Dana 29.11.2024. godine, na nekadašnji Dan republike, najveći državni praznik države koja više ne postoji i za kojom mnogi i dan danas žale, na svinjokolj, tradicionalni srpski običaj klanja svinja i pripreme mesa za zimski period, koji se i dalje praktikuje u određenim delovima naše države, svetlost dana ugledao je album prvenac Papir, kamen, nakaze benda Radiomasiv. Bolji dan za objavljivanje jednog muzičkog izdanja nije mogao biti izabran. Na svetkovinu koja je simboliše jedno srećnije, davno prošlo vreme, koje više ne postoji i koje se nikad neće vratiti i upućuje na narodni običaj masovnog klanja svinja, kao svojevrsni ritual prinošenja žrtve, samo da bi se podmirili svi ljudski apetiti i obuzdala strah od gladi. Simbolika je i više nego jasna i ništa nije slučajno.
Radomasiv pratim od njegovih početaka, to jest od zime 2021. godine, kada je bend formiran u studiju podno Pančevca kod gazda-Nikole. U pitanju je beogradsko-negotinski bučni rokenrol trio koji svira autentični autorski zvuk.
Pobednici su 40. Majske gitarijade koja se održala na Moravskoj laguni kod Požarevca 2022. godine. Imali su nastupe u Elektropioniru, Zappa Bazi, Kvaki 22, Noise Festu, Požarevačkoj gitarijadi. Godinu 2024. zaokružuju svojim debi albumom Papir, kamen, nakaze.
Na albumu se nalaze 11 numera i album traje nešto malo duže od 41 minut.
U pitanju je garažni rokernol začinjen elementima panka, grandža, stonera koji nam nudi jednu odličnu muzičku vožnju i iskustvo.
Igra koju smo nekada vrlo često kao klinci igrali (papir, kamen i makaze) muzički modifikovana u album sa izmenom slova „m“ u „n“, započinje pesmom On ima psihičke probleme. Pesmu sam čuo i ranije, a prva asocijacija bila mi je na tamo jednog buzdovana koji stvarno ima psihičke probleme i koji svima nama zagorčava živote. Na kraju krajeva ova pesma jeste slika i prilika modernog homo sapijensa, te psihotične spodobe koja je non stop u haosu, jurnjavi, krizi i frci.
Možda je uzrok te psihoze zapravo učiteljica koja se dere na svoje đake, naziva ih stokom i deli im jedinice. To ćete otkriti ako poslušate pesmu Nemoj učiteljice molim te.
A pesma koja joj sledi Ko su nama stvarno preci bavi se tom drugačijom vrstom vaspitanja, peva o „precima“ koji su bendu uzori, gurui i idoli u životu, koji daju smernice, inspirišu i utiču. U pesmi je spomenuto više njih: Alan Vega, Alex Chilton, Eric Claption, Muddy Waters, Bickle Travis, Miles Davis, Milan Oklopčić, Voja Despotov, Vasilija, Mika Alas, Crni talas.
I onda sledi jedan novitet za mene, pesma koja peva o majci, koja je svojevrstan krik i vapaj, dozivanje osobe od koje je svako od nas potekao, koja nas najviše voli i koja je uvek uz nas čak i kada je prilično daleko. Majka. Odlična psihotočna i emotivna pesma koja zvuči čak i veoma setno. Predivan omaž majci. Svim majkama.
Odmah potom uplovljavamo u Nekršteni bluz gde su svoje mesto pronašli Isus, Če Gevara, Tito, Staljin, Krišna, Alah, Buda. Odlična uklapanja svih tih simbola i idola u muzičku formu pa sve zvuči veoma pevljivo i melodično.
Zatim sledi još jedna odlična pesma koju nisam imao prilike da čujem. Plišani majmun. Političko sociološka muzička pesnica u pleksus od koje se gubi dah. Majmun u naslovu pesme me na trenutke upućuje i na vajb Artičkih majmuna ali iz njihove agresivnije faze. Takav je i gruv ove pesme.
A onda sledi pesma „samo za devojke“, koja peva o jednom lepom, mladom, simpatičnom, previše romantičnom momku za kojim lude pripadnice lepšeg pola… Sad da li je slučajnost što se taj momak zove Mihajlo, ne bih znao da vam kažem. Najbolje bi bilo da poslušate pesmu i shvatite sami.
Nakon Mihajla na red dolazi obrada pesme Voli te tvoja zver benda Divlji Anđeli koja u aranžamanu Radiomasiva deluje sasvim drugačije, mnogo čvršće, na momente psihodelično.
A nakon toga pesma Lepi grobe moj koja svojim naslovom sarkastično upućuje na divu novokomponovane muzike Cecu i njenog groma. Ovom pesmom Radiomasivi potvrđuju svoju lirsku umešnost u smislu igranja rečima i davanja sasvim suprotnog značenja od onog što izvorna reč znači. Još ako se u sve to uključi i muzika, onda to dobija neke sasvim drugačije dimenzije.
Album se završava sa dva singla koja su mu prethodila. Najpre sledi prvi singl Crno Proleće koji je objavljen pre 5 meseci i koji je samo nagovestio album u pripremi i veliki potencijal ovog trojca i moja miljenica Možda je rođena sa tim, pesma koju sam zavoleo još kada sam čuo prvi ton i koju slušam na repitim danima. Čak sam i svog mlađeg sina zarazio ovom pesmom. Najbolja moguća završnica albuma.
Sve u svemu, kvaliteno muzičko izdanje. Dobra svirka. Vajb koji volim. Kratki i efektni tekstovi koji šamaraju i pesniče i koji su obuhvatili sve što nas okružuje i što preživljavamo. Sarkazam, humor, pronicljivost još jedna je lirska odlika. Ono što je još važnije, u tekstovima je dosta referenci koje upućuju na muziku, književnost, filmove, pa u tom smislu slušajući Radomasiv dobijate i određene preporuke šta pogledati, slušati, čitati.
Kover albuma uradio je bubnjar benda John Smith koji je ujedno i autor dva spota kojima se album i završava.
Album možete poslušati i preuzeti na platformama Spotify i YouTube.
Radiomasiv su: John Smith – bubanj, Mihajlo Stević – bas i vokal i Aleksandar Marković – gitara i vokal.
Ugodno vam bilo slušanje.