko pivca ili rakijica i kreneš da se kockaš. Veća-manja, veća-manja. A jedino je manje para.
Nakon nekoliko sati napuštaš kockarnicu, sa mnogo, mnogo manje para ako je nešto i ostalo. I odlaziš, naj pre u pekaru po dva kila ’leba a potom u mesaru, da kupiš neku jeftinu salamu podrigušu ili neku odvratnu kobasicu-nus proizvod neke kvazi mesare. Čovek mora nešto i da jede. Za drugo i nemaš para. Šta tri godine će brzo proći. Ostaje samo da ukućanima saopštiš da narednih tri godine nema mora, da će vas ove zime grejati ljubav, da nema potrebe za renoviranjem, da ste još uvek tužni, ružni i dužni… Jebi ga, svetska ekonomska kriza.
Ti si bar dobio kredit, ja ni to ne mogu :(
WOOman
ma kakv kredit… ;)
Nije tačno! Nismo tužni i ružni! Od tolikog ždranja smo debeli ali srećni :)
Još ako je žena raspoložena i ne zvoca… juhuuu!
A dugovi? Ko nije dužan taj ne zna šta je lepota preživljavanja :)
Breskvice
beše moj omiljeni časopis ;)
Ha,ha i moj !!!
Mada nisam još debela, al se spremam čim naučim da kuvam :)
Exxx, nikada u zivotu nisam uzeo kredit, a odgajio sam 6-toro i zena mi nikada nije radila. Uz to sazidao sam kucu od 300 kvadrata. Pre neki dan sam otisao u banku i brze bolje pobegao napolje. Pa ja hocu da zadrzim tu kucu a ne da je poklonim nekome za sitne pare.
Nazalost, kako je krenulo, imam neku ponudu za Ukrainu, pa kad skupim kintu, platim legalizaciju, povucicu celu familiju negde preko. Mozda se svi preselimo u Madjarsku, ili u Albaniju, da zivimo kao ljudi. Kcerka mu ide na Novi Zeland, pa mozda i tamo, na kraj sveta, bolje je nego ovde. A penzionere u Srbiji neka hrane neka druga dece, moja nece. Toliko i… Cao.
Alex
šta da ti kažem, kad sve znaš
Ne volim da pisem o politici niti da se hvalim sa svim onim sto imam ili nemam, bilo kakve cifre (bilo da se radi o onom na bankovnom racunu, mojih prijatelja na Facebooku ili nekom licnom stavkom) ne komentarisem. Svi smo ljudi i svi smo razliciti. Smatram da bi Srbija bila bolje mesto kada bi oni koji je VOLE (zbog svega onoga sto moze da bude) zasukali rukave i krenuli “raspremanje” prvo od svoje kuce, pa svog dvorista, pa okoline, pa mesta, pa opstine, pa bi na kraju i ta drzava bolje izgledala.
Lako je okrenuti se i otici.
Tesko je ostati. I boriti se.
Mene je ova zemlja othranila, nije najbolja, ali sam dobar covek iako zivim u njoj.
I na tome joj hvala!
Bolje ti idu one “kuvarske” teme ;)
Luna
veruj mi da ja to upravo i radim, zbog sebe ali i zbog svoje dece. Ja nisam otišao iz ove zemlje ne zato što nisam hteo nego zato što jednostvano nisam bio u situaciji, ali moja deca, njima želim život u nekoj mnogo boljoj, uređenijoj i normalnoj državi i to ću se truditi da i uradim. Sad ako naša Srbija to postane dok oni porastu (u šta čisto sumnjam) onda ok, ako ne, ondaK put pod noge…
Tuzno i otuzno a svetla na kraju tunela nema,dug je tunel valjda.Odoh da vadim mrkve u bastu,
Milina
baš me nasmeja :D
Hmm, do sad osetih samo ovu našu krizu, al sve mi se čini da ću uskoro krizirati neđe u svetu. Jbg!
Shujalice
gde god da odeš ne odlazi od bloga ;)
Meni se nekako čini da sam ovo već čitala ranije, ali nema veze. Mene je najviše šokirala reklama za neku banku i kredit na 190 godina. :shock: Što se zadužiš ajde, dve tri godine, ajde i to, ali zadužiti i decu i unuke, pa i praunuke, e to mi nikako ne ide u glavu. Lud je ovaj narod 100%
Charolija
imaš dobro pamćenje. Ovaj tekst sam objavio na svom prethodnom blogu koji sam ugasio. Da bih te tekstove spasio od zaborava a ujedno i podsetio vas kakav sam bio kao Reminder povremeno objavljujem tekstove koje sam objavio na tom blogu ;) Pozdrav !!!
i ja sam sigurna da sam ovaj tekst čitala?
Ja ne idem nigdje. Ako krenem biće to samo i jedino Srbija. Nemoj mi sad antireklame.
Ljudi se zadužuju za sve i svašta. Apetiti rastu i oni su u totalnom neskladu sa mogućnostima. Posla ima ako neko hoće da radi, al’ svi bi leba bez motike i da im na poslu bude super jer “ne rade ništa”. Neće moći.
Dolly
motika u ruke, to nama treba
Stao si mi na muku. Ali ako pocnem, necu se skoro zaustaviti.
Lakse je naravno uzeti kredit i zivotariti nego zasukati rukave, ili mozak, svejedno je, i ziveti.
Nije tacno da nema posla, samo treba izvaditi ruke iz guzice, sto rekla moja baba.
Elektra
kao što rekoh Dolly motika nama treba i govnjiva motka za one koji se protive ;)
I ja sam to zapazila… Ali…Ali! Promaklo ti da prokomentarišeš kineske i vodoinstalaterske radnje sa onim silnim plastičnim naranžastim i sivim cevuljagama ispred vrata, wc daskama okačenim o zid. Srpska rozen torta! Šta ćeš, svaka ponuda govori i o potrebama ..valjda… :-)
Crna perla
o Kinezima imam poseban post, 1.post na ovom blogu ;)